„Дневнички записи господина Појнтера” () је прича о духовима британског писца М. Р. Џејмса, први пут објављена 1919. године у збирци -{A Thin Ghost and Others}-.
Приповетка се на српском језику први пут појавила 2023. у оквиру збирке прича Духови издавачке куће Орфелин, у преводу Страхиње Млађеновића.
Радња Џејмс Дентон, члан Лондонског друштва антиквара, посећује распродају књига у Лондону, где купује књиге за своју новоизграђену кућу у Ворику. Док тражи дела о Ворикширу, Дентон сусреће пријатеља који му напомиње да је један ворикширски дневник изложен на аукцији. Дентон се успешно надмеће за дневник, који датира из 1710. године и чији је аутор господин Вилијам Појнтер, властелин из Акрингтона. Подижући један том дневника да га прегледа, Дентонова тетка налази парче тканине са необичним шарама прикачено за једну страницу. Госпођица Дентон је очарана шаром, која подсећа на крзно. Дентон се обавезује да ће уредити да се шара копира како би се направиле завесе од чинца за његову кућу.
Посао обавља фирма у Бермондзију; господин Кател, један од запослених у фирми, примећује да је човек који је резао шаблон осетио одбојност према тој шари, „као да је човек осетио нешто готово ђаволско у дизајну”. Нове завесе су најзад завршене у октобру. Дентон је у почетку задовољан завесама, које су постављене у његовој спаваћој соби. Следећег јутра, жали се да је шара спојена при врху завесе, говорећи: „Имао сам неодређени утисак као да неко упорно провирује између завеса на овом или оном месту, тамо где нема прореза.” Дентон примећује да су се завесе током ноћи њихале и шуштале, иако његова тетка тврди да је ноћ била мирна. Те ноћи, дремајући у наслоњачи у спаваћој соби, Дентон под руком осети крзно, за које у први мах помисли да припада његовом шпанијелу. Погледавши преко наслона столице, Дентон види претећу фигуру у људском облику која се уздиже; фигура нема лице, само крзно. Док бежи из спаваће собе, осећа „благо и неделотворно повлачење с леђа које се, ипак, чинило да постаје снажније”.
Следећег дана, Дентон напушта своју лућу, поневши са собом дневник господина Појнтера. Прегледајући одељак где је тканина била прикачена, открива да је неколико страница залепљено једна за другу. Када их раздвоји паром, чита о сер Еверарду Чарлету, који је био познат као неверник и тешки пијанац. Његово разуздано понашање и дуга коса донели су му надимак „Авесалом”. Године 1692/93. сер Еверард је пронађен мртав у градском јарку, с ишчупаном косом. Две године касније, када је његов ковчег случајно оштећен приликом премештања, пронађен је неразумљиво испуњен косом. Господин Појнтер је дошао у посед парчета тканине које је сер Еверард „намерно дизајнирао као спомен на своју косу” и прикачио га у свој дневник као успомену.
Причa се завршава тиме што Дентон спаљује завесе. Чувши за тај догађај, господин Кател примећује: „Чега има све...”
Публикација Приповетка је први пут објављен у збирци прича A Thin Ghost and Others 1919. године. Од тада је више пута била укључена у различите збирке, укључујући и The Collected Ghost Stories of M. R. James из 1931. године.
Пријем Ова приповетка је део онога што критичар Мајкл Келермајер описује као Џејмсову „фазу загонетних прича”, које се одликују нејасним наративом и захтевају необично висок степен тумачења. Џулија Бригс наводи причу као пример Џејмсовог приказивања „комичне готизације свакодневне кућне монотоније”. Слично томе, С. Т. Џоши запажа „[Џејмсову] способност да у најобичније предмете домаће употребе — у овом случају, пар завеса — унесе натприродну претњу”. Пенелоп Фицџералд истиче причу као пример Џејмсових јунака који се морају суочити са „злобом неживих предмета”, у овом случају — завесама.
Петер Пенцолт примећује да се прича „завршава двоструким климаксом, што је прилично уобичајено у Џејмсовим причама”.
Патрик Џ. Марфи и Фред Порчеду уочили су сличности између „Дневничких записа господина Појнтера” и „Споменара каноника Алберика”, и предлажу да је сам насловни дневник инспирисан делом Remarks and Collections, дневницима антиквара Томаса Херна.
Џејн Мејнли-Пидок запажа да се у причи „појављује дарвиновски атавизам — чудовиште састављено искључиво од крза, [које представља] идеју монструозног духа који је назадовао у пред-homo sapiens стање.”
Референце
Спољашње везе
Категорија:Приповетке