Садистички поремећај личности је застарели термин за предложени поремећај личности дефинисан свеприсутним обрасцем садистичког и окрутног понашања. Сматрало се да људи који су одговарали овој дијагнози имају жељу да контролишу друге и да то постижу употребом физичког или емоционалног насиља. Предлог дијагнозе појавио се у додатку Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје (DSM-III-R),Hucker, Stephen J. Sadistic Personality Disorder међутим, никада није коришћен у клиничким условима, а касније верзије DSM-а (DSM-IV, DSM-IV-TR и DSM-5) су га уклониле. Између осталог, психијатри су веровали да ће се користити за легално оправдање садистичког понашања.

Коморбидитет са другим поремећајима личности Сматрало се да је садистички поремећај личности често коморбидан са другим поремећајима личности, првенствено другим врстама психопатолошких поремећаја. Насупрот томе, садизам је такође пронађен код пацијената који не показују никакве или друге облике психопатских поремећаја. Сматрало се да су поремећај понашања у детињству и поремећај употребе алкохола често коморбидни са садистичким поремећајем личности. Истраживачи су имали потешкоћа у разликовању садистичког поремећаја личности од других поремећаја личности због високог нивоа коморбидитета, што је још један разлог зашто је на крају уклоњен.

Дијагностички критеријуми Према DSM-III-R, дијагностички критеријуми су дефинисани свеприсутним обрасцем садистичког и окрутног понашања које је почело у раном одраслом добу. Дефинисано је са четири од следећих критеријума.

Користи физичку окрутност или насиље ради успостављања доминације у вези (не само да би се постигао неки неинтерперсонални циљ, као што је ударање некога да би га/је опљачкао). Понижава или деградира људе у присуству других. Необично грубо је поступао или дисциплиновао некога под својом контролом. Забавља се или ужива у психочкој или физичкој патњи других (укључујући животиње). Лагао је у циљу наношења штете или наношења бола другима (не само да би постигао неки други циљ). Наводи друге људе да раде оно што жели плашећи их (кроз застрашивање или чак терор). Ограничава аутономију људи са којима има блиски однос, нпр. не дозвољава супружнику да напусти кућу без пратње или дозвољава тинејџерској ћерки да присуствује друштвеним догађајима. Фасциниран је насиљем, оружјем, повредама или мучењем.

Ово понашање се не би могло боље објаснити сексуалним садистичким поремећајем и морало је бити усмерено ка више од једне особе.

Диференцијална дијагноза ДијагнозаРазлогСексуални садистички поремећајСексуални садисти ће се упуштати у садистичко понашање, међутим то чине због сексуалног задовољства, док особе са садистичким поремећајем личности то чине због редовног задовољства и да би контролисале друге.Антисоцијални поремећај личностиДијагноза антисоцијалног поремећаја личности захтева историју проблема у понашању у адолесценцији и детињству, док дијагноза садистичког поремећаја личности то не захтева.

Mилонови подтипови Теодор Милон је тврдио да постоје четири подтипа садизма, које је назвао извршилачки садизам, експлозивним садизмом, бескичмени садизам и тиранским садизмом.Disorders of Personality: DSM-IV and Beyond, p. 482 ALPF Medical Research ПодтипКарактеристикеЦртеБескичмени садизамУкључује избегавајуће карактеристикеНесигуран, лажан и кукавички; отровна доминација и окрутност су контрафобични; слабост се неутралише групном подршком; јавно хвалисање; бира немоћне жртвене јарце.Тирански садизамУкључује негативистичке карактеристикеУжива у претећим нападима и бруталном малтретирању других, приморавајући их да се скупе и покоре; вербално је оштар и заједљив, оптужујући и деструктиван; намерно је груб, увредљив, нехуман, немилосрдан.Извршилачки садизамУкључујe компулзивне карактеристикеНепријатељство сублимирано у „јавном интересу“, полицајци, „заповеднички” надзорници, декани, судије; поседује „право” да буде немилосрдан, бескрупулозан, груб и варварски; задатак је да контролише и кажњава, да тражи прекршиоце правила.Експлозивни садизамУкључујe граничне карактеристикеНепредвидиво нагли изливи беса; неконтролисани бес и застрашујући напади; осећања понижења се потискују и пражње; потом кајање.

Историја Садистички поремећај личности је развијен када су форензички психијатри приметили многе пацијенте са садистичким понашањем. Уведен је у DSM 1987. године и стављен је у DSM-III-R као начин да се олакшају даља систематска клиничка проучавања и истраживања.Oxford Textbook of Psychopathology, p. 744 Уклоњен је из DSM-а из бројних разлога, укључујући и чињеницу да се може користити за легално оправдање садистичких чинова. Садистички поремећај личности је такође делио високу стопу коморбидитета са другим поремећајима, што имплицира да није засебан поремећај сам по себи. Милон пише да су „Физички насилне, садистичке личности најчешће мушкарци и сматрало се да би свака таква дијагноза могла имати парадоксални ефекат легалног оправдања окрутног понашања“.Personality Disorders in Modern Life 2nd Ed. p.512. Истраживачи су такође били забринути због стигматизујуће природе поремећаја и да пацијенте излаже већем ризику од злостављања од стране затворских чувара.Sprock, J. (2015). DSM-III and DSM-III-R. In The Encyclopedia of Clinical Psychology (eds R.L. Cautin and S.O. Lilienfeld). Теоретичари попут Теодора Милона желели су да генеришу даља истраживања о поремећају, па су га предложили Радној групи за поремећаје личности DSM-IV, која га је одбила.Disorders of Personality: DSM-IV and Beyond, p. 482

Субклинички садизам у психологији личности Постоји обновљено интересовање за проучавање садизма као особине личности. Садизам се спаја са субклиничком психопатијом, нарцизмом и макијавелизмом и формира такозвану „мрачну тетраду“ личности.

Референце

Категорија:Криминологија Категорија:Насиље Категорија:Форензичка психологија