Локалитет отисака диносауруса Копер Риџ у округу Гранд, источна Јута, САД, чува фосилне трагове диносауруса из касне јуре. Обухвата стазе једног сауропода, три средња теропода и једног великог теропода. Локалитет је део формације Морисон, једног од најважнијих налазишта диносауруса у Северној Америци, и вероватно датира из доба кимериџа, који је трајао у периоду од пре 155 до 149 милиона година. Значајне карактеристике укључују оштро скретање удесно на стази сауропода и наизменичне дуге и кратке кораке на стази великог теропода. Дуги и кратки кораци протумачени су као доказ да је творац трагова можда шепао због повређене леве ноге. Локалитет је откривен 1989. године и отворен је за јавност као интерпретативни локалитет.

Откриће и локалитет Локалитет Копер Риџ налази се на јавном земљишту северно од града Моаба, између ауто-пута САД 191 и северног дела Националног парка Арчес. Трагове је 1989. године открила Линда-Дејл Џенингс-Локли; то је било прво откриће трагова сауропода у Јути. Локалитет је први пут поменут у литератури у популарној књизи Мартина Локлија из 1991. године. Године 1995. Локли је укратко описао локалитет под именом „локалитет Вели Сити” (енгл. ). Убрзо након открића, локалитет је постао локална атракција и постављене су интерпретативне табле. Локалитету се може прићи земљаним путем.

Стене које чувају трагове су пешчари који су наталожени у речном кориту. Површина са траговима такође садржи таласне знаке, који су настали деловањем воде. Стене припадају члану Солт вош (енгл. ) формације Морисон. У овом региону, члан Солт вош је дебљине ; локалитет се налази приближно испод врха овог члана. Локалитет вероватно потиче из доба кимериџа.

Опис и тумачење

Локалитет чува четири стазе теропода и једну стазу сауропода. Стаза сауропода садржи отиске и задњих (pes) и предњих ногу (manus); отисци задњих ногу су пречника око . Творац трагова направио је оштро скретање удесно; такве стазе са скретањем су ретке у фосилном запису. Није познато који род сауропода је направио ову стазу. Међутим, приписана је ихнороду Brontopodus, који карактеришу веома широке („широког газа”) стазе у којима се отисци задњих ногу не додирују са средњом линијом стазе.

Стаза великог теропода састоји се од седам отисака, али је само први добро очуван, са добро развијеним траговима канџи на врховима три отиска прстију. Овај отисак је дужине , ширине и дубине . Процењује се да је творац трагова био висок око у куковима, а његови кораци (растојања између два отиска направљена истом ногом) износе . Кораци са десне на леву ногу су око 28% краћи од корака са леве на десну, што можда сугерише да је животиња шепала. Такве разлике у дужини корака могу бити узроковане повређеном ногом, иако су могућа и друга објашњења, као што је доминантност једне ноге, а трагови нису очигледно деформисани. Ако је узрок била повреда, повређена нога би била лева.

У публикацији из 2015. године, Џон Фостер је приписао стазу теропода који шепа ихнороду Hispanosauropus. Он се разликује од ихнорода Megalosauripus, који је пронађен у старијим слојевима формације Морисон, по пропорционално дужем отиску средњег прста (и, последично, краћем задњем делу отиска). Hispanosauropus је првобитно описан у Шпанији; пример са Копер Риџа је прва стаза у Северној Америци приписана овом ихнороду. Фостер је приметио да би се неколико других трагова из члана Солт вош могло приписати роду Hispanosauropus, те да изгледа да је Megalosauripus био чест у старијим члановима формације. Стазу са шепањем би направио већи теропод, вероватно Allosaurus, Ceratosaurus или Torvosaurus. Пошто је био најчешћи велики теропод у формацији Морисон, Allosaurus је највероватнији кандидат.

Види још 20. век у ихнологији

Референце

Категорија:Фосилни трагови у Сједињеним Америчким Државама