Ференц Салаши () био је мађарски војни официр, политичар, симпатизер нациста и оснивач крајње десничарске Странке стреластих крстова, који је предводио владу Мађарске током окупације земље од стране нацистичке Немачке у завршним фазама Другог светског рата.
Салаши је као официр у аустроугарској војсци био одликован током Првог светског рата. Године 1925. постао је штабни официр обновљене Краљевине Мађарске под регентом Миклошем Хортијем. У почетку аполитичан, Салаши је почетком 1930-их прихватио десничарски ултранационализам и постао страствени заговорник иредентистичког мађарства. Године 1937. основао је Мађарску националсоцијалистичку партију, након што се пензионисао из војске и потпуно посветио политици. Привукао је значајну подршку својим изражено националистичким и антисемитским програмом, док су његови следбеници постајали све радикалнији, што је довело до његовог затварања 1938. Док је био у затвору, проглашен је за вођу крајње десничарске нацистичке странке Стреласти крст, која је брзо постала једна од најмоћнијих политичких снага у земљи. Салаши је амнестиран 1940. године, али је морао да води своју странку тајно након што ју је Хорти забранио на почетку Другог светског рата.
Након немачке окупације Мађарске у марту 1944. и Хортијевог свргавања у октобру, Салаши је постављен за шефа владе и државе. Његову пронацистичку марионетску владу, познату као Влада националног јединства, доминирали су чланови Странке стреластих крстова. Режим је увео ванредно стање, учествовао у немачким ратним напорима и започео Холокауст у Мађарској, који је зауставио Хорти. Његове милиције су биле искључиво одговорне за убиство 10.000 — 15.000 мађарских Јевреја и за депортацију додатних 650.000 у логоре смрти.
Салашијева колаборационистичка влада, са овлашћењима ограниченим на град Будимпешту и околину, трајала је само 163 дана. Суочен са напредовањем совјетских и румунских снага, Салашијев кабинет је побегао из земље непосредно пре почетка опсаде Будимпеште. Америчке трупе су га заробиле у Аустрији у мају 1945. године и вратио се у Мађарску ради суђења. Влада националног јединства, која се преселила у Минхен, формално је распуштена следећег дана. Народни суд у Будимпешти прогласио га је кривим за ратне злочине и велеиздају и осудио га на смрт. Погубљен је вешањем 12. марта 1946. године.
Рани живот Порекло Рођен је као син војника у Каси, жупанија Абауј-Торна, Краљевина Угарска (сада Кошице, Словачка), мешовитог јерменског (презиме његовог прадеде било је Салошјан),:"Szalasi was descended from an eighteenth-century Armenian immigrant named Salossian"Ferenc Szalasi немачког, мађарског (баба и деда), словачког и русинског порекла. Његови јерменски преци су се населили у Ебесфалви, Ердељ, током владавине кнеза Михајла I Апафија. Салашијев деда, који је учествовао као хонвед у Мађарској револуцији 1848. године, оженио се Немицом из Беча, а њихов син, Ференц Салаши старији (рођен 1866) похађао је војну кадетску школу у Каши, а касније је постао службеник у Хонведшегу. Салашијева браћа, Бела, Карољ и Реже, такође су служили у војсци.
Салашијева мајка је била гркокатоликиња Ержебет Самар (рођена 1875), која је имала словачке и русинске корене. Она је својим синовима пружала верско образовање. Ференц Салаши је живео са мајком до 1944. године.Sipos Péter: Nemzetvesztő nemzetvezető – Historia.hu.
Војна каријера Салаши је кренуо очевим стопама и придружио се војсци у младости. Основну школу је завршио у свом родном месту, затим је похађао војну академију у Кесегу, Марошвашархељу (сада Таргу Муреш у Румунији) и наставио студије у Кишмартону. Коначно, војно образовање је завршио у Терезијанској војној академији у Винер Нојштату, где је 1915. године промовисан у поручника.
На крају је постао официр и служио је у аустроугарској војсци током Првог светског рата. Служио је на фронту 36 месеци. На крају рата унапређен је у поручника и био је укључен у 2. пук Тиролских стрељачких пукова, широко познатих као Кајзерјегер (Kaiserjäger). Био је стациониран у близини Мерана и језера Гарда на италијанском фронту. Касније су пукови премештени на север, ка Вердену, у последњим данима рата. За своју службу одликован је Орденом Гвоздене круне трећег степена. Вративши се у Мађарску, Салаши је обављао курирску службу за новоформирано Министарство спољних послова након Астер револуције у новембру 1918. године.
По распаду и сломљењу Аустро-Угарске након рата, Мађарска Народна Република (1918—1919), а затим и Мађарска Совјетска Република, накратко су проглашене 1918. и 1919. године. Краткотрајна комунистичка влада Беле Куна покренула је оно што је познато као „црвени терор“ и на крају увукла Мађарску у злосрећни рат са Румунијом. Године 1920, земља је ушла у период грађанског сукоба са мађарским антикомунистима и монархистима који су насилно чистили нацију од комуниста, левичарских интелектуалаца и других од којих су се осећали угрожено, посебно Јевреја. Овај период је био познат као „бели терор“ и, 1920. године, након повлачења последњих румунских окупационих снага, довео је до обнове Краљевине Мађарске (Magyar Királyság) под регентом Миклошем Хортијем. У то време, Салаши је још увек био аполитична особа и није се мешао у догађаје ван општег интереса.
Године 1920–21, Салаши је завршио школу за обуку подофицира у Хајмаскеру; након тога је служио у 13. пешадијском пуку у Мишколцу. Године 1923, уписао се на курс за обуку официра Генералштаба у Војној академији Лудовица. За своја изузетна достигнућа, унапређен је са приоритетом у чин капетана 1924. године. Године 1925, Салаши је ступио у Генералштаб обновљеног Краљевства. Свој обавезни задатак на терену испунио је 1929. у 11. пешадијском пуку у Дебрецену као командант чете. Према неким мемоарима бивших подређених, Салаши је био популаран и вољен старешина међу пешадијом. Његове колеге официри су признавале његове војне вештине и писменост, али неки други су сматрали да је Салаши педантан и аутономан. Према речима његовог будућег министра одбране, Кароља Берегфија, „Салашијево име у Генералштабу било је концепт одличног лова и тактике, али и концепт у погледу искрености, истинољубивости и пуританизма“. До 1933. године, Салаши је достигао чин мајора и постао начелник Генералштаба Прве хонведске мешовите бригаде у Будимпешти.
Политичка каријера Први политички кораци
Отприлике у то време, када је Ђула Гембеш дошао на власт, Салаши се заинтересовао за политику и често је држао предавања о политичким питањима Мађарске. У то време, до тада аполитични Салаши је био фанатични десничарски националиста и снажан заговорник „мађарства“ и залагања за проширење територије Мађарске назад до граница Велике Мађарске какве су биле пре Тријанонског споразума, којим је 1920. године територија земље смањена за 72%. Године 1933, да би сумирао своје ставове, објавио је свој памфлет од 46 страница под насловом „A magyar állam felépítésének terve“ („План за изградњу мађарске државе“) и послао свој рад неколицини политичара. Војницима и војним официрима је забрањено политизовање, па је Салаши осуђен на двадесетодневни притвор и избачен из Генералштаба од стране војног суда. Након пуштања на слободу, Салаши је распоређен у 14. пешадијски пук у Егеру, где је служио као штабни официр, а затим као први ађутант. Салаши се постепено разочарао у војску и затражио је оставку у октобру 1934. године.
1. марта 1935. године, Салаши је напустио војску како би се у потпуности посветио политици, након чега је основао Странку националне воље, националистичку групу. Конзервативна влада ју је на крају забранила јер је била превише радикална. Непоколебљив, Салаши је 1937. године основао Мађарску националсоцијалистичку партију, која је такође забрањена. Међутим, Салаши је успео да привуче значајну подршку за своју ствар од фабричких радника и нижих класа Мађарске угађајући њиховом повређеном осећају национализма и њиховом вирулентном антисемитизму.
Након немачког „уједињења“ (Аншлуса) са Аустријом 1938. године, Салашијеви следбеници су постали радикалнији у својим политичким активностима, а Салашија је ухапсила и затворила мађарска полиција. Међутим, чак и док је био у затвору, Салаши је успео да остане моћна политичка фигура и проглашен је за вођу Националсоцијалистичке странке Стреластих крстова (коалиције неколико десничарских група) када је проширена 1938. године. Странка је привукла велики број следбеника и на изборима 1939. године освојила је 30 места у мађарском парламенту, чиме је постала једна од моћнијих странака у Мађарској. Ослобођен на слободу захваљујући општој амнестији која је произашла из Друге бечке арбитраже 1940. године, Салаши се вратио у политику. Када је почео Други светски рат, Странку Стреластих крстова је званично забранио премијер Пал Телеки, приморавајући тако Салашија да делује у тајности. Током овог периода, Салаши је стекао подршку Немаца, који су се раније противили Салашију јер је његов мађарски национализам стављао мађарске територијалне захтеве изнад немачких.
Пут до моћи Након нацистичке окупације Мађарске у марту 1944. године, пронемачки Доме Стојај је постављен за премијера Мађарске. Влада је потом легализовала Странку стреластих крстова, што је Салашију омогућило да прошири странку. Када је Стојај свргнут у августу, Саласи је поново постао непријатељ мађарске владе и регент Миклош Хорти је наредио његово хапшење. До тада је Хорти схватио да је положај Мађарске неодржив и почео је да шаље испитиваче савезницима. Немци су били забринути да ће Хорти успети да извуче Мађарску из рата. Међутим, имали су савршеног савезника у Саласију, који је чекао у прилици.
Када су Немци сазнали за регентов план да постигне сепаратни мир са Совјетима и изађе из савеза Осовине, отели су Хортијевог сина, Миклоша млађег, и претили да ће га убити уколико Хорти не абдицира у корист Салашија. Под принудом, Хорти је потписао документ којим је објавио сопствену абдикацију и именовао Салашија за премијера, ефикасно дајући „правну санкцију“ пучу са стреластим крстом. У својим мемоарима, Хорти је тврдио да је именовање Салашија неважеће, рекавши: „Потпис исцеђен од човека на нишану митраљеза може имати мало легалности.“ Немци су затим извршили притисак на парламент да постави Салашија и за шефа државе.
Национални вођа thumb|250px|left|Ференц Салаши у Будимпешти, октобар 1944. Салашијева Влада националног јединства претворила је Краљевину Мађарску у марионетску државу нацистичке Немачке формирану 16. октобра 1944. године након што је регент Мађарске Миклош Хорти смењен са власти током операције Панцерфауст (Unternehmen Eisenfaust).
Мађарски парламент је одобрио формирање Савета регентства (Kormányzótanács) од три члана. 4. новембра, Салаши је положио заклетву као Вођа нације (nemzetvezető).Hungary: Notes - archontology.org Формирао је владу од шеснаест министара, од којих су половина била чланови Странке стреластих крстова. Иако је Хортијево регентство дошло до краја, мађарска монархија није укинута од стране Салашијевог режима, јер су владине новине стално називале земљу Краљевином Мађарском (Magyar Királyság, такође скраћено m.kir.), иако се назив Мађарска (Magyarország) често користила као алтернатива.Budapesti Közlöny, 17 October 1944Hivatalos Közlöny, 27 January 1945
thumb|250px|right|Влада националног јединства са Ференцом Салашијем (седи у центру). Салаши и његова „квислиншка влада“ имали су мало других намера или могућности осим да спроведу идеологију странке и одрже контролу у деловима Мађарске које су окупирали нацисти док су Совјетске трупе напредовале. То је учинио како би смањио претњу Немачкој. Салашијев циљ је био стварање једнопартијске државе засноване на национализму.