Мајеров конверзацијски речник (, такође Meyers Enzyklopädisches Lexikon и Meyers Lexikon) је то енциклопедијско дело на немачком језику. Објављено у неколико издања од стране Библиографског института током 19. и 20. века, добило је име по свом оснивачу, Јозефу Мајеру. Даљи развој је престао 1986. године у корист Брокхаусове енциклопедије, након спајања Ф. А. Брокхаус издавачке куће и Библиографског института 1984. године, чиме је формиран Библиографски институт и Ф. А. Брокхаус.

Јозеф Мајер (1796–1856), који је 1826. године основао издавачку кућу Библиографски институт, намеравао је да изда универзалну енциклопедију намењену широкој публици: људима општег знања, као и пословним људима, техничарима и научницима, сматрајући савремена дела попут оних Пирера и Брокхауса површним или застарелим.

Посебне карактеристике Читаоци часописа „Mayers Konversations-Lexikon“ могли су да контактирају уреднике Библиографског института. Сваки том стога садржи додатак о преписци, такозвани „лист преписке“. Прва издања су већ садржала бројне цртеже и планове.

Прво издање mini|Насловна страна из 1. тома оригиналног Мајерса thumb|400px|Томови 4. издања (1885–1890) Први део Das Grosse Conversations-Lexikon für die gebildeten Stände („Велика енциклопедија за образоване класе“) појавио се у октобру 1839. За разлику од својих савременика, садржао је мапе и илустрације уз текст.

Нема назнака о планираном броју томова или временском ограничењу за овај пројекат, али је иначе динамични Мајер постигао мали напредак. После шест година, појавило се 14 томова, који су покривали само једну петину абецеде. Прошло је још шест година пре него што је објављен последњи (46.) том. Шест додатних томова коначно је завршило рад 1855. године. Са коначних 52 тома, Das Grosse Conversations-Lexikon für die gebildeten Stände била је најопсежнија комплетирана немачка енциклопедија 19. века, такође названа der Wunder-Meyer („Чудесни Мајер“). Комплетан сет је поново штампан 1858–59.

Каснија издања

Син Јозефа Мајера, Херман Јулијус (1826–1909), објавио је следеће издање (које је званично прво), под називом Neues Conversations-Lexikon für alle Stände, 1857–60, које је бројало само 15 томова. Да би се избегао дуготрајан пројекат, претплатницима је обећано да ће бити завршено у року од три године, а сви томови који се касније појаве биће дати бесплатно. Наравно, завршено је тачно на време.

Мапа Варшаве, из 4. издања (1890)

Етнографска карта света, из 4. издања Друго издање, Neues Conversations-Lexikon, ein Wörterbuch des allgemeinen Wissens, појавило се 1861–67, треће издање, сада из Лајпцига, објављено је као Meyers Konversations-Lexikon. Eine Encyklopädie des allgemeinen Wissens 1874–78, оба су имала по 15 томова.

Четврто издање, које се састојало од 16 томова, појавило се 1885–90, са 2 додатка страница за ажурирање, том 17 (1891) и том 18 (1892). Пето издање имало је 17 томова, Mayers Conversations-Lexikon. Ein Nachschlagewerk des allgemeinen Wissens, 1893 to 1897. Ово издање је продато у не мање од 233.000 комплета.

Шесто издање, под називом Mayers Großes Konversations-Lexikon, објављено је 1902–1908. Имало је 20 томова и највећу продају од свих Мајерових издања, са 240.000 комплета. Први светски рат спречио је још већи успех. Постојало је и мало издање из 1908. године, Mayers Kleines Konversations-Lexikon.

Шесто издање енциклопедије, као и сва претходна издања, су у јавном власништву у Немачкој, Сједињеним Државама и свим земљама где је рок ауторских права на анонимна или псеудонимна дела 100 година или мање од објављивања.

Светски ратови и разарања Седмо и осмо издање су накратко названи Мајерсов лексикон (Meyers Lexikon). Седмо издање је бројало само 12 томова, због економске депресије 1920-их. Појавило се 1924–30. године. Дошло је са сажетом верзијом у једном тому познатом као Блиц-лексикон (Meyers Blitz-Lexikon).

Осмо издање (1936–42) остало је непотпуно због ратних околности: од 12 планираних томова могли су бити објављени само томови од 1 до 9 плус атлас број 12. Због смеђег повеза, поред чињенице да је прошло кроз нацистичку цензуру, постало је познато као Смеђи Мајер (Der Braune Meyer), јер је смеђа постала боја која се повезује са нацистима.

Зграде компаније су потпуно уништене у бомбардовањима Лајпцига 1943–44, а сама компанија је експроприсана 1946. године без надокнаде. Године 1953, седиште компаније је премештено у Манхајм у Западној Немачкој (Библиографски институт АГ), у Лајпцигу је остао „VEB Bibliographisches Institut”.

Девето издање и Девето издање, сада из Манхајма, под називом Mayers Enzyklopädisches Lexikon in 25 Bänden (у 25 томова), појавило се 1971–79. Баш као и прво, ово последње манхајмско издање била је најопсежнија немачка енциклопедија века.

Из Лајпцига (тада у Источној Немачкој) изашао је Mayers Neues Lexikon (1961–64, 8 томова; 2. издање 1971–78, 18 томова), утемељен у марксистичкој идеологији.

Спајање са Године 1984, Библиографски институт Манхајм се спојио са својим највећим конкурентом у области референтних књига, Ф.А. Брокхаусом из Висбадена, у такозваном Elefantenhochzeit (свадби слонова). Свесни да програм нове фирме није предвиђао простор за два слична дела овог обима, одлучено је да ће се велика серијска референтна дела која долазе из Манхајма од сада продавати под именом Брокхаус.

Преглед свих издања Издање Период Томови Стране A–Z Примерци Ур-Мајер 1840–1852/1855. 46 + 6 66.643 bis zu 70.000 1. издање 1857–1860/1861. 15 19.144 ca. 40.000 2. издање 1861–1867/1875. 15 + 2 17.559 63.500 3. издање 1874–1878/1884. 15 + 6 20.790 160.000 4. издање 1885–1890/1892. 16 + 3 19.571 200.000 5. издање 1893–1897/1901. 17 + 4 22.307 233.000 6. издањеSarkowski 1976, S. 128 hält Meyer-6 nicht nur für den „bestgemachtesten“ Meyer, sondern das Vgl. auch Martin Peche, Hugo Wetscherek: Bibliotheca Lexicorum. Wien 2001, S. 382. 1902–1908/1920. 20 + 7 23.953 ca. 240.000 7. издање 1925–1933/1935. 12 + 3 + 1 + 1 12.455 > 50.000 8. издањеThomas Keiderling: Enzyklopädisten und Lexika im Dienst der Diktatur? Die Verlage F. A. Brockhaus und Bibliographisches Institut („Meyer“) während des Nationalsozialismus. In: Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte, 1/2012, München 2012, S. 69–92 (PDF). 1936–1942. (недовршено) 9 (A-S) + 1 ca. 14.500 9. издање 1971–1979/1985. 25 + 7 + 10 22.210 10. издање 1981–1986. 15 + 4 + 3 9.888 Sämtliche Seitenangaben stets mit allen Supplementen der jeweiligen Auflage.

Референце

Литература

Armin Human: Carl Joseph Meyer und das bibliographische Institut von Hildburghausen – Leipzig. Eine kulturhistorische Skizze. In: Schriften des Vereins für Sachsen-Meiningische Geschichte und Landeskunde. 23. Heft. Kesselring’sche Hofbuchhandlung, Hildburghausen 1896, S. 59–136 (Digitalisat). Hans Meyer: Vom Schreibtisch und aus dem Atelier. Wie entsteht Meyers Konversationslexikon? In: Velhagen und Klasings Monatshefte. Jg. 11 (1896/97), Bd. 2, Heft 11, Juli 1897, S. 529–532. Alfred Wilhelm Dove: Brockhaus und Meyer. In: Alfred Wilhelm Dove: Ausgewählte Schriftchen vornehmlich historischen Inhalts. Duncker & Humblot, Leipzig 1898, S. 548–554 (Digitalisat im Internet Archive). Johannes Hohlfeld: Das Bibliographische Institut. Festschrift zu seiner Jahrhundertfeier. Bibliographisches Institut, Leipzig 1926. Gerhard Menz: Hundert Jahre Meyers Lexikon. (= Festschrift anlässlich des hundertjährigen Jubiläums von Meyers Lexikon am 25. August 1939). Bibliographische Institut, Leipzig 1939. Gert A. Zischka: Index lexicorum – Bibliographie der lexikalischen Nachschlagewerke. Verlag Brüder Hollinek, Wien 1959 (Neudruck, Hollinek, Wien 1980, ). Karl-Heinz Kalhöfer (Hrsg.): 125 Jahr Meyers Lexikon 1839–1964. Bibliographisches Institut, Leipzig 1964. Ernst Kaemmel: Meyers Neues Lexikon – die erste deutsche sozialistische Enzyklopädie. In: Marginalien. Blätter der Pirckheimer Gesellschaft. 17. Heft. Aufbau Verlag, Berlin 1964, , S. 22–32. Friedrich Schultheiss: Bibliographische Anmerkungen zu einer Enzyklopädie und vier Lexika des 19. und 20. Jahrhunderts. In: Die wissenschaftliche Redaktion. Beiträge, Aufsätze, Vorträge aus dem Bibliographischen Institut. Heft 6. Bibliographisches Institut, Mannheim 1971, S. 33–48. Günter Gurst: Zur Geschichte des Konversationslexikons in Deutschland. In: Hans-Joachim Diesner, Günter Gurst (Hrsg.): Lexika gestern und heute. VEB Bibliographisches Institut, Leipzig 1976, S. 137–188. Heinz Sarkowski: Das Bibliographische Institut – Verlagsgeschichte und Bibliographie 1826-1976. Bibliographische Institut, Mannheim/Wien/Zürich 1976, . Hugo Wetscherek (Hrsg.): Bibliotheca Lexicorum – Kommentiertes Verzeichnis der Sammlung Otmar Seemann. Antiquariat Inlibris, Wien 2001, . Thomas Keiderling: „Meyer“ oder „Herder“? Die produktive Konkurrenz deutscher Lexikonausgaben im 19. und frühen 20. Jahrhundert. In: Thomas Keiderling (Hrsg.): F. A. Brockhaus 1905–2005. Brockhaus, Leipzig 2005, , S. 77–87. Thomas Keiderling: Enzyklopädisten und Lexika im Dienst der Diktatur? Die Verlage F. A. Brockhaus und Bibliographisches Institut („Meyer“) während des Nationalsozialismus. In: Vierteljahrshefte für Zeitgeschichte. Heft 1/2012. München 2012, , S. 69–92 (PDF). Anna Kochanowska-Nieborak: Das Polenbild in Meyers Konversationslexika des "langen" 19. Jahrhunderts. (= Posener Beiträge zur Germanistik. Band 24). Lang, Frankfurt am Main u. a. 2010, . Anna Kochanowska-Nieborak: Konversationslexika aus der Perspektive der historischen Stereotypenforschung: Am Beispiel des deutschen Polenbildes in Meyers Konversationslexika. In: Hans-Albrecht Koch (Hrsg.): Ältere Konversationslexika und Fachenzyklopädien – Beiträge zur Geschichte von Wissensüberlieferung und Mentalitätsbildung. (= Beiträge zur Text-, Überlieferungs- und Bildungsgeschichte. Band 1). Lang, Frankfurt am Main u. a. 2013, , S. 181–214.

Спољашње везе

Meyers Lexikon Auflagen. In: Lexikon-und-Enzyklopaedie.de Die Meyer-Auflagen. In: Konversations-Lexikon.de Herrmann Julius Meyer: Ausführungen über die Herausgabe eines Konversationslexikons. In: retro-Bibliothek Meyers Konversations-Lexikon, 4. Auflage. In: retro-Bibliothek – 16 Bände + 1 Ergänzungsband + 2 Jahres-Supplementbände, 1885–1892 (Volltext und Faksimiles) Meyers Großes Konversations-Lexikon, 6. Auflage. In: Zeno.org – 20 Bände, 1905–1909 (Volltext und Faksimiles) Immo Sennewald: Wikipedias Urgroßvater: Der „Lexikon-Meyer“. In: SWR.de (SWR2 Wissen), 8. Mai 2009 (27:28 Min.)

Категорија:Немачка књижевност Категорија:Енциклопедије на немачком језику Категорија:Књижевност 20. века