Призренски округ је био административни округ у Краљевини Србији (1912-1918) и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1922). Седиште окружне управе налазило се у Призрену. Територијални опсег округа мењан је у неколико наврата, а обухватао је срезове у јужном делу Метохије. Након 1922. године, призренска окружна управа трансформисана је у окружну испоставу Косовске области, а потом у Призренски окружни инспекторат у саставу Вардарске бановине (1929-1941).
Историја мини|десно|265п|Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1922)
Непосредно након ослобођења Призрена у јесен 1912. године, на средишњем подручју дотадашњег Призренског санџака установљен је Призренски округ у саставу Краљевине Србије, што је озваничено привременим одлукама од 15/28. октобра 1912. године.
Начин управе у новоствореним окрузима био је уређен краљевском Уредбом о уређењу ослобођених предела од 14/27. децембра 1912. године, односно краљевском Уредбом о уређењу ослобођених области од 18/31. августа 1913. године.Српске новине (LXXX/181) од 18. августа 1913. године, стр. 1-4.
Посебном одлуком Министарства унутрашњих дела од 24. августа/6. септембра 1913. године прописана је подела нових области на 11 округа и 46 срезова, а према тој одлуци у састав Призренског округа улазило је седам срезова: Горски, Ђаковички, Љумски, Метохијски, Подгорски, Подримски и Шарпланински.Српске новине (LXXX/186) од 27. августа 1913. године, стр. 4.
Законским предлогом од 12/25. децембра 1913. године била је предвиђена подела нових крајева на 12 округа међу којима је био и Призренски, са четири среза (Горски, Подгорски, Подримски и Шарпланински), али Народна скупштина због избијања Првог светског рата (1914) није стигла да изгласа предложени закон, тако да су окружне власти наставиле да раде по дотадашњим привременим уредбама.
У периоду од краја 1915. године до јесени 1918. године, подручје Призренског округа налазило се под бугарском окупацијом. Након ослобођења у јесен 1918. године, обновљене су српске административне структуре, које су 1. децембра заједно са целокупним подручјем Краљевине Србије интегрисане у новопроглашену Краљевину СХС.
У саставу Краљевине СХС, Призренски округ је наставио да постоји све до 1922. године, када је целокупно државно подручје подељено на области. Том приликом, подручје Призренског округа укључено је у састав новостворене Косовске области.
Иако је Призренски округ тиме престао да постоји као посебна административна јединица, призренска окружна управа није у потпуности укинута, пошто је законским решењима из 1922. године (чланови 15-17. Закона о општој управи из 1922. године) било прописано да ће новоустановљене обласне управе остваривати надзор над радом среских власти преко окружних начелника, који су били помоћници обласног поглавара - великог жупана. Тиме је окружни ниво управе трансформисан у испоставу обласне власти, тако да је у саставу Косовске области опстало и окружно начелство у Призрену.
Каснијим укидањем области и оснивањем бановина (1929), дотадашња окружна начелства трансформисана су у окружне инспекторате (чланови 20. и 22. Закона о називу и подели Краљевине на управна подручја), који су такође имали првенствено надзорну функцију над радом среских управа, тако да је у саставу новостворене Вардарске бановине од тада постојао и Призренски окружни инспекторат (1929-1941).
За време окупације, у периоду од пролећа 1941. до јесени 1944. године, постојала је Призренска префектура, која је формирана као окупациона административна јединица на окружном нивоу власти у саставу фашистичке Албаније.
Уредбом Владе Републике Србије од 29. јануара 1992. године, формиран је нови Призренски округ.
Види још
Историја округа Србије Административна подела Краљевине Србије Окрузи Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Историја Косова и Метохије Срби на Косову и Метохији Гора (област)
Референце
Литература
Категорија:Окрузи Краљевине Србије Категорија:Окрузи и жупаније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Категорија:Историја Призрена