мини|420x420п|Аполон и Дафне, дело Ђованија Лоренца Бернинија. У грчкој митологији, каже се да је Ерос казнио Аполона тако што је испалио стрелу да би га натерао да се заљуби у Дафне, а другу да би учинио да се Дафне згрози и побегне. Скулптура приказује Дафне како се претвара у дрво како би побегла од неумољиве Аполонове потере.

Опсесивна љубав карактерише се опсесивним или компулсивним настојањима да се поседује или контролише одређена особа, што је нарочито изазвано (или чак појачано) одбијањем. Опсесивна љубав се од других облика романтичне љубави разликује својом једностраном природом и непожељним, одбијеним приступима. Одбијање представља „крајњи кошмар” за опсесивног љубавника, који није у стању да се помири са незаинтересованошћу или губитком партнера. Обично оваква љубав доводи до осећаја безвредности, самодеструктивног понашања и социјалног повлачења, али у појединим случајевима опсесивни љубавник може надзирати или прогањати објекат своје страсти, па чак и извршити насилне радње.

Већина опсесивних прогонитеља који нису делузивни имала је неку врсту односа са својом жртвом (најчешће бившим партнером) и пати од поремећаја личности.

Поређење Термин опсесивна љубав може се упоредити са више сродних појмова:

Манична љубав (или „манија”): манична љубав представља посесивну и зависну врсту љубави. Манични љубавник је несигуран, љубоморан и стално тражи потврду да је вољен. Он често није сигуран ко га заиста привлачи, па може да се заљуби у особу коју чак ни не воли, приписујући јој нереалне особине.

Од осталих стилова љубави, манија је најближа еросу, еротској љубави или љубави према лепоти. И ерос љубавник је снажно заокупљен својим изабраником, али је самоуверен и тражи идеалног партнера, те се обично заљубљује у особу која му више одговара.

Страствена љубав (или заљубљеност): ова врста љубави се обично јавља у раној фази односа, или према потенцијалном партнеру пре него што се веза оствари (што може бити и неузвраћено). Страствена љубав представља стање интензивне чежње за другом особом, са опсесивним елементима попут наметљивих мисли, несигурности и наглих промена расположења.

Страствена љубав се најчешће супротставља другарској љубави (companionate love), која подразумева нежнија осећања наклоности и блискости која се постепено развијају.

Појам страствене љубави је широк и обухвата карактеристике других класификација љубави, али без прављења финих разлика између њих (на пример, између ероса и маније, који заједно отприлике одговарају појму страствене љубави).

Лимеренција: лимеренција (енгл. limerence) означава „љубавни занос” или потпуно обузету, заљубљену опседнутост (слично страственој љубави), најчешће усмерену ка недостижној особи. Описује се као „стање когнитивне опсесије”, у којем особа проводи велики део времена маштајући о предмету своје љубави (limerent object), врста љубави какву су осећали Ромео и Јулија.

Лимеренција може утицати на свакодневно функционисање и ментално здравље. Према ауторки термина, Дороти Тенов, ово стање треба сматрати нормалним, а трагични исходи (као што су насиље или самоубиство) јављају се само када је лимеренција „појачана и изобличена” другим околностима.

Лимеренција је најчешће неузвраћен (доводећи до стања љубавне болести које је тешко прекинути), али може бити и узајаман. У случајевима обостране лимеренције (као код Ромеа и Јулије), према теорији Тенов, морају постојати препреке у односу како би узајамна опседнутост постајала све јача.

Зависност од љубави: предложени појам поремећаја у којем се љубавни односи одликују снажним емоционалним стресом и непрекидним тражењем страсти, упркос негативним последицама. Стручњаци се не слажу око тога када љубав прераста у зависност и када је потребно лечење.

Поремећај опсесивне љубави: незванична дијагноза која се често појављује на интернету, али није призната у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (DSM).

Психологија Проблем код опсесивне љубави не лежи толико у превеликој количини љубави, колико у бесу због одбијања или осећају напуштености. Према мишљењу психологиње Сузан Форвард, у њеној пракси постојала су четири услова која помажу да се препозна када неко пати од опсесивне љубави:

Особа има болну, свеобухватну заокупљеност стварним или замишљеним партнером. Испољава неутољиву жељу да поседује или буде поседнута од стране објекта своје опсесије. Њен изабраник ју је одбио или је на неки начин недоступан, физички или емоционално. Недоступност или одбијање партнера наводи је на самопоражавајуће понашање.

Опсесивна љубав се често повезује са анксиозним стилом привржености. Љубавни стил манија показује позитивну корелацију са анксиозном приврженошћу, као и са особином личности неуротицизам. Истраживање засновано на Скали страствене3 љубави показало је да је страствена љубав са елементима опсесије повезана са задовољством у краткорочним везама, али да са временом доводи до благог смањења задовољства.

Према дуалистичком моделу страсти, прави се разлика између две врсте страсти: хармонијске страсти (када особа осећа позитивне емоције и контролу над ситуацијом) и опсесивне страсти (када особа осећа губитак контроле, а страст ремети њен живот). Ова подела подсећа на разлику између стилова љубави ерос (хармонијска) и манија (опсесивна).

Једно истраживање је показало да је хармонијска романтична страст снажно позитивно повезана са сигурном приврженошћу, док је опсесивна страст умерено позитивно повезана са анксиозном приврженошћу. Опсесивна страст је, такође, повезана са неадаптивним стратегијама решавања конфликата у везама (попут критицизма, презира и одбрамбености).

Неуронаука Опсесивно размишљање о вољеној особи сматра се обележјем, односно кардиналном особином романтичне љубави, која осигурава да вољена особа не буде заборављена. Према неким извештајима, људи могу проводити чак од 85% до 100% свог дана и ноћи мислећи о особи у коју су заљубљени. Једно истраживање показало је да особе у љубавној вези у просеку проводе 65% будног времена мислећи на свог партнера, док је друго истраживање, применом кластер анализе, издвојило више група заљубљених, од најмање интензивне, која у просеку проводи 35% времена мислећи на вољену особу, до најинтензивније, са 72% времена посвећеног тим мислима.

Од касних 1990-их ова опсесивна обележја романтичне љубави често се пореде са опсесивно-компулзивним поремећајем (ОКП). Понекад се ово тумачи у вези са теоријом да су опсесивне (или наметљиве) мисли повезане са сниженим нивоом серотонина током заљубљености, мада су резултати студија у том погледу неуједначени или негативни.

Друга теорија повезује опсесивно размишљање са зависношћу, јер корисници дрога испољавају сличне обрасце опсесивних мисли и компулзивног понашања. Рана фаза романтичне љубави се, у том контексту, пореди са понашajном зависношћу, зависношћу без супстанце, при чему је „супстанца” предмет љубави.

Зависност укључује феномен познат као инсентивна салјенција, односно појам „жеље” (wanting). То је својство по којем одређени спољашњи знаци у околини постају изузетно упадљиви и привлачни, делујући као „мотивациони магнет” који усмерава особу ка одређеном награђивајућем објекту.

Инсентивна салјенција разликује се од жудње, јер је жудња свестан доживљај, док инсентивна салјенција може, али не мора бити свесна. Иако може изазвати снажан осећај хитности у вези са жудњом, она такође може несвесно подстицати понашање, као у експерименту у којем су корисници кокаина, несвесно, чешће бирали малу дозу кокаина (за коју су веровали да је плацебо) него стварни плацебо.

Према теорији сензитизације мотивације (incentive-sensitization theory of addiction), понављана употреба дрога чини мозак преосетљивим на супстанцу и на знакове повезане са њом, што доводи до патолошког нивоа „жеље” за дрогом. Сматра се да особе које су заљубљене доживљавају сличан процес у односу на вољену особу. Заљубљени такође показују друге сличности са зависницима, као што су толеранција, зависност, апстинентска криза, релапс, жудња и промене расположења.

Културне референце Старогрчки назив за опсесивну љубав био је theia mania („божанско лудило” или „лудило од богова”), а ова појава је била приказана у грчкој митологији, између осталог у причи о Аполону и Дафни.

Опсесивна љубав је нашла своје место и у популарној култури, приказана је у филмовима Фатална привлачност и Пусти Мисти за мене, као и у роману Оркански висови.

Види још

Сломљено срце Манијак за контролом Насиље у породици Љубавна болест

Референце

Категорија:Љубав Категорија:Психологија Категорија:Сексологија Категорија:Психолошке теорије Категорија:Међуљудски односи