Шоугрлс () је амерички еротско-драмски филм из 1995. године, режисера Пола Верховена, према сценарију који је написао Џо Естерхаш. Главне улоге у филму тумаче Елизабет Беркли, Кајл Маклохлан, Џина Гершон, Глен Пламер, Роберт Дејви, Алан Рачинс и Џина Равера, а радња прати амбициозну младу жену која долази у Лас Вегас како би остварила сан да постане професионална плесачица и звезда музичке ревије.
Снимљен са тада великим буџетом од око 45 милиона долара, филм је постао предмет контроверзи и медијске помпе због количине секса и голотиње још пре биоскопске премијере. У Сједињеним Државама добио је ознаку NC-17 због „голотиње и еротске сексуалности током целог филма, понеке експлицитне псовке и сексуалног насиља”. Шоугрлс је био први (и до данас једини) филм са ознаком NC-17 који је имао широку биоскопску дистрибуцију. Дистрибутер Metro-Goldwyn-Mayer (MGM) послао је неколико стотина запослених у биоскопе широм Северне Америке који су приказивали филм, како би се спречило да гледаоци уђу без дозволе или да малолетници присуствују пројекцијама. Ограничен приступ публике због ознаке NC-17, у комбинацији са лошим критикама, довео је до тога да филм доживи финансијски неуспех, зарадивши само 37,8 милиона долара у односу на буџет од 45 милиона.
Ипак, упркос негативним критикама и биоскопским реакцијама, филм је доживео велику популарност на VHS тржишту, где је зарадио преко 100 милиона долара, што му је омогућило да оствари профит. Од тада је постао један од двадесет најпродаванијих филмова MGM-а свих времена. За издање на видео-касетама, Верховен је припремио верзију са ознаком R, намењену продавницама и телевизијама које нису желеле да дистрибуирају NC-17 садржај. Ова верзија је око три минута краћа и изоставља неке експлицитније сцене; касније се приказивала и на телевизијским мрежама као што су HBO и In Demand.
Филм је по премијери био универзално критикован и често се сврставао међу најгоре филмове свих времена. Међутим, у 21. веку филм је стекао култни статус — неки познати редитељи и критичари данас га сматрају озбиљном сатиром достојном похвале.
Радња Млада скитница Номи Малоун стопира до Лас Вегаса, где сања да постане професионална ревијска плесачица. Након што је опљачкао човек који ју је покупио, Номи упознаје Моли Ејбрaмс, младу жену која ради у забавној индустрији Лас Вегаса; Моли је на крају прима као цимерку. Да би преживела, Номи почиње да ради као плесачица на шипци и стриптизета у клубу Гепард, којим управља Ал Торес. Моли позива Номи да је посети на послу, у бекстејџу хотела Стардаст, где ради као кројачица и костимографкиња за музичку ревију Богиња — класичан вегаски шоу са полуголим играчицама. Тамо Номи упознаје Кристал Конорс, главну звезду представе. У разговору, Номи помиње да плеше у Гепарду; на то јој Кристал подсмешљиво каже да је то „једнако проституцији”. Увређена, Номи те ноћи не одлази на посао, већ са Моли излази у ноћни клуб, где започиње тучу са радником обезбеђења Џејмсом Смитом и завршава у затвору. Када јој Џејмс плати кауцију, Номи му не придаје много пажње.
Кристал и њен дечко Зак Кери (директор забавног програма у Стардасту) касније долазе у Гепард да виде Номи и траже од ње да им изведе плес у крилу. Иако је бисексуална Кристал привучена Номи, њен захтев пре има за циљ да изазове понижење. Номи оклева, али када јој Кристал понуди 500 долара, ипак пристаје. Џејмс, који је такође те вечери у клубу, гледа плес и сутрадан посећује Номи, говорећи јој да то што ради „није ништа друго до проституција”. Он јој предлаже нову кореографију, али убрзо покушава да је наговори на секс у замену за улогу; када га Номи одбије, он улогу даје другој девојци, Пени.
Кристал потом намешта Номи аудицију за улогу у Богињи. Редитељ представе, Тони Мос, понижава Номи тако што јој наређује да утрља лед по брадавицама како би се „стврднуле” за топлес-наступ. Разјарена, Номи напушта пробу бацајући лед. Ипак, упркос свему, добија посао и напушта клуб Гепард. Кристал је поново понижава, шаљући је да се „у добротворне сврхе” појави на сајму бродова — што се испоставља као прикривена шема за проституцију и сексуалну трговину. Када се Кристал повреди, Номи види прилику за освету: заводи Зака, који јој потом намешта аудицију за Кристалину замену. Номи добија улогу, али када Кристал запрети тужбом Стардасту, понуда је повучена. Када је Кристал још једном понизи, Номи у налету беса гурне Кристал низ степенице, поломивши јој кук. После несреће, Номи коначно постаје главна звезда представе — али схвата да је празна и разочарана. У међувремену квари своје пријатељство са Моли, која схвата да је Номи узроковала Кристалину повреду.
Моли ипак долази на свечано отварање Номине представе, где упознаје свог идола, музичара Ендруа Карвера. Он је мами у своју хотелску собу, где је брутално претуче и групно силује заједно са својим телохранитељима, након чега она завршава у болници. Када Номи сазна за ово, жели да позове полицију, али јој Зак објашњава да ће Стардаст платити Моли да ћути како би заштитио Карвера, свог главног извођача. Он потом открива Номин мрачни животни досије: њено право име је Поли Ен Костело и рођена је у Сан Франциску. После убиства-самоубиства својих родитеља 1989, побегла је из дома у Оукланду и почела да се бави проституцијом са 15 година. Променила је више имена и неколико пута је била ухапшена у разним државама због поседовања дроге, проституције и оружаних напада. Зак је уцењује да ће то остати тајна ако не пријави силовање.
Пошто не може да добије правду за Моли без откривања своје прошлости, Номи решава да делује сама. Улази у Карверову хотелску собу и брутално га пребија. Затим посећује болницу — прво Моли, којој каже да је Карвер кажњен, а потом и Кристал, којој се извињава што ју је гурнула низ степенице. Кристал, која није подигла оптужницу и добила је велико новчано обештећење, прашта јој и признаје да је и сама некада учинила нешто слично. Две жене се мире и размењују кратак, готово романтичан пољубац.
На крају, Номи напушта Лас Вегас и стопира ка Лос Анђелесу, а случајно је покупи исти човек који ју је опљачкао на почетку — овога пута му прети ножем и захтева да јој врати кофер.
Улоге
| Елизабет Беркли || Номи Малоун / Поли Ен Костело |- | Кајл Маклохлан || Зак Кери |- | Џина Гершон || Кристал Конорс / Криси Лу Конорс |- | Глен Пламер || Џејмс Смит |- | Роберт Дејви || Ал Торес |- | Алан Рачис || Тони Мос |- | Џина Равера || Моли Ејбрамс |- | Лин Тучи || Хенријета „Мама” Базум |- | Грег Травис || Фил Њукирк |- | Ал Рушио || Сем Карлман |- | Патрик Бристоу || Марти Џејкобсен |- | Вилијам Шокли || Ендру Карвер |- | Мишел Џонстон || Геј Карпентер |- | Дјуи Вебер || Џеф |- | Рена Рифел || Пени / Хоуп |- | Мелиса Вилијамс || Џули |- | Анџела Брокман || Ени |- | Мелинда Сонгер || Ники |- | Џим Ишида || господин Окида |- | Боби Филипс || Ди
Продукција Развој Џо Естерхаш је добио идеју за филм док је био на одмору у свом дому на Мауију, на Хавајима. Током ручка у Беверли Хилсу, редитељ Пол Верховен рекао је Естерхашу да је одувек волео „велике MGM мјузикле” и да би желео да сними један такав филм; Естерхаш му је предложио да радњу смести у Лас Вегас. На основу идеје коју је нажврљао на салвети, Естерхаш је унапред добио 2 милиона долара за писање сценарија, а потом још 1,7 милиона када је студио пустио филм у продукцију. Ово, заједно са хонорарима за сценарија за два ранија Верховенова филма — Ниске страсти (1992) и Сливер (1993, такође еротски трилер са Шерон Стоун) — учинило је Естерхаша најплаћенијим сценаристом у историји Холивуда. Због сукоба са Америчком филмском асоцијацијом око цензуре филма Ниске страсти (који је морао да се скраћује како би добио ознаку R), Верховен је планирао да Шоугрлс од почетка има ознаку NC-17. Режисер је пристао да му буде исплаћено само 30% хонорара од 6 милиона долара, а остатак тек ако филм оствари профит.
Када је објављено да је студио купио сценарио, Естерхаш је изјавио: „Причa почиње у свету еротских плесачица, плесова у крилу, плесова на столовима, стриптизета и прљавштине. Затим улази у свет великих хотелских шоу-програма, билборда и гламура. Истражује и беду и сјај, остављајући публици да сама донесе морални закључак.” Естерхаш је завршио сценарио у другој половини 1993. године. Касније је изјавио: „Написао сам Шоугрлс у најбурнијем тренутку свог живота,” мислећи на распад свог првог брака. „Све што сам радио после тога има више топлине, више хумора и више оптимизма.” Естерхаш и Верховен су интервјуисали више од 200 стриптизета из Лас Вегаса, и делове њихових прича уградили у сценарио како би приказали колики ниво експлоатације постоји у том послу. Постојали су извештаји да ће Принс написати песме за филм.
Кастинг Пре него што је Елизабет Беркли добила улогу Номи Малоун, разматране су многе глумице, међу којима су биле: Памела Андерсон, Дру Баримор, Анџелина Џоли, Ванеса Марсил, Џени Макарти, Дениз Ричардс, Џенифер Лопез и Шарлиз Терон. О улози Номи, Верховен је изјавио: „Поред глуме, два главна услова била су плес и голотиња — оба у екстремном облику. Глумица је морала знати да плеше и бити спремна на потпуну голотињу током филма. Те ствари су веома тешке за америчке глумице. Елизабет Беркли је била једина која је испунила сва три услова.”
За улогу Кристал Конорс разматране су Мадона и Шерон Стоун, пре него што је улога додељена Џини Гершон.
Кајл Маклохлан је открио да је први избор за улогу Зака Керија био Дилан Макдермот, али је он одбио понуду, па је улога припала њему. Маклохлан је касније рекао: „Била је то тешка одлука, али ме је очарао Пол Верховен — нарочито после Робокапа, кога обожавам... То су били Верховен и Естерхаш, па је деловало као нешто мрачно, смело и стварно.”
Снимање Верховен је замолио Дејва Стјуарта из групе Eurythmics да не само компонује музику за филм, већ и да напише песме за велике сценске нумере у хотелу Стардаст. „Идеја је била да направимо исту ону гласну, јефтину, кич музику коју стварно чујете у тим вегаским шоу-програмима, јер таква она заиста јесте,” рекао је Верховен.
Глумица Џина Равера изјавила је да је снимање сцене силовања било изузетно трауматично: „Када радите такву сцену, ваше тело не зна да то није стварно,” рекла је, додајући да је снимање трајало више од девет сати.
Музика Филмски саундтрек садржао је песме посебно компоноване за потребе филма, укључујући и рану верзију песме „I’m Afraid of Americans” Дејвида Боуија, као и нумеру „New Skin” групе Siouxsie and the Banshees, снимљену у близини Прага у јуну 1995. године. Поред тога, на албуму су се нашле песме група Killing Joke и Scylla (новог бенда у ком је певала Тони Халидеј, вокал групе Curve). Песма „Kissing the Sun” швајцарског бенда The Young Gods појавила се само на америчком издању саундтрека, али није била укључена у европска и јапанска издања. Албум са музиком из филма објављен је 26. септембра 1995. године.
Маркетинг Ознака NC-17 значајно је ограничила могућности за рекламирање филма у традиционалним медијима: од великих америчких телевизијских мрежа, ABC, CBS и Fox нису емитовали рекламе за филм пре 22:00 часа, док га многе NBC станице нису уопште рекламирале. Као последицу тога, студио MGM/UA се у великој мери ослонио на контроверзу око саме ознаке како би изазвао интересовање публике, покренувши агресивну промотивну кампању која је користила потенцијално скандалозну тему филма. Рекламе су имале слоган: „Оставите своје инхибиције на вратима”. Промоција је укључивала билборде на Тајмс скверу и Венис бичу, интерактивни веб-сајт намењен само одраслима, као и дистрибуцију „sneak preview” видео-касете у видео-клубовима, која је садржала осам минута експлицитног материјала који се није појављивао у биоскопским трејлерима. Студио је навео да је дистрибуирао 300.000 ових касета, мада их није продавао Blockbuster, јер је и сам снимак носио ознаку NC-17.