Душан М. Ћирић (Бабушница, 7. новембар 1905 — Пирот, 31. јануар 1980) био је српски учитељ и етнолошки истраживач народног живота и локалне историје у лужничком и пиротском крају. Као учитељ радио је у лужничким селима: Завидинцу, Звонцу, Студени, Горчинцу, Бежишту, али и у Бабушници и Пироту. Био је познати пиротски културни посленик, сакупљач народних умотворина и хроничар пиротског краја. Поред тога радио је и као управник: Вежбаонице Учитељске школе (1953-1955), Народног музеја у Пироту (1954-1957) и Државне архиве Среза Пирот (1957-1962).

Биографија Рођен је 1905. године у Бабушници. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију и Учитељску школу у Пироту 1926. године.

Прво учитељско место добио је у селу Завидинце. Друго место службовања добио је 8. августа 1927. године у селу Звонце у коме је провео једну школску годину. Душанов пријатељ Недељко Митровић, тадашњи учитељ у селу Студена, прихватио је да замени место свог службовања са Олгом Јовановић учитељицом са службом у банатском селу Конак. На тај начин омогућио је младим учитељима Олги и Душану да започну заједнички живот у Студени, коју је по молби Душан добио 4. августа 1928. Олга и Душан су 14. октобра 1928. године у Пироту склопили брак и истог дана возом отишли до Звонца где су преспавали, а ујутру су коњима по снегу дошли до Студене.

У школу су осим деце из Студене све до 1930. године долазила и деца из Валниша и Пресеке. Млади учитељски пар оставио је дубоки и неизбрисиви траг у развоју Студене тога времена и остао у најлепшем сећању не само мештана Студене већ и околних места: Стрелца, Валниша, Пресеке и Звонца. Они су за време боравка у селу основали ђачку кујну, која је имала велики значај поготово за ђаке који су живели даље од школе. Такође је на њихову иницијативу формирана и школска апотека, која је осим ђацима користила и другим сељанима. Предани занимању просветног рада у току зиме организовали су и просветни течај за младиће из Студене, ког су похађали бивши ђаци који су желели да обнове и прошире своје стечено знање. Душан Ћирић је поред просветитељског рада активно учествовао и у животу села. Био је један од оснивача Земљорадничке задруге у Студени, а поводом државних празника приређивао је културне приредбе за село и у границама свог познавања медицине лечио мештане. Њихово двоје деце, Драган (1929) и Богиња - Беба (1934) рођени су у Студени. У селу су учитељевали све до премештања 1935. године.

Душан Ћирић био је један од учитеља који се истицао у раду на стварању земљорадничких задруга и на ширењу идеје задругарства. У селу Валниш 1931. године основана је земљорадничка задруга у којој је Душан Ћирић обављао функцију књиговође, а 1933. године учествовао је у оснивању задруге у Студени. Он је 1938. године завршио и задружну школу за звање хонорарног надзорника Главног савеза српских земљорадничких задруга.

Учитељски пар, након тога радио је у Бабушници и Горчинцу где су такође мештанима остали у веома лепом сећању. Пред Други светски рат Душан је био учитељ у селу Горчинци. Као и други учитељи пиротског краја, одбио је наређење бугарске окупационе власти да постане бугарски учитељ.

У Бабушници је 26. фебруара 1945. године почела са радом Државна реална нижа гимназија, у којој је Душан М. Ћирић био вршилац дужности директора до 1. јануара 1946. У школи је радио као наставник од оснивања све до 20. марта 1946. када се вратио у село Горчинце да буде учитељ.

У Пироту је био васпитач Дома ученика у привреди (1951-1952), а затим учитељ у ОШ „Вук Караџић“ (1952–1953). Након тога радио је као управник Вежбаонице Учитељске школе (1953-1955), управник Народног музеја у Пироту (1954-1957) и управник Државне архиве Среза Пирот (1957-1962).

Сматра се једним од оснивача Историјског архива у Пироту. Био је први службеник и први директор архива у Пироту. Похађао је семинар за управнике Историјских архива.

На предлог Друштва научних радника Београда, 1978. године добио је највише признање општине Пирот - награду „Осми септембар“, за изузетне резултате у раду, посебно за значајан допринос у проучавању прошлости овог краја.

Већина обимне грађе о прошлости лужничког и пиротског краја коју је сакупио остала је необјављена, а чува се као део легата Душана М. Ћирића у Музеју Понишавља у Пироту.

Умро је 31. јануара 1980. године у Пироту.

Дела (део) Објављени чланци и књиге:

Задружни живот у Лужници, Земљорадничка задруга, Београд, 1934, бр. 8, стр. 118. Три ослобођења Бабушнице, „Слобода“, Пирот, 25. новембар 1954, бр. 302, стр. 7. Хронологија важнијих догађаја из радничког покрета у Пироту - до Првог светског рата -, Историјски архив Среза Пирот, Пирот 1959. (коаутор са Петром И. Козићем) Развој штампе у Пироту, „Слобода“, Пирот, 26. октобар 1964, -{XV}-, 742. Поплаве у Пироту, „Слобода“, Пирот, 19. фебруар 1966. Записи [избор], Пиротски зборник бр. 1, Пирот, 1968, стр. 201-203. Старе махале и сокаци, Пиротски зборник бр. 2, Пирот, 1969, стр. 203-212. Уместо историјата Школе, Извештај о раду Школе за квалификоване раднике у Пироту за школску 1968/69. годину. Мустаф агин конак - дом Аранђела витеза Трнског, Пиротски зборник бр. 3, Пирот, 1971, стр. 71-83. Рабеново здање (Одломак из необјављеног рада. Пирот - Кале Капија), Пиротски зборник бр. 4, Пирот, 1972, стр. 219-232. Радикалска буна, „Слобода“, Пирот, 1972, бр. 1094, 1096, 1097 и 1098 Спасио сам те, спаси ме!, „Слобода“, Пирот, 30. септембар 1972. Биографија Раденка Гмитровића, Глас Епархије Нишке, 1975. Стара школа и њени добротвори (1887), Основна школа „Вук Караџић“ 1815-1975, Пирот, 1975, стр. 105-110. Мијалко Раснички вам прича, књига прва, „Слобода“, „Графика“, Пирот, 1976. (коаутор са Томиславом Г. Панајотовићем) Седењћа и седенћарске песме у Лужници, Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 41, Београд, 1977, стр. 175-193. Мијалко Раснички вам прича, књига друга, „Слобода“, Пирот, 1978. (коаутор са Томиславом Г. Панајотовићем) Ратни доживљаји Пироћанаца у Првом светском рату, Музеј Понишавља Пирот, 2020. (књига објављена постхумно, приредила: Мила Панајотовић)

Списак дела у рукопису, онако како су записана на регистрима легата Душана М. Ћирића који се чува у Музеју Понишавља у Пироту:

Хроника "Љуберађа" св. 1. "Стари српски записи и натписи" - Пирот и околина - св. 2. Рукопис хронике "Љуберађа" инв. бр. 1. Рукопис "Ратни доживљаји Пироћанаца у Првом светском рату" инв. број 4 (рукопис из 1968. - књига објављена 2020. године) Рукопис "Стари српски записи и натписи - Пирот и околина" инв. број. 3 Рукопис "Народне пословице и изреке" инв. бр. 9 Рукопис "Мијалко Раснички вам прича" инв. бр. 10 Рукопис "Одборске одлуке општине пиротске" инв. бр. 8 Рукопис "Пиротска гимназија 1878 - 1928. год" бр. 11 Рукопис "Збирка радова" бр. 12 Рукопис "То је он - Славко "Лаф" учитељ из Стрелца..." инв. бр. 14 Рукопис "Пирот - досељеници 1878 - 1941" инв. бр. 15 Рукопис "Запиши и то! ..." (збирка радова) инв. бр. 22 Рукопис "Запиши и то! ..." (пословице, изреке, загонетке, песме) инв. бр. 23 Рукопис "Спорт- клубови Нишавске жупе Пирот" бр. 16 Рукопис "Збирка радова" инв. број 17 Рукопис "Народне умотворине Лужнице и Нишаве" бр. 18 Рукопис "Списак правних мајстора у Пироту и округу Пиротском 1912 - 1941. год." инв. бр. 19 Рукопис "Поменик пиротске занатлије 1878 - 1941" бр. 20 Рукопис "Чиновници у Пироту и Лужници" инв. бр. 27 Рукопис "Топоними у Понишављу" инв. бр. 28 Рукопис "Државне власти и установе у 1919" инв. бр. 31 Рукопис "Књига протокола, наредби и расписа цркве села Стрелац 1879-1889" број 30 Рукопис "Збирка радова" ред. бр. 21 Рукопис "С конца и конопца" ред. бр. 24 Рукопис "Стазама мога живота" ред. бр. 25 Записник Удружења учитеља округа Пиротског почев од 1896 године Записник подружнице учитеља града Пирота од 15 априла 1945 до 18 септембра 1948.

Друга дела у рукопису:

Белешке о Пироту Хронологија важнијих догађаја из Пирота и околине Понишавље у Првом светском рату (Пирот, 1954.) Први избори у Пироту после ослобођења од Турака Развој политичких странака у Округу пиротском од 1878. до 1941. Старе махале и сокаци Лекари и апотекари у Пироту (рукопис, 7) Пирот као здравствено насеље (рукопис, 9) Пирот Кале-капија Списак народних мајстора у Пироту и Округу пиротском 1912 - 1941. Општинске одборске одлуке Записник одборских седница Суда општине пиротске од 29.10.1930. Изводи из књига Старе и Саборне цркве у Пироту о умрлима и рођенима за период од 1877. до 1941 (рукопис припремљен за штампу) Статистичке белешке о рођеним и умрлим Старе и Саборне цркве у Пироту, 1878-1941 Грађа за историјат Основне школе „Вук Караџић“ у Пироту (Пирот, 1974.) Јеврејска мала у Пироту (Пирот, 1979.) Сећања једног пиротског фијакеристе Џамије Из комуналне историје Пирота Тешка жена

Рукописи се чувају као део легата Душана М. Ћирића у Музеју Понишавља Пирот.

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Књиге Душана М. Ћирића — Завичајна дигитална колекција Народне библиотеке Пирот Код два бела голуба — Разговор са радницима "Првог маја" и Пироћанцима о старом Пироту — (интервју од 34:21 до 39:32) Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници — Викизворник

Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1980. Категорија:Бабушничани Категорија:Српски учитељи Категорија:Српски етнографи Категорија:Српски публицисти Категорија:Историчари из Пирота Категорија:Књижевници из Пирота