Опструкција дисајних путева је блокада дисања у дисајним путевима изазвана ометањем слободног протока ваздуха у горњим (нос, грло и гркљан) или у доњим дисајним путевима (трахеја, бронхије и бронхиоле.
Опструкција дисајних путева је стање опасно по живот које најачешће захтева хитну интервенцију. У том смислу успостављање задовољавајуће оксигенације и контрола дисајног пута су приоритети у односу на све остало.
Опструкција горњег дисајног пута Опструкција горњег дисајног пута (ОГДП) означава различите клиничке ситуације са различитим степеном компромитације горњег дисајног пута (ГДП).
Релевантна анатомија Горњи дисајни пут почиње у носу и устима, а завршава се на горњој граници првог трахеалног прстена. Тонус ГДП одржава мишићи везани за меко непце, језик, епиглотис и задњи зид ждрела.
Етиопатогенеза ОГДП настаје када је активност структура ГДП нарушена (нпр. због губитка свести или општа анестезије), када је негативан притисак за време инспиријума повећан (ларингоспазам или оток ларингеалних структура). Други узроци, који могу довести до опструкције су: анатомске аномалије ГДП (спољашње и унутрашње) и туморска патологија (малигна и бенигна).
Узроци опструкције горњих дисајних путева могу бити акутни или хронични. Акутни узроци опструкције горњих дисајних путева укључују аспирацију страног тела, тупу трауму врата, инфекцију и оток услед алергија или других инфламаторних стања. Код деце, вирусне инфекције попут крупа или епиглотитиса су чести узроци. Одрасли имају већу вероватноћу да доживе опструкцију због увећања крајника или парализе гласних жица. Опструктивна апнеја у сну је најчешћи хронични узрок опструкције горњих дисајних путева.
Клиничка слика Симптоми и знаци опструкције ГДП-а су повећан дисајни рад, и незадовољавајућа вентилација, што има за последицу хипоксију и хиперкапнију.
Дијагноза Клиничком проценом ГДП у односу на место, јачину и узрок опструкције, анамнеза као и клинички тестови за процену тежине интубације су од посебног значаја. мини|Бронхоскопијом се могу директно визуализовати места опструкције дисајних путева Студије снимања, укључујући рендгенске снимке и ЦТ скенирање, могу помоћи у дијагнози и брзој процени обима опструкције. За децу, ултразвук или магнетна резонанца су пожељнији јер не укључују зрачење. Флексибилна ларингоскопија или бронхоскопија могу директно визуализовати дисајне путеве.
Појава стридорозног дисања указује да је пречник дисајног пута смањен и до 50%. У зависности од респираторне фазе током које се јавља, стридор указује на место опструкције и то:
инспиратотни стридор-лезија у нивоу и изнад гласнице, експираторни стридор-лезија испод нивоа гласнице.
Када је ГДП компромитован, важно је разумети принципе сигурног успостављања протока ваздуха кроз дисајне путеве, а посебно када је удружен и са проблематичним дисајним путем. Сваки болесник се мора посебно процењивати у односу на природу и место опструкције, а сваки анестезиолог мора имати план за решавање неуспеле интубације/вентилације.
Терапија Код акутне опструкције горњих дисајних путева, респираторни дистрес може брзо довести до респираторне инсуфицијенције без одговарајућег лечења, што захтева хитну и свеобухватну процену АБЦ-а (дисајних путева, дисања и циркулације).
Лечење зависи од тога колико је тешко стање пацијента и узрока опструкције. Ако се пацијент гуши страним телом, може се користити Хајмлихов маневар. Инвазивније методе, попут интубације, могу бити неопходне да би се обезбедила пролазност дисајних путева. У тешким случајевима, интубација може бити отежана и тада може бити потребна крикотиротомија или трахеостомија.[
Инфекције обично изазивају опструкцију отоком и обично се лече антибиотицима или кортикостероидима како би се смањила упала. За узроке попут тумора или апсцеса, може бити потребно хируршко уклањање промена.
Прогноза Уз брзо лечење, исходи су обично повољни. Ово посебно важи за реверзибилна стања, попут аспирације страног тела. Хронична стања, попут парализе гласних жица и апнеје у сну, могу захтевати континуирану негу. Ако се добро лече, обично имају добре исходе.
Компликације Нелечена или продужена опструкција горњих дисајних путева може изазвати тешке, животно угрожавајуће компликације.
Хипоксија: низак ниво кисеоника у крви може изазвати конфузију и несвест. Такође може довести до срчаног застоја ако се не лечи.
Аспирациона пнеумонија: честице које улазе у плућа могу изазвати инфекције.
Структурне промене: понављајућа опструкција или траума могу оставити ожиљке или сузити горње дисајне путеве. Ово се назива субглотична или трахеална стеноза.
Промене гласа: хронично оштећење гласних жица може изазвати трајне промене или губитак гласа.
Срчани застој: тешка опструкција може изазвати гушење, што доводи до срчане инсуфицијенције ако се адекватно не лечи.
Опструкција доњих дисајних путева мини|Слика А: приказује положај плућа и дисајних путева у телу. Уметнута слика приказује детаљан попречни пресек бронхиола и алвеола. Слика Б: приказује плућа оштећена ХОБП. Уметнута слика приказује детаљан попречни пресек оштећених бронхиола и алвеоларних зидова.
Етиологија Опструкција доњих дисајних путева је углавном узрокована повећаним отпором у бронхиолама, обично због смањеног радијуса бронхиола. Ово се обично дешава због сужења и упале бронхиола што смањује удисани ваздух при сваком удисају. Ово ограничење се погоршава производњом слузи и ремоделирањем дисајних путева у хроничним стањима. Болести које узрокују опструкцију доњих дисајних путева називају се опструктивне болести плућа. Примери укључују хроничну опструктивну болест плућа (ХОБП), астму и бронхитис.
Клиничка слика Пацијенти често доживљавају хрипање, кратак дах и хронични кашаљ. Хрипање је груб, звиждајући звук у дисајним путевима током дисања. Симптоми погоршања могу укључивати повећану производњу слузи и смањену толеранцију на вежбање.
Дијагноза Спирометрија, која мери однос ФЕВ1/ФВК, је златни стандард за дијагностиковање опструкције доњих дисајних путева. Смањен однос указује на опструкцију.
Рендгенски снимци грудног коша могу помоћи у искључивању алтернативних дијагноза или укључивању других коморбидитета. ЦТ снимци могу пружити бољи увид у све могуће структурне абнормалности.
Терапија Лакши случајеви лече се амбулантно док тешки случајеви могу захтевати хоспитализацију и механичку вентилацију како би се подржало дисање одржавањем дисајних путева отвореним.
Лечење опструкције доњих дисајних путева у начелу укључује:
бронходилататоре који помажу у опуштању и проширивању дисајних путева, што побољшава проток ваздуха.
инхалационе кортикостероиде који могу помоћи у смањењу упале дисајних путева.
дуготрајну терапију кисеоником, која је обично резервисана за теже хроничне случајеве.
Прогноза Прогноза зависи од тежине и узрока опструкције. Уз рану дијагнозу и адекватно и правовремено лечење, стања попут астме често имају добар исход. Међутим, хроничне болести попут ХОБП су прогресивне и захтевају континуирано лечење.
Компликације Компликације опструкције доњих дисајних путева, често услед хроничних болести, и укључују:
Хроничну хипоксију: продужена опструкција смањује снабдевање кисеоником. То доводи до умора, конфузије и евентуалног оштећења органа.
Плућно срце: упорни низак ниво кисеоника може оптеретити десну страну срца. То може довести до срчане инсуфицијенције десне стране срца.
Честе инфекције: постоји повећан ризик од бактеријских инфекција попут упале плућа.
Референце
Категорија:Болести плућног система