Барбајада () или барбаљата () је милански напитак, веома популаран у првој половини 19. века, који се пио уз дегустацију слаткиша.
Термин потиче од имена његовог проналазача Доменика Барбаје, разносача кафе у младости, затим организатора музичких представа и оснивача локала поред Скале.
Ово пиће се правило са чоколадом, млеком, кафом и шећером, мућено док се не постане пенасто, и служило охлађено у чаши лети или топло са шлагом у шољи зими .
Барбахада је остала у моди до 30-их и опстала је до неколико година касније, када је скоро потпуно опала.
У годинама када је породица Савој, због Наполеонових инвазија, морала да се склони у Каљари између 1807. и 1814., Виторио Емануеле I, како бележи Франческо д'Аустрија-Есте и будући војвода од Модене у свом делу Опис Сардиније (1812), устајао је сваког дана у седам и доручковао „који се увек састојао од барбаје, односно кафе и чоколаде заједно“.
Припрема Састојци:
60 мл воде 60 мл млека 100 мл кафе 60 грама шећера 100 грама какаа
Прво се припрема мока и оставља се са стране. Затим се у чинији помешају шећер и какао. Након тога, вода се додаје мало по мало и меша да се избегне стварање грудвица. У том тренутку, добијена смеса се сипа у шерпу и загрева док не прокључа.Потом се додају млеко и кафа. Враћа се на ватру да се згусне уз стално мешање. Када је готова потребно је око 15 минута да се охлади и служи се са шлагом и чоколадним мрвицама.
Референце
Категорија:Италијанска пића