Краљевска стаклена башта у Лакену (, ), представља обиман комплекс монументалних, грејаних стакленика смештених у парку Краљевске палате у Лакену (, ), у северном делу Брисела, у градској четврти Лакен (, ). Историјски комплекс обухвата стакленике тропске, суптропске и хладне климе, и дом је чувене краљевске ботаничке збирке, која садржи велике колекције камелија, стабала поморанџе и бројних биљка пореклом из афричких, као и других делова некадашњих белгијских колонија. Стакленике је наручио краљ Леополд II од Белгије, а првобитни пројекат израдио је архитекта Алфонс Бала () 1873. године. Стакленици су међу најважнијим споменицима 19. века у Белгији. Изграђени су у потпуности од метала и стакла, што је била спектакуларна иновација за то време. Овај комплекс подсећа на стаклени град смештен у брдовитом пејзажу. Карактеришу га монументални павиљони, стаклене куполе и широке галерије које се протежу кроз имање попут наткривених улица у парку поред Краљевске палате у Лакену. Данас стакленици представљају део Краљевског поседа у Лакену (, ) и краљевских приватних вртова који припадају белгијској краљевској породици а јавности су доступни само неколико дана годишње. Историја Оснивање и изградња (1873 — 1905) Првобитни вртови Краљевске палате у Лакену датирају још из 18. века, али је краљ Леополд II радикално променио њихов изглед. Након посете Кристалној палати на Светској изложби у Лондону 1851. године и ступања на престо 1865. године, он је пожелео сличан, модеран објекат у врту своје палате, који би спајао његову љубав према биљкама са: просторима за балове, позоришне представе и свечане трпезарије.мини|350п|Зимска башта Краљевске стаклене баште у Лакену 1880. године, гравура из часописа Националне илустрације () Пројекат је поверен архитекти Алфонсу Бали, чији су планови завршени 1873. године, надмашивши сва дотадашња достигнућа у овој области, укључујући: Стакленик палми (, ) у лондонским Краљевским ботаничким вртовима у Кјуу (, ) и ботаничку башту Карла Бушеа () у Берлинској области Шенеберг. Краљ је такође потражио савет од познатог ботаничара Жанa Линденa (), који је био задужен за пројектовање система грејања, неопходног за очување тропских биљака. Изградња Краљевска стаклена башта у Лакену је реализована кроз блиску сарадњу краља и Алфонса Бала, са честим дискусијама, преписком и преднацртима. Овај пројекат је био део радова на реновирању палате Шоненберг (, ), како се првобитно звала Краљевске палате у Лакену (изграђена између 1782. и 1784. године за гувернере Хабзбуршке Низоземске). Краљев циљ је био да трансформише некадашњи замак у Палату нације, која би служила као место за конференције, простор за прославе и јавне пријеме. Комплекс стаклене баште је продужетак левог крила дворца Лакен, почевши од Оранжерије, изграђена 1817 — 1819 године, налогом Вилема I од Холандије (по пројекту архитеката: Гислен-Жозеф Анрија () и Франсоа Верлија (). Бала је пројектовао стаклени ходник који повезује Оранжерију са ротондом где је смештена Зимска башта (, ), изграђена 1874. године (која ће касније служити као чвориште за кретање кроз цео комплекс). Изградња самог стакленика је трајала од 1874. до 1880. године а стаклена башта је званично отворена 20. маја 1880. године. Веће преправке су извршене 1883. године, додавањем Трпезаријског стакленика који је припојена Оранжерији, повезана са палатом преко Позоришног стакленика. Између 1885. и 1887. године, Бала је пројектовао Стакленик палми, Конго стакленик, Дијанин стакленик и Ембаркадер стакленик (). Коначно, 1893. године, додат је стакленик, познат (због свог изгледа) као Гвоздена црква, званичног назива Капелски стакленик, пројектован као приватна краљевска капела. Након Балаове смрти 1895. године, краљ је на даљем проширењу стакленика ангажовао архитекте: Анрија Макеа () и Шарла Жироа (). Стакленик је проширен 1902. новим стаклеником названим по његовом пројектанту Макеов стакленик . Исте године је изграђена и Нова оранжерија, додатни простор за узгој цитруса и декоративних биљака, по нацртима Шарла Жироа, док је Позоришни стакленик обновљен од стране Жироа 1905. године.
Савремени период (1905 — данас) Данас, део Краљевске стаклене баште у Лакену, познат као Зимска башта, служи као простор за краљевске пријеме. Сваке пролећне сезоне, стакленик се делимично отвара за јавност на двадесетак дана, што је традиција коју је увео Леополд II, а наставили су је сви монарси који су владали након њега. Велики пројекат рестаурације спровела је Дирекција за државне објекте (, ) осамдесетих година прошлог века, која је завршен 2001. године, у сарадњи са Белгијским краљевским фондом (, ). Годишње се за грејање ових објеката трошило око 800.000 литара горива. Од 2021. године у функцији је и нови систем грејања. Изграђена је мрежа подземних цеви дугачка око 4,5 km, која преноси вишак топлоте из постројења за спаљивање отпада у Недер Овер Химбику (), до Краљевског поседа у Лакену, где се та топлота користи за загревање стакленика и других зграда, чиме је значајно смањена потрошња горива.
Архитектура Архитектонска структура и функционална организација комплекса мини|350п|Зимска башта Краљевска стаклена башта у Лакену представља јединствени комплекс од 36 павиљона и галерија изграђених од зелено обојеног гвожђа и стакла и представља јединствен спој архитектонске иновације и декоративне уметности. Укупна површина комплекса износи 2,5 хектара, а цео комплекс смештен је у живописном парку благо таласастог терена од око 14.000 m². Израдања комплекса започета је пројектом из 1873. године, по замисли архитекте Алфонса Бала док је сама изградња отпочела 1874. године и настављена до почетка 20. века под надзором архитеката Анрија Макеа и Шарла Жироа. Најзначајнији павиљони и галерије у оквиру комплекса су следећи:
Зимска башта (, ; 1874 — 1876), централни и највећи стакленик комплекса, препознатљив по монументалној куполи и дорским колонадама. Намена овог простора била је двојака: ботаничка (узгој тропских врста) и репрезентативна, као место свечаних пријема краљевских гостију.
Стакленик палми (, ; око 1885), издужене конструкције намењен различитим врстама палми и тропских биљака, са високом лучном кровном конструкцијом која обезбеђује природну светлост и циркулацију топлог ваздуха. мини|350п|Конго стакленик Конго стакленик (, ; 1886 — 1888), посвећен биљкама из афричких крајева, нарочито оних донетих из некадашње Слободне Државе Конго. Представља ботанички одраз колонијалне политике краља Леополда II и његовог интересовања за егзотичну флору.
Макеов стакленик (, ; 1902), назван по архитекти Анрију Макеу, који је наставио Балаов рад и довршио више павиљона у неовизантијском и сецесијском духу.
Трпезаријски стакленик (, ; 1883), намењен свечаним краљевским обедима и банкетима, са погледом на парк. Архитектонски је повезан са Позоришним стаклеником и палатом.
Позоришни стакленик (, ; обновљен 1905), са простором за музичке вечери и мање позоришне представе, повезан са краљевском палатом. Обнову је 1905. године извео архитекта Шарл Жиро, задржавајући Балаов стилски језик. мини|350п|Оранжерија Ембаркадер стакленик (, , ; 1885 — 1887), место пријема гостију (од речи , ), павиљон са два свода и куполом коју носе коринтски гвоздени стубови. Унутрашњост је украшена скулптурама: Јутро (, ) и Вече (, ), белгијског вајара Шарла ван дер Стапена (; 1843 — 1910), као и оријенталним декоративним елементима.
Дебаркадер стакленик (, ; крај 1880-их), стаклени павиљон који је служио као елегантни прилаз стакленику и место доласка гостију у комплекс, архитектонски контрапункт Ембаркадер стакленику.
Велика галерија (, ; око 1880), монументални застакљени пролаз који повезује главне павиљоне у једну целину, омогућавајући комуникацију и у зимским условима.
Стакленик огледала (, ; око 1885), раније Павиљон нарциса (, ), назван по систему постављених огледала која визуелно проширују унутрашњи простор и појачавају ефекат светлости.
Подземна галерија (, ; око 1880), подземни пролаз који омогућава кретање између павиљона у свим временским условима, симболично повезујући различите делове комплекса.
Галерија геранијума (, , крај 19. века), стаклени павиљон посвећен сезонском цвећу, осмишљен као изложбени простор краљевске ботаничке колекције и павиљон за узгој геранијума.
Павиљон палми (, ; 1880), мањи павиљон за узгој и размножавање палми, технички повезан са већим стаклеником палми.
Стакленик азалеја (, ; 1885), намењен за узгој азалеја, познат по богатом колориту током пролећног цветања, што га чини једним од најживописнијих делова комплекса.
Стакленик Дијане (, ; око 1886), посвећен римској богињи лова Дијани украшен флоралним мотивима и скулптурама у дух класичне антике (садржи декоративне биљке).
Пут раја (, ; крај 1880-их), декоративни застакљени пролаз који води ка централној Зимској башти, окружен егзотичним биљем и скулптурама.
Гвоздена црква (, ; 1893), неовизантијска грађевина са куполом ослоњеном на двадесет стубова од шкотског гранита. Позната је и под званичним називом Капелски стакленик (, ), јер је служила за приватне литургије краљевске породице.
Сакристија (, ; око 1893), помоћни павиљон намењен чувању и припреми литургијских предмета и одежди за употребу у Капелском стакленику.
Нова оранжерија (, ; 1902), проширење првобитне Оранжерије. Користи се за презимљавање цитрусних стабала и других топлоклиматских врста.
Оваква структура стакленика производи јасно издвојене функционалне зоне: централни репрезентативни простор (Зимска башта), ботаничке секције (Стакленик палми, Стакленик азалеја, Конго стакленик), сервисне и техничке пролазе (Подземна галерија), као и репрезентативне пратеће павиљоне: Оранжерија, Позоришни и Трпезаријски стакленик. Такво просторно решење ствара пешачку мрежу са низом покривених стаза које комбинују: ботаничку, функцијску и церемонијалну употребу објекта. Димњаци система за грејање стакленика пројектовани су у облику минарета што им омогућава складно уклапање у архитектонску композицију комплекса. Централна композиција комплекса и главни павиљони мини|250п|Поглед на комплекс стакленика мини|200п|Поглед на ентеријер Зимске баште Централни елемент комплекса је Зимска башта, величанствени куполасти павиљон пречника 57 m и висине око 25 m. Овај објекат је центар и визуелни фокус комплекса. Његова конструкција састоји се од концентричних гвоздених греда које се преклапају и пролазе кроз прстен дорских колонада.Комбинација металних греда и класичних стубова ствара утисак лаке, прозирне куполе, визуелно подупрте луком, који истовремено обезбеђују структурну стабилност и просторну грандиозност. Та форма је кључна за репрезентативну, церемонијалну употребу простора и омогућила је садњу великих тропских стабала у ротонди. Око Зимске баште груписани су тематски павиљони: Стакленик палми, Конго стакленик, Стакленик Дијане). Њихова распоред одражава и практичне захтеве (различита микроклима, приступи за одржавање), као и просторно решење намењено представљању и јавним догађајима, укључујући: мале балконе, галерије и пролазе за пријеме. У просторној и програмској организацији препознаје се „рукопис“ Алфонса Бала а касније и Анрија Макеа и Шарла Жироа. Мрежа галерија и пролаза Још једна кључна карактеристика комплекса су застакљене галерије. То су дуги покривени комуникациони пролази који делују као „улице“ унутар застакљене мреже стаза. Велика галерија, Подземна галерија, Стакленик огледала и Галерија геранијума повезују павиљоне у функционалну целину и омогућавају циркулацију посетилаца и службеног особља без експонирања спољним непогодама. Јавни и приватни карактер комплекса