thumb|300px|right|Капетаније Краљевине Угарске око 1572. године. Капетаније Краљевине Угарске () биле су административне поделе, војни окрузи у 16. и 17. веку. Османско царство је представљало сталну претњу краљевству, стога су хабзбуршки мађарски краљеви морали да успоставе добро функционишућу војну администрацију. Капетанијом (főkapitányság) управљао је краљевски генерал-капетан капетаније.
Године 1542, Угарско краљевство, првенствено из војних и административних разлога, подељено је на две капетаније, Капетанију Цизданубија (углавном Горња Угарска) и Капетанију Трансданубија (преостале територије).Pálffy 1999, p. 28. Капетанија Ђер основана је 1556. године. Године 1563. основана је Капетанија Доња Угарска (данас приближно данашњи региони западне и централне Словачке). До 1566. године, Кањижа на југозападу Трансданубије такође се развила у нову капетанију.Pálffy 1999, p. 92.
Без обзира на војне округе, постојале су и више (nemesi – племићке) капетаније, са својим генерал-капетанима, међутим, њихова улога је била другачија (организација устанка, логистика итд.).
Више (nemesi – племенити) капетаније Капетанија Цисданубије (од 1542) Капетанија Трансданубије (од 1542) Капетанија Горње Угарске (надређена) (од 1554?) Капетанија Хрватске и Славоније
Капетаније
Капетанија Ђера Ђерска капетанија (такође названа између Дунава-Балатон) налазила се углавном у западним деловима Краљевине Угарске (територије између језера Балатон и реке Дунав). Капетанија је основана 1556. године, због новонасталих војних и административних проблема,Pálffy 1999, p. 63. иако је формално функционисала као посебан округ од 1554. године.Imre Szántó, A végvári rendszer kiépítése és fénykora Magyarországon, 1541–1593, Akadémiai Kiadó, 1980, p. 40 Њено седиште је било у граду Ђеру. Године 1594, Османлије су заузеле Ђер,Pálffy 1999, p. 142. међутим, уједињене војске су га повратиле 1598. године.Pálffy 1999, p. 151.
Капетанија Каниже Канишка капетанија или Балатон-Дравакезска капетанија основана је 1566. године. Њена територија се налазила углавном између језера Балатон и реке Драве. У почетку, главни војни центар јужних територија био је у Сигетвару, међутим, 1566. године град је пао у руке Турака. Седиште је припало новоформираној Канишкој капетанији. Канижа је такође пала 1600. године. Године 1607. Керменд је постао нови центар реорганизоване капетаније.
Капетанија Доње Угарске Капетанија Доње Угарске (Alsó-Magyarország на мађарском, такође названа Bányavárosok, Bányavidék and Dunán-innenPálffy 1999, p. 6.) основана је 1563. године, као што је предвиђао члан 16. из 1563. године.Hadtörténelmi közlemények, Volume 21, 1974, p. 36 Њена територија се углавном налазила на подручју данашње западне и централне Словачке. Седиште му је било у Њитри, а касније, у складу са војном ситуацијом, у Шуранњ (сада Шурани) (од 1568. до 1581.), Леви (сада Љевице) (од 1581. до 1589.), Ершекујвар (сада Нове Замки) и од 11658. 1663. у Комарому (Коморан).Július Bartl, Slovak History: Chronology & Lexicon, Bolchazy-Carducci Publishers, 2002, p. 62
Капетанија Горње Угарске Капетанија Горње Угарске (мађ. Felső-Magyarországi Főkapitányság или Kassai Főkapitányság) налазила се углавном у североисточним деловима Краљевине Угарске (углавном данашња источна Словачка, Карпатска Рутенија и североисточни део великог Алфелда). Године 1554. његово седиште постаје град Каса (данас Кошице). Његов генерал-капетан се обично звао само „капетан од Касе“ (Kassai kapitány).
Капетанија Хрватске Такође позната као Карлштатска (Карловачка) капетанија. Налазила се на граници Хрватске и Босне. Овај део Војне границе обухватао је географске регионе Лике, Кордуна, Баније (назване по „Банској крајини“) и граничио се са Јадранским морем на западу, Млетачком Републиком на југу, Хабзбуршком Хрватском (река Сава) на западу и Османским царством на истоку. Постојала је од око 1559. до 1873. године када је демилитаризована и осам година касније (1881.) спојена са Краљевином Хрватском. Главни град је био Карловац, а службени језици су били латински и чакавски.
Капетанија Славоније Капетанија Славоније је снована је 1578.Štefanec 2011, p. 407. и трајала је до 1873. године када је демилитаризована и осам година касније (1881.) спојена са Краљевином Хрватском. Њена главна сврха била је да помогне Хабзбурзима да држе линију од османске инвазије. Њихов покушај је успео и Османлије су тамо држане док Славонија није враћена под власт Хабзбурга након Великог турског рата и Карловачког мира 1699. године. Главни град је био Загреб (Аграм), а службени језици су били латински и кајкавски.
Референце
Литература
Štefanec, Nataša (2011). Država ili ne. Ustroj Vojne krajine 1578. godine i hrvatsko-slavonski staleži u regionalnoj obrani i politici. Zagreb: Srednja Europa. pp. 398, 475–477.
Спољашње везе Géza Pálffy|: A császárváros védelmében. A győri főkapitányság története 1526–1598, Győr–Moson–Sopron Megye Győri Levéltárának kiadványa, Győr, 1999. Štefanec, Nataša. Ustroj Vojne krajine 1578. godine i hrvatsko-slavonski staleži u regionalnoj obrani i politici. Srednja Europa: Zagreb, 2011.
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Угарска под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Хрватске под Хабзбуршком монархијом Категорија:Историја Словачке