Фалсификована роба, позната и као „копије“, представља робу која је незаконито произведена или продата без овлашћења власника бренда, најчешће уз кршење заштитних знакова. Ова врста робе присутна је у готово свим индустријама — од луксузних производа као што су дизајнерске торбе и сатови, до робе за свакодневну употребу попут беле технике и лекова. Фалсификована роба је обично нижег квалитета и може представљати ризик по здравље и безбедност људи.
Разне организације су покушале да процене обим глобалног тржишта фалсификата. Према ОЕСР-у, фалсификована роба је 2019. године чинила приближно 2,5% укупне светске трговине, са процењеном вредношћу од 464 милијарде долара. Пројекције указују да би продаја фалсификоване и пиратске робе могла достићи 1,67 билиона евра до 2030. године.
Упркос незаконитом карактеру, фалсификовани производи — нарочито одевни предмети као што су торбе, сатови, ципеле и спортски дресови — широко се продају у многим деловима света и купују их како локално становништво тако и туристи. Најчешће се могу наћи на пијацама у Африци, Азији, Латинској Америци, као и у већим градовима Аустралије.
Опис Фалсификована роба широке потрошње најчешће је нижег квалитета; производи се или продаје без овлашћења власника бренда, при чему се користе име, лого или заштитни знак бренда. Такви производи често веома подсећају на оригинале, доводећи потрошаче у заблуду да је реч о аутентичној роби. Пиратска роба односи се на неовлашћене репродукције производа заштићених ауторским правом, као што су музика, филмови или софтвер. Прецизне дефиниције фалсификата разликују се у зависности од законодавства појединих држава.
Колоквијални израз копија често се користи као синоним за фалсификат, иако та два појма нису у потпуности истоветна. Копије су производи који имитирају изглед других производа, али не користе назив бренда нити заштићени лого.
Економски утицај Продавци фалсификоване робе често крше заштитне жигове, патенте или ауторска права власника брендова, представљајући своју робу као оригиналну. Фалсификовани производи су 2019. године чинили око 2,5% светске трговине. Према подацима ОЕЦД-а, до 5,8% робе увезене у Европску унију исте године било је фалсификовано. Часопис Forbes је 2018. године навео да је фалсификовање постало најраспрострањенија криминална активност на свету. Процењује се да ће до 2030. године вредност продаје фалсификоване и пиратске робе достићи 1,67 билиона евра.
Иако фалсификована роба потиче из бројних економија, Кина остаје главни извор. Према једном извештају: „Кина производи 80% светских фалсификата...“
мини|Раст заплена фалсификоване робе у Сједињеним Државама
ОЕЦД дефинише фалсификоване производе као све производе направљене да верно имитирају изглед другог производа с циљем обмане потрошача. То обухвата неовлашћену производњу и дистрибуцију робе заштићене правима интелектуалне својине, као што су ауторска права, жигови и трговачка имена. Фалсификатори злоупотребљавају репутацију брендова, изграђену кроз маркетинг и квалитет, како би довели потрошаче у заблуду. Практично сваки производ заштићен интелектуалном својином може бити мета фалсификатора.
У многим случајевима, различити облици кршења права се преклапају: неовлашћено копирање музике крши ауторска права и жигове, док фалсификоване играчке нарушавају заштиту дизајна. Зато фалсификовање обухвата и копирање паковања, етикета и других препознатљивих карактеристика производа.
Међу најчешће погођеним индустријама су софтвер, музика, филм, луксузна роба, мода, спортска опрема, парфеми, играчке, авио-компоненте, резервни делови и фармацеутски производи. Посебно се истичу фалсификовани лекови, који наносе огромне финансијске губитке и могу угрозити животе милиона људи.
Фалсификати се не производе у складу са безбедносним стандардима. Често садрже јефтине, опасне или неодобрене материјале, што представља ризик за потрошаче и животну средину.
Играчке Фалсификоване играчке излажу децу потенцијално токсичним хемикалијама и ризику од гушења. Процењује се да је 10 до 12 процената играчака продатих у Великој Британији 2017. године било фалсификовано, а прилив фалсификоване робе долази првенствено из Кине. „Trading Standards“, британска организација за безбедност, сваког месеца заплењује десетине хиљада играчака како би спречила децу да дођу у контакт са њима, према подацима Британског удружења за играчке и хобије (BTHA).
Аустралијски произвођач играчака Moose Toys имао је проблем са фалсификовањем играчака Shopkins 2015. године. Током 2013, пет компанија са седиштем у Њујорку оптужено је за увоз опасних и фалсификованих играчака из Кине. Међу заплењеном робом биле су фалсификоване играчке са популарним дечјим ликовима као што су Вини Пу, Дора истраживач, Сунђер Боб Коцкалоне, Бети Буп, Нинџа корњаче, Моћни ренџери, Спајдермен, Твити, Мики Маус, Муња Меквин и Покемон. Током 2017. године, Америчка царинска и гранична заштита запленила је фалсификоване дечје играчке у вредности од 121.442 долара које су стигле у луку из Кине и биле су намењене увознику са седиштем у Северној Каролини. Утврђено је да пошиљка садржи више предмета са заштитним знаковима и ауторским правима регистрованим на Cartoon Network, Saban Brands и Danjaq, LLC.
Фармацеутски производи мини|Фалсификована вијагра
Према америчком ФБИ-ју, фалсификовање фармацеутских производа чини процењених 600 милијарди долара у глобалној трговини и могло би бити водећи „злочин 21. века“. Додају да то „представља значајне негативне здравствене и економске последице за појединце и корпорације“. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је преко 30% фармацеутских производа у земљама у развоју лажно, наводећи да „свако, било где у свету, може наићи на лекове који су наизглед правилно упаковани, али не садрже исправне састојке и, у најгорем случају, могу бити пуни високо токсичних супстанци“.[http://publichealth.msu.edu/pph/pdf/certificates/counterfeit.pdf "Counterfeit Pharmaceuticals and Public Health"] , Michigan State Univ., Public Health dept
Око једне трећине земаља нема ефикасне владине институције за регулацију лекова, што оставља празан простор за фалсификаторе. На светском тржишту, више од половине продатих фалсификованих лекова је за обољења и стања опасна по живот, као што су маларија, туберкулоза, ХИВ/СИДА и рак.
Са повећањем продаје на интернету, лажни лекови лако прелазе међународне границе и могу се директно продавати неопрезним купцима. У септембру 2017. године, Интерпол је, након десетогодишње истраге, угасио 3.584 интернет странице у разним земљама, уклонио 3.000 онлајн огласа који промовишу илегалне фармацеутске производе и ухапсио 400 људи.
Купце привлаче лажне онлајн апотеке јер се представљају као права предузећа. Потрошаче мотивишу ниже цене, а поједине привлачи могућност да добију лекове на рецепт без рецепта. Међутим, од лекова купљених онлајн, 90% се испоставља да потиче из земље која се разликује од оне коју веб-сајт тврди.
Према часопису The Economist, између 15% и 30% антибиотика у Африци и Југоисточној Азији је лажно, док су УН 2013. године проценили да је отприлике половина антималаријских лекова продатих у Африци – у вредности од око 438 милиона долара годишње – фалсификована. Почетком 2018. године Интерпол је у Нигеру запленио 29 тона фалсификованих лекова.
Компанија Pfizer Pharmaceuticals је пронашла лажне верзије најмање 20 својих производа, као што су Viagra и Lipitor, у легитимним ланцима снабдевања у најмање 44 земље. Pfizer је такође открио да је скоро 20% Европљана набављало лекове путем илегалних канала, што је износило 12,8 милијарди долара продаје.
Остали лекови на рецепт који су фалсификовани су Плавикс, који се користи за лечење крвних угрушака, Зипрекса за шизофренију, Бикалутамид који се користи за лечење рака простате, Тамифлу, који се користи за лечење грипа, укључујући свињски грип, и Арицепт, који се користи за лечење Алцхајмерове болести.[http://www.ice.gov/news/releases/0901/090115houston.htm "News Releases"] U.S. Immigration and Customs Enforcement, January 15, 2009
Храна Преваре са храном постоје у САД и Европи већ много деценија. Последњих година је добило више пажње, јер се страх од биотероризма повећао. Откривени су бројни случајеви намерне преваре са храном. Намирнице које су најчешће наведене као фалсификоване или погрешно означене у бази података о преварама са храном Конвенције о фармакопеји Сједињених Држава биле су: млеко, маслиново уље, мед, шафран, риба, кафа, сок од поморанџе, сок од јабуке, црни бибер и чај. Извештај Истраживачке службе Конгреса САД из 2014. године навео је водеће категорије хране са пријављеним случајевима преваре као што су маслиново уље; риба и морски плодови; млеко и производи на бази млека; мед, јаворов сируп и други природни заслађивачи; воћни сок; кафа и чај; зачини; органска храна и производи; и средства за замућење. Обмањујуће и нетачне листе састојака су све чешће. Посебно је проблематично када се тешки метали попут олова додају зачинима, јер то може изазвати тровање оловом.
Сједињене Америчке Државе Америчка Управа за храну и лекове (FDA), главно регулаторно тело за безбедност и спровођење закона у Сједињеним Државама, признаје да „сам обим потенцијалног криминала“ отежава превенцију, уз чињеницу да се безбедност хране не третира као висок приоритет. Они напомињу да, са више од 300 лука кроз које пролази 13 процената америчких залиха хране, FDA може да инспектира само око два процента те хране.
Национална управа за океане и атмосферу објавила је нове прописе о праћењу морских плодова у САД 2015. године.
Европа Фалсификовање хране представља озбиљну претњу у Европи, посебно за земље са великим бројем производа који имају заштитни знак, као што је Италија. Царина ЕУ је 2005. године запленила више од 75 милиона фалсификоване робе, укључујући храну, лекове и другу робу, делимично због продаје преко интернета. Заплењено је више од пет милиона фалсификованих прехрамбених производа, укључујући пића и алкохолне производе. Према речима комесара ЕУ за порезе и царине, „Тајни талас опасних фалсификата прети људима у Европи.“
Инциденти
Криза у Ирској са свињским месом 2008. године : Контаминирана сточна храна дистрибуирана на неколико фарми довела је до откривања великих количина диоксина у производима од свињског меса, што је довело до повлачења производа од стране FSAI . Скандал фалсиковања коњског меса 2013. године: Више земаља у ЕУ пронашло је неоткривено коњско месо и свињетину у прехрамбеним производима који су били означени као да садрже само говедину. Скандал са контаминацијом афлатоксином у Европи 2013. године: Неколико европских земаља пријавило је контаминацију млека афлатоксином широм земље.
Азија Преваре са храном су све већа забринутост у Азијско-пацифичком региону. Пример је убризгавање гелова који нису прехрамбени квалитет у шкампе и рачиће како би се повећала њихова тежина и визуелна привлачност.
Скандал са млеком из Кине од 2008. године: Откривено је да је кинеско млеко фалсификовано хемикалијом меламином, како би се у владиним тестовима чинило да млеко има већи садржај протеина. То је довело до хоспитализације 900 беба и шест смртних случајева.
Козметика Америчка царинска и гранична заштита указује да козметичка индустрија губи око 75 милиона долара годишње на основу количине имитација које се сваке године шверцују у САД. Поред изгубљеног прихода, козметички брендови су оштећени када потрошачи доживе нежељене ефекте, попут очних инфекција или алергијских реакција, од фалсификованих производа.
Цигарете Цигарете су често фалсификоване и од њих криминалне групе зарађују на стотине милиона долара годишње.
Штета коју фалсификоване цигаре наносе организму је већа од штета коју иначе чине легално купљене цигарете и дуван. С обзиром на то да продаја илегалних цигарета у Турској, на пример, прелази укупноп 16,2 милијарде цигарета годишње, турски политичар Ердоган је назвао фалсификовани дуван „опаснијим од тероризма“.
Војни предмети