мини|299x299piksel|Улица хране која се налази на Стадиум Роуд, Саргода. Пакистанска кухиња (урду: پاکستانی پکوان, романизовано: pākistānī pakwān) представља спој регионалних стилова кувања и укуса који потичу из различитих делова индијског потконтинента, као и из средње и западне Азије. Она обједињује иранске, јужноазијске и арапске кулинарске традиције. Пакистанска гастрономија задржала је бројне утицаје моголске кухиње, нарочито у употреби сушеног воћа и орашастих плодова у рецептима и техникама припреме јела.Taus-Bolstad, S (2003), Pakistan in Pictures. Lerner Publishing Group. Jonathan H. X. Lee, Kathleen M. Nadeau Encyclopedia of Asian American Folklore and Folklife, Volume 1 page 973 ABC-CLIO, 2011 , 9780313350665 Етничка и културна разноликост Пакистана, различите климатске и географске области, као и доступност различитих пољопривредних производа, доприносе развоју бројних регионалних кухиња.

Као и већина кулинарских традиција у земљама са муслиманском већином, пакистанска кухиња придржава се халал принципа у складу са исламским прехрамбеним прописима, који, између осталог, забрањују конзумирање свињетине и алкохола. Халал правила такође одређују која су меса дозвољена за исхрану и прописују начин клања и припреме животиња како би се осигурала усклађеност са исламским прописима.

Пакистанска исхрана је традиционално заснована на јелима од меса. Ипак, због високе цене меса и распрострањеног сиромаштва, бројна домаћинства уместо меса користе приступачније намирнице као што су сочиво, пиринач и поврће.

Међународна кухиња и брза храна су популарне у већим градовима као што су Исламабад, Лахор, Пешавар, Квета и Карачи, где се домаћи и страни рецепти често комбинују у „фузиона јела”, као што је пакистанско-кинеска кухиња. Поред тога, услед промена у начину живота, пораста интересовања за здраву исхрану и нових научних истраживања, традиционални састојци попут масале (унапред припремљене мешавине зачина) и гија (прочишћеног маслаца), који је познат по здравственим користима и високој тачки дима, поново добијају на популарности.

Слично другим средњоазијским културама, породице у Пакистану традиционално обедају седећи на дастархану, специјалној простирци постављеној на поду. Да би се спречило прљање тканине, преко простирке се обично поставља пластични покривач или једнократна подлога. После оброка се традиционално служи чај, а укућани настављају разговор, ослоњени на велике јастуке који окружују дастархан ради већег комфора.

Историјски утицаји Национална кухиња Пакистана непосредно је наследила елементе индоаријске, турко-персијске, иранске и арапске гастрономске традиције, а снажно је обликована муслиманским кулинарским обичајима. Докази о развијеној припреми хране на овом подручју потичу још из бронзаног доба, у време цивилизације долине Инда. Око 3000. године пре нове ере у долини Инда били су доместификовани сусам, патлиџан и говеда с грбом, док су зачини као што су куркума, кардамон, црни бибер и сенф истовремено узгајани у истом региону. Током хиљаду година, пшеница и пиринач представљали су основне прехрамбене намирнице становништва долине Инда.

Доласком ислама трговином и освајањима различитих арапских, турских, персијских и авганских династија, локална кухиња региона доживела је значајне промене. Због већинског муслиманског становништва, пакистанска кухиња строго се придржава исламских прехрамбених прописа. Најизразитије, забрана конзумирања свињетине и алкохола, у складу са исламским правилима, усмерила је пакистанску исхрану ка другим врстама меса, говедини, јагњетини, пилетини и риби, као и ка разноврсном воћу, поврћу и млечним производима.

Елементи Пакистанска јела позната су по својој изразитој ароми. Поједина јела садрже веће количине уља, што доприноси пунијем укусу и богатијој текстури. Међу најчешће коришћеним зачинима у припреми различитих јела широм Пакистана налазе се смеђи и зелени кардамон, цимет, каранфилић, мушкатни орашчић, цвет мушкатног орашчића, анис у звезди и црни бибер. Кумин, чили у праху, куркума и ловорови листови такође су веома заступљени у пакистанској гастрономији. У покрајини Панџаб мешавине зачина одликују се израженом употребом коријандера у праху. Гарам масала, мешавина мирисних зачина, један је од најпознатијих састојака који се користи у припреми бројних пакистанских јела, укључујући и бану пилав.

Регионалне кухиње

Белуџистан Белуџиска кухиња потиче из пакистанске покрајине Белуџистан, али су многа њена јела стекла популарност широм земље. Међу најпознатијим белуџиским јелима издвајају се белуџи саџи (јагње или пилетина на ражњу, пуњени пиринчем), мутон рош (јагњећи котлети) и дампухт (месо споро кувано у сопственој масти). Под утицајем иранске кулинарске традиције, белуџиска кухиња позната је по својој ароматичности, али и по томе што није нарочито љута.

Хајбер Пахтунва Кулинарска традиција покрајине Хајбер-Пахтунва дубоко је укорењена у паштунској култури и снажно је под утицајем турко-персијских гастрономских обичаја. Одликује се склоношћу ка јелима на бази пиринча, кебабима и јагњетини. Најпознатија јела овог региона укључују кабули палао, укусно јело од пиринча с месом, шаргарепом и сушеним воћем; бану пилав, јело од говедине и бујона с пиринчем; чапли кебаб, зачињену и хрскаву пљескавицу од млевеног меса; тика, маринирано и печено месо на ражњу; и мутон карахи, ароматично и богато динстано јело од јагњетине. Локалне варијације, као што је пешаварска кухиња, додатно приказују разноврсност гастрономских пракси у овом региону. Као и белуџиска, паштунска кухиња традиционално није љута. Последњих година, јело рош, пореклом из Белуџистана, стекло је велику популарност међу локалним становништвом.

Читрал Кухиња народа из региона Читрала обликује се под утицајем њиховог географског положаја и климе. Уобичајена јела обухватају разне врсте супа, као што је кали, варијанте лепиња попут галманди, као и традиционална пића као што је чамборог, сок припремљен од сушених кајсија. Традиционална читралска исхрана у великој мери се заснива на свежем сиру, хлебу, кукурузу, бујону и резанцима.

Калаш Народ Калаш има богату културу исхране која обухвата различите врсте хлеба и сирева. Међу најчешће конзумираним врстама хлеба налазе се бил или билили (хлеб с орасима), јãу (такође хлеб с орасима) и курау (тесто припремљено у соку од згњеченог грожђа). Ови хлебови се праве од брашна и различитих врста орашастих плодова.

Панџаб алт=Night View of Lahore Food Street|мини|249x249п|Ноћни поглед на улицу хране у Лахору. Покрајина Панџаб насељена је различитим етничким групама, што условљава разноврсност кулинарских традиција широм региона. Упркос тим разликама, многа панџабска јела стекла су популарност не само унутар покрајине већ и широм Пакистана.

Северни Панџаб, смештен на Потохарској висоравни, познат је по јелима као што су куна гошт (јагње споро кувано у земљаном лонцу), хариса (глатка мешавина пшенице, сочива и меса) и кофта кари (зачињене ћуфте у ароматичном сосу), који се често служе уз мекани рогни наан, хлеб посут сусамом.

У централном и источном Панџабу типична јела укључују пулао од пилетине, јагњетине или говедине, мирисно јело од пиринча, зачина и меса; сааг, јело од листова слачице које се традиционално служи уз макаи роти (лепињу од кукурузног брашна); паје или хараре, споро кувани гулаш од ногу и зглобова краве, козе, биволице или овце; мург чоле, ароматични кари од пилетине и леблебија који се често служи уз рогни наан; као и ласи, освежавајући напитак на бази јогурта.

Поред ових јела, уобичајени су и специјалитети као што су нихари (споро кувано јело од меса), халим (густо јело од пшенице, сочива и меса) и карахи гошт (зачињени кари припремљен у посуди сличној вок тигању). Храна у овом региону традиционално је умерено љута.

Сарајки Сарајки кухиња обухвата традиционална јела народа Сарајки који живе у регионима јужног Панџаба, северног Синда и источног Белуџистана. Позната је по богатим и ароматичним јелима која често укључују разноврсне зачине и састојке.

Међу најпознатијим јелима издвајају се сохбат, традиционално јело од хлеба натопљеног месним бујоном; кувани кукуруз (макаи да сита); мург чоле (кари од пилетине и леблебија); куна гошт (споро кувано јагње у земљаном лонцу); сарајки саџи (печено месо пуњено пиринчем); чолистански пилав и карин од цветних пупољака дрвета моринга (познат локално као сохањра’н).

Међу најпознатијим и најнеобичнијим посластицама издвајају се мултани халва и фикка кхоја, који су неизоставни део сарајки гастрономске традиције.

Синд мини|249x249п|Смештен на обали Арабијског мора у Карачију, Порт Гранд је једна од највећих улица са храном у Азији. Синдска кухиња представља традиционалну гастрономију народа Синд из покрајине Синд у Пакистану. Као и већина пакистанских кулинарских традиција, заснива се углавном на јелима од меса, при чему пилетина и јагњетина чине основу већине оброка.

Међу најпознатијим јелима синдске кухиње налазе се синдски бирјани, кари, дал пакван (сочиво са хрскавим хлебом), пало риба и бхугал гошт (динстано месо у ароматичним зачинима). Синдска јела обично нису љута, већ су усмерена на ароматичне и уравнотежене укусе.

Супротно томе, кухиња Карачија, престонице покрајине Синд, носи јак утицај становништва мухаџирског порекла (индијских досељеника), које чини значајан део града, као и бројних других заједница које доприносе његовој гастрономској разноврсности. Карачи је познат по својим изражено пикантним и интензивним укусима, а јела као што је бирјани постала су заштитни знак кухиње овог града.

Гилгит-Балтистан Регион Гилгит-Балтистан богат је јединственим јелима и гастрономским традицијама, при чему сваки округ има своје карактеристично јело које одражава културу и идентитет локалног становништва.

Гилгитска кухиња, традиционална исхрана региона Гилгит-Балтистана у Пакистану, углавном није љута, али је позната по својим израженим и уравнотеженим укусима. Најпознатија јела обухватају чапшоро, јело које је стекло велику популарност широм Пакистана, као и мумту, кнедле које се најчешће служе са јогуртом, першуном, црним бибером, сирћетом и чили сосом.

Хунза Основу исхране у региону Хунза чине житарице као што су јечам, пшеница и просо, од којих се припремају јела попут чапшура и тхукпе, гушћих супа које пружају хранљивост и топлину у хладној клими. Свежи плодови, попут кајсија и трешања, прерађују се у џемове, сушено воће и сокове, док млечни производи попут јогурта и сира имају значајну улогу и у сланим и у слатким јелима. У овом региону често се припремају различите врсте хлеба, као што су хлеб од хељде, хлеб са уљем шипка и хлеб од бадема.

Нагар У долини Нагар, чапшуро представља локалну варијанту пице. Првобитно је био типично јело само за овај крај, али се данас припрема и у Хунзи и другим местима дуж Каракорумског подручја.

Гизер Регион Гизер познат је по посластици келаво (или килао), која се састоји од ораха потопљених у мед и сок од дуда.

Гилгит Кнедле познате као мумту представљају једно од најпознатијих јела гилгитске кухиње. Сам град Гилгит је културна мешавина околних области као што су Хунза, Гизер и Чилас, па се у његовој гастрономији огледају и утицаји свих тих региона.

Структура оброка мини|249x249п|Плетени тањир у синдском / панџапском стилу за чапати (равни хлеб). Пакистанци обично имају три главна оброка дневно, доручак, ручак и вечеру. У вечерњим часовима многе породице пију чај уз лагане ужине. За разлику од неких култура у којима се ужине конзумирају између оброка, у Пакистану се оне најчешће служе управо током „времена за чај”, које обично пада у касно поподне или рано вече, након што се деца врате из школе, а одрасли с посла. Тада се породица окупља и ужива у чају уз традиционалне пакистанске колачиће и пекарске производе.

Током светог месеца рамазана, навике у исхрани се мењају. Муслимани посте од свитања до заласка сунца, при чему имају два оброка дневно: сехри (или сухур) непосредно пре изласка сунца и ифтар у време заласка.