Руска кожа (ру. юфть) је тип говеђе коже. Разликује се од других врста коже по фази обраде која се одвија након штављења. тиме што се брезово уље утрљава у задњу страну коже. Тиме се добија кожа која је издржљива, флексибилна и отпорна на воду. Импрегнација уљем такође спречава оштећења која могу нанети инсекти. Ова врста кожа је била главни извозни производ из Русије у 17. и 18. веку због свог високог квалитета, корисности за низ намена и мале могућности да се копира. Кожа је била важан производ у трговини важан трговачки артикал за Московске компаније. У земљама немачког говорног подручја, ова кожа је била позната и под називом Јухтен или Јуфтен.

Производња Производња коже обухватала је три процеса:

Штављење коже. Процес штављења коре, сличан осталим врстама коже штављене биљним методама. Засићење штављене коже брезовим уљем. Ово је најкарактеристичнији део процеса, који руској кожи даје водоотпорност и препознатљив мирис. Фарбање коже у црвено или црно.

Употребе

Столице Тапациране столице су први пут постале уобичајене у 17. веку. Кожа, и руска кожа, такође су коришћене као материјал за тапацирање. Употреба руске коже је посебно била подстакнута енглеским грађанским ратом и пуританским стиловима. Коришћење коже за тапацирање, иако скупо, сматрало се мање раскошним и стога прихватљивијим од тканине или резбарења.

Кожа је коришћена за једноставне наслоне за столице. Мирис брезовог уља је био препознат код завршених столица и сматран је знаком квалитета. Руске кожне столице су биле изузетно издржљиве, а примерци су трајали у употреби до 19. века, без опоравка. Када би се коначно истрошиле, то је често било тако што се површина коже истрошила до рупе, и даље без икаквог структурног пуцања коже, јер би мање флексибилна кожа отказала.

Обућа Руска кожа се често користила и још увек се користи за производњу обуће. У Русији се обично користила за израду високих чизама (сапога). У овом занату, руска кожа се обично делила на две врсте: скупљу јаловку (произведену од телеће коже) и јефтинију јуфту (од свих осталих врста животињских кожа). У совјетско време, јаловка кожа се користила за израду официрских пољских чизама а јуфта, у комбинацији са вештачком заменом коже званом кирза, коришћена је за чизме војника. Високи официри имали су приступ чизмама направљеним од квалитетне праве руске коже.

Парфем Карактеристична арома брезовог уља и то што је довођена у везу са производом високог квалитета утицале су на одлуку произвађача да направе такав парфем.

Парфем Коко Шанел „Cuir de Russie” из 1927. Кусонов сапун „Империјална кожа“, из 1938. Француска компанија Parfums Regence производи мушки мирис Kölnisch Juchten

Референце

Категорија:Привреда Русије