Поремећај тикова су дефинисани у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ) на основу типа (моторни или фонични) и трајања тикова (изненадни, брзи, неритмички покрети). Поремећај тикова су слично дефинисани од стране Светске здравствене организације (МКБ-10 кодови).
Тикове треба разликовати од других узрока туретизма, стереотипа, хореје, дискинезија, миоклонуса и опсесивно-компулзивног поремећаја.
Тикови се чешће дијагностикују код мушкараца него код жена.
Најмање једно од петоро деце доживљава неки облик тиковог поремећаја, најчешће између седам и дванаест година.
Класификација
ДСМ-5 Пета верзија Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (DSM-5), објављена у мају 2013. године, класификује Туретов синдром и тикове као моторичке поремећаје наведене у категорији неуроразвојних поремећаја.
Поремећаји тикова, по растућем редоследу тежине, су:
307.20 Други наведени тикови поремећај (навести разлог) 307.20 Ненаведни поремећај тикова 307.21 Привремени поремећај тикова 307.22 Перзистентни (хронични) моторни или вокалски поремећај тикова (наведите моторни или вокални) 307.23 Туретов поремећај
Лечење Едукација и стратегија „праћења и чекања“ су једини третман који је потребан многим пацијентима, а већина особа са тиковима никада не тражи стручну помоћ. Када је потребно, лечење је слично лечењу Туретовог синдрома. Први ви лечења је бихејвиорална терапија, након чега следе лекови (најчешће арипипразол) ако је ефекат терапије био неуспешан.
Иако је бихејвиорална терапија препоручена као први третман, многи људи са тиковима не почињу терапију због недостатка обучених психотерапеута.
Референце
Додатна литература
Категорија:CS1 извори на језику — француски (fr) Категорија:Психолошки поремећаји