Жупанија Нађ-Кикиле (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија се сада налази у централној Румунији (централна Трансилванија). Нађ-Кикиле је такође мађарски назив за реку Тарнава Маре. Главни град округа био је Сегешвар (данашња Сигишоара).Подаци о жупанији у католичком лексикону
Етимологија Реч küküllő је раног туркијског порекла, која је у мађарски језик дошла преко Авара, и значи трњина.Kristó Gyula. Korai magyar történeti lexikon (9-14. század).. Akadémiai Kiadó, Budapest, p.387. o. (1994)
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Марамарош из 1891. Предео жупаније Нађ-Кикиле је био свуда планински, али планине нису достизале неку значајнију висину. Само су планине Першањи у источном делу жупаније биле високе 948 метара. Његове најважније реке биле су Олт и Нађ-Кикиле. Жупанија је била веома богата минералним ресурсима. Жупанија се граничила са жупанијама Киш-Кикиле и Удвархељ на северу, затим жупанијом Брашов и Харомсек на истоку, жупанијама Фогараш и Себен на југу и жупанијом Алшо-Фехер на западу. Његова површина је 1910. године била .
Историја Жупанија је формирана током реорганизације округа 1876. године стара жупанија Кикиле је подељена и распуштене су мања седишта Кехаломсек, Међешсек и Шегешварсек, као и целе територије Нађшинсека и неких делова округа Фелше-Фехер који су у њему били укључени. Жупанија је добила име је добио по реци Нађ-Кикиле и нема територијалну везу са бившом жупанијом Кикиле.
Од 1920. године, жупанија је део Румуније. Западни део округа припада румунском округу Сибиу, источни део округу Брашов, а северни део округу Муреш.
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно немачки румунски мађарски Друго или непознато 1880. 132.454 57.398 (44,77%) 51.632 (40,27%) 12.026 (9,38%) 7.155 (5,58%) 1890. 135.312 59.575 (44,03%) 53.644 (39,64%) 14.148 (10,46%) 7.945 (5,87%) 1900. 145.138 61.769 (42,56%) 61.779 (42,57%) 17.139 (11,81%) 4.451 (3,07%) 1910. 148.826 62.224 (41,81%) 60.381 (40,57%) 18.474 (12,41%) 7.747 (5,21%)
+ Становништво по религији Попис Укупно лутерани православни гркокатолици калвинисти римокатолици унитаристи Друго или непознато 1880. 132.454 58.920 (44,48%) 45.853 (34,62%) 14.909 (11,26%) 5.999 (4,53%) 3.800 (2,87%) 2.219 (1,68%) 754 (0,57%) 1890. 135.312 59.501 (43,97%) 46.209 (34,15%) 15.582 (11,52%) 6.796 (5,02%) 3.856 (2,85%) 2.546 (1,88%) 822 (0,61%) 1900. 145.138 61.777 (42,56%) 50.350 (34,69%) 16.259 (11,20%) 7.651 (5,27%) 5.105 (3,52%) 2.889 (1,99%) 1.107 (0,76%) 1910. 148.826 62.370 (41,91%) 51.705 (34,74%) 17.062 (11,46%) 8.320 (5,59%) 5.042 (3,39%) 3.222 (2,16%) 1.105 (0,74%)
Окрузи мини|400п|Локације округа на мапи жупаније Комаром Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта КехаломKőhalom (сада Рупеа) МедђешMedgyes (сада Медијаш) НађшинкNagysink (сада Чинку) ШегешварSegesvár (сада Сегешвар) СентаготаSzentágota (сада Агнита)Урбане четврти (rendezett tanácsú város)Medgyes (сада Медијаш)Segesvár (сада Сегешвар)
Белешке
Референце
Литература
Forró Albert 2009: Udvarhely vármegye kialakulása. Aeropolisz IX, 59-70.
Спољашње везе Eintrag im Pallas-Lexikon (мађарски)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку