Жупанија Барш (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Његова територија се сада налази у централној и јужној Словачкој. Данас је у Словачкој Теков неформални назив одговарајуће територије.
Географија thumb|left|200п|alt=Мапа жупаније Барш у Краљевини Угарској (1891)|Мапа Барша, 1891.
Баршка жупанија се граничила са мађарским жупанијама Њитра, Турок, Зољом, Хонт, Естергом и Комаром. Налазила се дуж реке Гарам између Хонта на истоку, Кермечбање и Фелшебешења на северу (који су били део жупаније), реке Житва на западу и Житвабешења и Бења на југу (који нису били део жупаније). Реке Гарам и Житва су протицале кроз жупанију. Округ је карактерисало рударство. Око 1910. године, његова површина је била 2.724 km² (1.052 sq mi)..
Седишта Главни град округа је био Барш, затим замак Лева, затим у делу касног 16. века Киш Таполчан, а од 18. века до 1920. године Арањошмарот.
Историја Округ је настао у 11. веку. Јужни део овог округа био је под окупацијом Османског царства између 1663. и 1685. године и управљан је као Ујварски ејалет. Након Првог светског рата, подручје је постало део новоформиране Чехословачке, што су заинтересоване државе признале Тријанонским споразумом 1920. године.
Пратећи одредбе Прве бечке арбитраже, јужни део подручја је враћен Мађарској у новембру 1938. године. Ово је спојено са јужним делом бившег округа Хонт у округ Барш-Хонт, са главним градом Левом.
После Другог светског рата, границе Тријанона су враћене и подручје је поново у потпуности било у Чехословачкој. Године 1993, Чехословачка је подељена, а Теков је постао део Словачке.
Демографија thumb|лево|180 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. thumb|255px|Бивша жупанија Барш постављена на мапи савремене Словачке + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки мађарски немачки Друго или непознато 1880. 142.691 79.108 (57,05%) 42.118 (30,37%) 16.863 (12,16%) 576 (0,42%) 1890. 152.910 87.016 (56,91%) 47.611 (31,14%) 17.561 (11,48%) 722 (0,47%) 1900. 165.122 94.879 (57,46%) 52.317 (31,68%) 17.325 (10,49%) 601 (0,36%) 1910. 178.500 97.824 (54,80%) 62.022 (34,75%) 17.366 (9,73%) 1.288 (0,72%)
+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици калвинисти јевреји лутерани Друго или непознато 1880. 142.691 118.284 (82,90%) 16.491 (11,56%) 4.927 (3,45%) 2.738 (1,92%) 251 (0,18%) 1890. 152.910 127.761 (83,55%) 16.920 (11,07%) 5.157 (3,37%) 3.030 (1,98%) 42 (0,03%) 1900. 165.122 139.729 (84,62%) 17.018 (10,31%) 5.191 (3,14%) 3.115 (1,89%) 69 (0,04%) 1910. 178.500 153.286 (85,87%) 16.795 (9,41%) 4.969 (2,78%) 3.253 (1,82%) 197 (0,11%)
Окрузи мини|260px|Локације округа на мапи жупаније Барш Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта АрањошмаротAranyosmarót (сада Злате Моравце) ГарамсенткерестGaramszentkereszt (сада Жјар на Хрону) ЛеваLéva (сада Љевице) ОслањOszlány (сада Ослани) ВеребељVerebély (сада Врабље)Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) Кермецбања (сада Кремњица) Лева (сада Љевице) Ујбања (сада Нова Бања)
Галерија
Белешке
Референце
Литература
Tésai Foglár Imre 1842: Magyar hősök emlékei Barsvármegyében. Pest. Teleki József 1853: Hunyadiak kora Magyarországon 6. Pest, 247. Sz. Kiss Károly 1878: Monográfiai vázlatok a barsi ref. esperesség múltja s jelenéből. Pápa. 1886 Barsvármegye 1686-ban. Aranyosmarót. Szerémi 1891: Emlékek Barsvármegye hajdanából. Ruffy Pál 1901: Bars vármegye gazdasági leirása. Budapest. 1937 Húsz év alatt tiz százalékkal fogyott a barsi reformátusok száma. Prágai Magyar Hírlap 1937. július 9. Anton Špiesz – Jozef Watzka 1966: Poddaní v Tekove v 18. storočí. Štefan Krištof 1969: Osobné mená bývalej Tekovskej stolice. Tomisa Ilona 1992: Visitatio Canonica Az Esztergomi Főegyházmegye barsi főesperes. ej. Budapest. Veronika Nováková 1988: Vývoj správy a spísomňovania v Tekovskej stolici do roku 1526. Slovenská Archivistika 23/2, 46–48. Weisz Boglárka 2001: Bars megye vámhelyei az Árpád-korban. Acta Historica CXV, 13–23. Novák Veronika 2003: Nyitra, Bars és Abaúj vármegyék tisztségviselői és oklevélkiadásuk 1526-ig. In: Szabolcs-szatmár-beregi levéltári évkönyv XVI. Nyíregyháza, 43-48. Miroslav Pius2004: Turci v Tekovskej župe. Šarlota Drahošová 2006: Podoby erbu Tekovskej stolice a Tekovskej župy v erbových listinách. In: Erbové listiny Udvari István - Viga Gyula 2007: Bars vármegye 18. századi jobbágy-parasztjainak életviszonyaihoz. A Herman Ottó Múzeum Évkönyve 46 J. Újváry Zsuzsanna 2017: A barsi református falvak a török uralom alatt és az 1599. évi tatárpusztítás. In: Viszály és együttélés. Oláh Tamás: Egy Bars vármegyei protestáns egyháztörténeti irat a szécsényi „országgyűlés” idejéből
Спољашње везе Borovszky Bars vármegye. (1903) Попис из 1880. године Tóth Valéria: Az Árpád-kori Abaúj és Bars vármegye helyneveinek történeti-etimológiai szótára Tóth Valéria: Névrendszertani vizsgálatok a korai ómagyar korban A magyar szent korona országainak 1900. évi népszámlálása; Budapest 1905, PTE-Klimo Könyvtár online A magyar szent korona országainak 1900. évi népszámlálása; Budapest 1905, PTE-Klimo Könyvtár online A magyar szent korona országainak 1910. évi népszámlálása; Budapest 1912, PTE-Klimo Könyvtár online Emlékkönyv dr. gróf Klebelsberg Kúnó negyedszázados kultúrpolitikai működésének emlékére. Budapest.
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Историја Словачке