Аџика (грузијски: აჯიკა; абхазијски: Аџыка) је абхазијски и грузијски суптилно ароматизовани сос или дип који се углавном прави у регионима Самегрело и Абхазија. Често се користи за ароматизовање хране. Аџика се првенствено заснива на паприци и обично садржи друге зачине попут коријандера, пискавице или плаве пискавице. Уобичајене сорте аџике подсјећају на италијански црвени песто по изгледу и конзистенцији, мада постоји и сува верзија. Иако је обично црвена, зелена аџика се прави и од незрелих паприка.
Ово јело се такође припрема у Сакарји, у Турској, међу народом Абаза и патентирано је од стране Турског завода за патенте и жигове. Од тада је постао популаран широм Кавказа и у Русији, гдје се домаћа аџика продаје на пијацама. Такође је доступна конзервисана у продавницама прехрамбених производа.
Дана 20. новембра 2018. године, технологија припреме и рецепт за аџику уврштени су на списак нематеријалне културне баштине Грузије..
Састав Припрема се као пастообразна мјешавина направљена од црвене паприке, коријандера, плаве пискавице и другог зачинског биља (свјежег или сушеног), мљевеног (традиционално на камену), бијелог лука и одређене количине кухињске соли.
Аџика је обично црвена и прави се од зрелих паприка, али и незреле паприке се могу користити за прављење зеленог зачина.
Парадајз није састојак традиционалне аџике, али временом су се развиле варијације које укључују разне пирее од поврћа, укључујући парадајз. Значајан дио љутих сосова који се данас продају у продавницама под називом „аџика“ садржи парадајз. Тачнији назив за сосове који садрже парадајз, паприку и пратећу течност је сацебели.
Употреба Аџика је обично паста за зачин (релиш) која се обично служи уз месо, живину и рибу у грузијској и турској кухињи.Violetta Rudat: "Die Küche der 100-Jährigen", Leipzig 2016, S. 24 f., У Турској се често се сервира уз мезу. У зависности од регионалне традиције, одређени зачини се користе обилније од других у сосу. То резултира сланијим и зачињенијим или воћним варијацијама. У региону око Кутаисија, на примјер, популарна је аџика од бијелог лука, док се у региону око Зугдидија преферира аџика од зачинског биља.
Историја поријекла Технологија припреме и рецепт за аџику потичу из западних дијелова Грузије — Самегрела и Абхазије, гдје постоји неколико подтипова аџике, укључујући мегрелску, зелену и друге.
Етимологија Реч аџика потиче из абхаског језика и значи „со“, (тачније, „џьыка“, пошто је „а“ одређени члан) и зачинска аџика.Абхазско-русский словарь: В 2 т. — Сост. В . А. Касландзия. Т. I. А — Н. — М.; Сухум: ОЛМА-ПРЕСС, 2005. — 720 с. — . Ачеј-џьыка — хљеб (ача) са сољу — је поздрав, упореди руски „хљеб-со“. Ова мјешавина зачина се у Абхазији назива „апирпил-џика“, што значи „бибер со“, или „аџикцаца“ (аџьыкҵәаҵәа), што значи „со мљевена са нечим“, док је друге културе једноставно називају аџиком.
Галерија
Види још Ајвар Ерош писта, популарни мађарски сос од бибера. Бибер салчаси, паста од љуте или слатке паприке у турској кухињи Мухамара, умак од љуте паприке у левантинској кухињи Хариса, паста од љуте чили папричице у магрепској кухињи Жуг, љути сос у блискоисточној кухињи, направљен од свјежих љутих папричица зачињених коријандером, бијелим луком и разним зачинима Листа умака Листа сосова Чили сос и паста
Референце
Литература
Похлёбкин В.В. Всё о пряностях. — М.: Пищевая промышленность, 1973. — С. 154—155. — 207 с. Похлёбкин В.В. Грузинская кухня // Национальные кухни наших народов. — М.: Лёгкая и пищевая промышленность, 1983. — С. 123. — 304 с. Копешавидзе Г.Г. Абхазская кухня. — Сухуми: Алашара, 1989. — С. 5, 77—78. — 113 с.
Спољашње везе Абхазијска аџика. Рецепти за дуговјечност. Аспект Компани, 2004 год., 1 дио Абхазијска аџика. Рецепти за дуговјечност. Аспект Компани, 2004 год., 2 дио
Категорија:Мешавине биља и зачина Категорија:Грузијска кухиња Категорија:Абхазијска кухиња Категорија:Зачини Категорија:Сосови од парадајза Категорија:Јела од паприке Категорија:Нематеријално културно наслеђе Грузије