Иван Ваjсов () јесте бугарски археолог. Стручњак је за праисторију.
Биографија Иван Вајсов је рођен 26. фебруара 1957. године у Пјешћанима, у Словачкој. Основно и средње образовање завршио је у Софији.
Године 1975. завршио је средњу стручну школу из области примењених уметности. Након тога је радио као приправник у Лабораторији за конзервацију и рестаурацију Националног института за споменике културе при Министарству културе Републике Бугарске.
Високо образовање стекао је на Универзитет Коменског у Братислави, где је између 1976. и 1981. године студирао археологију и праисторију.
Крајем 1981. и током 1982. године кратко је радио у регионалним историјским музејима у Бугарској, након чега се запослио у Националном археолошком институту и музеју при Бугарској академији наука.
Од 1982. године његова професионална и научна делатност повезана је са овом институцијом, где ради као истраживач у Одељењу за праисторију.
Научна активност Научна истраживања Ивана Вајсова усмерена су на проблеме неолитизације Балкана, као и на културе неолита, енеолита и раног бронзаног доба на подручју данашње Бугарске.
У оквиру тих истраживања бавио се и прелазним периодом између енеолита и бронзаног доба, који у стручној литератури дефинише као протобронзано доба, односно протобронзани културни хоризонт.
Значајан део његових радова односи се на проучавање ране металургије и појаве најстаријих металних бодежа у југоисточној и централној Европи, као дела ширих друштвених и технолошких промена током касног енеолита и раног бронзаног доба.
Посебну тематску целину у његовом научном раду чине истраживања најранијих неолитских култура централне и северне Бугарске, укључујући монохромни неолит и ране фазе насељавања.
Важан део његових истраживања посвећен је праисторијској антропоморфној пластици. У тим студијама примењује формалну типолошку анализу и структуралистичке интерпретативне моделе, уз критички однос према универзалним религијским интерпретацијама, попут концепта култа „Велике богиње мајке“.
У својим радовима бавио се и друштвеним аспектима праисторијских заједница, укључујући статусне разлике и њихову материјалну репрезентацију у археолошком запису, ослањајући се делимично на теоријске концепте Пјера Бурдјеа.
Учествовао је у дугогодишњим истраживањима археолошког комплекса Дуранкулак, укључујући геоархеолошке и геофизичке анализе приобалног подручја Црног мора.
Такође је био учесник заједничког бугарско–грчког археолошког пројекта Промахон–Тополница, усмереног на истраживање неолитских и енеолитских заједница у долини реке Струме.
Изабране публикације Тодорова, Х.; Вајсов, И. Неолитски период у Бугарској. Софија: Наука и уметност, 1993. Vajsov, I. Die frühesten Metalldolche Südost- und Mitteleuropas. Praehistorische Zeitschrift, 68, 1993, стр. 103–145. Todorova, H.; Vajsov, I. Der kupferzeitliche Schmuck Bulgariens. Prähistorische Bronzefunde XX/6. Stodgart: Franz Steiner Verlag, 2001.
Референце
Спољашње везе
AD Scientific Index WEB Academia.edu
Категорија:Рођени 1957. Категорија:Бугарски археолози