Dr. Who and the Daleks () је британски научнофантастични филм из 1965. године, режисера Гордона Флеминга, према сценарију који је Милтон Суботски написао на основу серијала Далеци из прве сезоне серије Доктор Ху. Главне улоге у филму тумаче Питер Кушинг као доктор Ху, Роберта Тови као Сузан, Џени Линден као Барбара и Рој Касл као Ијан. Радња прати ексцентричног проналазача који, са својим сапутницима, просторно-временском машином ТАРДИС случајно доспева на планету Скаро, где се суочава са опасним противницима, Далецима.

Ово је била прва Доктор Ху прича снимљена у боји и у широкоекранском формату. Филм није био намењен да буде део постојећег заплета телевизијске серије. Ипак, преузети су одређени елементи из саме серије, као што су поједини ликови, негативци Далеци и просторно-временска машина у облику полицијске телефонске говорнице — мада у донекле измењеним облицима.

Наставак, Daleks' Invasion Earth 2150 A.D., изашао је 1966. године.

Радња Доктор Ху, његове унуке Сузан и Барбара, као и Барбарин дечко Ијан, случајно се пребацују на другу планету помоћу најновијег докторовог изума — машине за путовање кроз време и простор, зване ТАРДИС.

Док истражују околину, они угледају град у даљини. Такође проналазе и малу посуду са лековима, коју односе у ТАРДИС. Желећи да истражи град, доктор Ху тврди да је дошло до цурења у „флуидној вези” — кључном делу ТАРДИС-а — како би натерао сапутнике да са њим оду у град у потрази за живом, за коју тврди да је неопходна за поправку. Када стигну у град, заробљавају их киборг-створења која себе називају Далеци, и која им узимају флуидну везу ради испитивања. Доктор Ху тада схвата да су сви били изложени радијацији и да су лекови које су раније пронашли можда њихова једина нада за преживљавање.

Док тајно посматрају заробљенике, Далеци расправљају о својој сопственој судбини. Они су због радијације заробљени у својим металним оклопима и унутар града. Желе да напусте град како би уништили сав други живот и присвојили планету за себе. Чувши да њихови заробљеници говоре о леку, Далеци им нуде договор: ако им донесу те лекове, дозволиће им да задрже довољно за сопствено излечење. Сузан се добровољно јавља да оде по њих, пошто је једина довољно јака да крене на тај задатак.

Када стигне до ТАРДИС-а, Сузан сакупља лекове и упознаје Алидона, вођу Тала — врсте која је пре неколико векова водила нуклеарни рат против Далека. Алидон јој даје другу посуду са леком против радијације, коју треба да употреби ако Далеци не испуне своје обећање.

По повратку, Далеци откривају другу залиху лекова, али ипак дозвољавају заробљеницима да их искористе. Сузан објашњава осталима да, према Алидону, усеви Тала више не успевају и да су дошли до града Далека у нади да ће, у замену за формулу за лек против радијације, добити храну. Далеци, који поново прислушкују разговор, одлучују да им Тали више нису потребни сада када имају узорак лека. Наводе Сузан да напише писмо у којем ће, у знак пријатељства, Далеци понудити храну коју Тали треба да преузму у граду. Када Сузан заврши писмо, Далеци откривају да им је стварна намера да побију све Тале чим стигну.

Када један Далек уђе у њихову ћелију, сапутници успевају да га онеспособе. Ослобођени, они упозоравају Тале који улазе у град и беже са њима у џунглу. Далеци затим тестирају лек Тала против радијације, али откривају да изазива катастрофалне нежељене ефекте. Поражени, одлучују да активирају неутронску бомбу како би повећали ниво радијације на планети до мере која би уништила чак и Тале.

У логору Тала, доктор Ху схвата да неће моћи да побегну са планете јер Далеци још увек имају флуидну везу. Он позива Алидона да се бори против Далека како би спасио свој народ, али Алидон одбија, тврдећи да су Тали сада мирољубиви. Као одговор на то, доктор Ху се претвара да наређује Ијану да једну талску жену преда Далецима у замену за заплењену флуидну везу. Згрожен, Алидон напада Ијана, али затим схвата да Тали ипак могу да се боре за оно што им је драго. Алидон, доктор Ху и Сузан потом предводе Тале у нападу на град, али Далеци одбијају јуриш; у метежу, доктор Ху и Сузан поново бивају заробљени.

У међувремену, Ијан, Барбара и мала група Тала улазе у град Далека са задње стране. Када се пробију унутра, придружују се осталим Талима који врше напад спреда како би спасили доктора Хуа и Сузан. Тали и људи упадају у контролну собу, где су Далеци већ покренули одбројавање за бомбу. Током борбе, Далеци случајно уништавају своју главну контролну таблу, чиме прекидају сопствено напајање и заустављају детонацију бомбе.

Назад у џунгли, након што су повратили флуидну везу, доктор Ху и сапутници одлазе у ТАРДИС и крећу кући, поневши са собом неколико талских плаштова као поклоне.

Улоге

| Питер Кушинг || Доктор Ху |- | Рој Касл || Ијан Честертон |- | Џени Линден || Барбара |- | Роберта Тови || Сузан |- | Бари Ингам || Алидон |- | Мајкл Коулс || Ганатус |- | Ивон Антробус || Дајони |- | Џефри Тун || Темосус |- | Џон Боун || Антодус |- | Марк Питерсон || Елион |- | Дејвид Грејам | rowspan="2"| Далеци (гласови) |- | Питер Хокинс

Продукција Компанија Amicus је купила права на екранизацију приче Далеци и два наставка од Терија Нејшна и BBC-ја за 500 фунти. Главно снимање почело је у студију Shepperton у Енглеској у априлу 1965. године и трајало је шест недеља. Филм је снимљен са буџетом од око 180.000 фунти.

Израђено је осам модела Далека, по цени од 350 фунти по комаду. Далеци који се појављују у филму били благо редизајнирани у односу на оне из серије: имали су веће доње делове и куполе са већим светлима, што их је чинило импресивнијим, а неки су уместо класичног клипа имали механичку канџу са две чељусти. Такође су били шареније офарбани — два лидера Далека била су обојена црно и црвено. Првобитно је било планирано да Далеци имају бацаче пламена, али је та идеја одбачена из безбедносних разлога и зато што се сматрало да би било превише застрашујуће за млађу публику. Уместо тога, њихово оружје је испуштало млазеве угљен-диоксида из унутра уграђених противпожарних апарата.

Глумац Бари Ингам говорио је о продукцији филма у интервјуу у Аустралији 1976. године за фанзин Zerinza. Године 1995. објављен је документарац о два Далек филма, под насловом Dalekmania, на видео-касетама. Он је открио детаље о продукцији, пратећим издањима и промотивној кампањи. Касније је овај документарац укључен као додатак у многим видео-издањима на кућним медијима оба Далек филма.

Иако планета на којој се радња одвија није именована у филму, у наставку је ретроактивно идентификована као Скaро, што се подудара са именом које се користи у телевизијској серији.

Маркетинг Као део промотивне кампање, више модела Далека било је изложено на Филмском фестивалу у Кану 1965. године. Поједини Далеци су послати и у друге делове света — један се чак појавио у биоскопу у Сиднеју. Издавачка кућа Souvenir Press објавила је 1965. бојанку за децу са фотографијама у боји из филма на предњој и задњој корици.

Приказивање Филм је премијерно приказан 23. августа 1965. у Лондону. Био је двадесети најуспешнији британски филм на биоскопским благајнама те године. Међутим, у Сједињеним Државама није остварио велики успех, пошто су телевизијска серија Доктор Ху и сами Далеци тамо били релативно непознати.

Пријем Halliwell's Film Guide описао је филм као „слабо склопљен и намењен искључиво снисходљивој деци”. Џон Клут, у књизи Science Fiction: The Illustrated Encyclopedia, дао је филму једну звездицу од три, наводећи: „Многи би волели да се телевизијска серија [Доктор Ху] врати; али ретко ко жали за давно несталим филмовима.” Часопис Radio Times је био благо наклоњенији, доделивши филму три звездице од пет, уз коментар: „Овај спиноф нема оштрину и домишљатост које су издвајале култну серију, неопрезно убацујући хумор у оскудну радњу, а јефтина сценографија делује као права демонстрација теме '101 примена ружичасте пластике'. Ипак, упркос бројним манама, филм остаје забавна вожња и за нове гледаоце и за највеће обожаваоце.”

У новинама The Guardian 2013. године, Стјуарт Херитиџ је написао: „Кушинг се труди најбоље што може, али није добио много с чим може да ради.” Он је Далеке описао као „овде потпуно бесмислено безопасне” и такође критиковао „невероватно заморне” дијалоге у којима Далеци објашњавају своје мотиве, приказ народа Тала и глуму Роја Касла, рекавши: „Назвати га 'претераним' () било би највећа неправда према свињама.” Ендру Нет из Британског филмског института изјавио је да је филм „широко исмеван од стране многих обожавалаца и критичара”, додајући да је „несумњиво неуједначено остварење. Неки призори [...] и даље имају моћ да одушеве. Други, као што је финална победа над Далецима, делују ужурбано и бледо. Докторове унуке су углавном једнодимензионалне... Оно што највише смета пуристима јесте Кушингов Доктор.” Нет је филм описао као да има „дивну петпарачку атмосферу научне фантастике”, рекавши: „Највећи адут филма је његов изглед... Многи сетови [...] су импресивни” и „филмски Далеци су далеко упечатљивији од својих телевизијских верзија”.

Према Британском филмском институту, Кушингови филмови су „често заборављени у пантеону Доктора Хуа”. Слично томе, Херитиџ је 2013. године у The Guardian-у приметио да „људи више не говоре о овом филму”. Године 1975, глумац Том Бејкер, који је у телевизијској серији глумио Четвртог Доктора, коментарисао је недостатке филма и његовог наставка док је говорио о другом предложеном Доктор Ху филму, рекавши: „У прошлости су снимљена два Доктор Ху филма, оба прилично слаба... Постоји много опасности у преношењу телевизијске серије на велико платно... Много ствари које пролазе на малом екрану не би функционисале у биоскопу.”

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1965. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Британски научнофантастични филмови Категорија:Британски авантуристички филмови Категорија:Доктор Ху