Жупанија Њитра (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Жупанијска територија се данас налази у делу западне Словачке.Жупанија Њитра у Католичком лексикону

Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Њитра из 1891. Жупанија Њитра се граничила са аустријском земљом Моравском и Тренченском жупанијом, жупанијом Туроц, жупанијом Барш, жупанијом Комаром и жупанијом Пошоњ. У својој завршној фази, била је то појас земље између реке Мораве на северу и града Ерсекујвара (данас Нове Замки) на југу, плус избачено подручје око града Привиђе (данас Пријевидза). Река Ваг (данас Вах) је текла кроз жупанију. Површина жупаније је била 1910. године била 5.519 km2.

Северни део жупаније је планински, јужни део је равничарски. На северу, његову територију је заузимала група Мали Карпати, а на југу, равница Братиславског басена. Округ се граничио са моравском реком на северозападу, а реке Њитра, Мијава и Вах су такође биле важне реке за жупанију. На југоистоку граница јој је била река Житава. Жупанија се граничила са тренчинском жупанијом на северу, Турочком и Баршком жупанијом на истоку, жупанијом Комаром на југу и Моравском и жупанијом Пожоњ на западу.

Њитранска жупанија је једна од познатих, међународно признатих винских регија Словачке.NLC: https://nlc.hu/utazas/20231023/pillantson-be-az-arisztokratak-vilagaba/#1#8603 Један од центара винске регије је у Топољчјанки.

Седишта Главни град, седиште, жупаније првобитно је био замак Њитра (Nyitrai vár), а од касног средњег века град Њитра ).

Историја Претходник жупаније Њитра можда је постојао већ у 9. веку у време Великоморавске кнежевине. Око 1000. године, жупанија Њитра је настала као један од првих комитата Краљевине Угарске. Јужни део, укључујући град Њитра, био је под управом Османског царства као провинција Ујвар између 1663. и 1685. године. Жупанија је убрзо престала да постоји као посебна административна јединица између 1850. и 1860. године, када је подељена на Горњу жупанију Њитра (укључујући округ Бан из жупаније Тренчен) и Доњу жупанију Њитра (укључујући округ Ослањ из жупаније Барш).

Након Првог светског рата, жупанија Њитра је постала део новоформиране Чехословачке. Њитранска жупанија (Nitrianska župa) је наставила да постоји у својим првобитним границама до 1923. године, када ју је заменила такозвана Њитранска велика жупанија, званично жупанија XIV. (Nitrianska). Године 1928, жупанија Њитра је укинута као и све остале жупаније у Словачкој. У новембру 1938. Мађарска је анектирала неке јужне делове бивше жупаније у Првој бечкој арбитражи,Прва бечка арбитража они су постали део пожонске и њитранске жупаније (Nyitra és Pozsony k.e.e. vármegye, административно, за сада јединствени округ) заједно са припојеним деловима наведених жупанија. За време Прве Словачке републике, жупанија је накратко обновљена (1940-1945) (без припојених јужних области).

Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|300px|Положај Њитре на модерној мапи Словачке + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки мађарски немачки Друго или непознато 1880. 370.099 263.409 (73,91%) 54.294 (15,23%) 36.503 (10,24%) 2.174 (0,61%) 1890. 396.559 288.811 (72,83%) 69.498 (17,53%) 35.893 (9,05%) 2.357 (0,59%) 1900. 428.296 312.601 (72,99%) 80.962 (18,90%) 32.370 (7,56%) 2.363 (0,55%) 1910. 457.455 324.664 (70,97%) 100.324 (21,93%) 27.937 (6,11%) 4.530 (0,99%)

+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани Јевреји калвинисти Друго или непознато 1880. 370.099 282.583 (76,35%) 52.273 (14,12%) 28.414 (7,68%) 6.668 (1,80%) 161 (0,04%) 1890. 396.559 307.168 (77,46%) 54.703 (13,79%) 27.244 (6,87%) 7.339 (1,85%) 105 (0,03%) 1900. 428.296 337.905 (78,90%) 57.203 (13,36%) 24.935 (5,82%) 8.035 (1,88%) 218 (0,05%) 1910. 457.455 369.225 (80,71%) 56.676 (12,39%) 22.942 (5,02%) 8.238 (1,80%) 374 (0,08%)

Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Њитра Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта ЕршекујварNagysurány (сада Шурани) ГалгоцGalgóc (сада Хлоховец) MiavaMiava (сада Мијава) НађтаполчањNagytapolcsány (сада Топољчани) ЊитраNyitra (сада Њитра) ЊитражамбоктерNyitrazsámbokrét (сада Жабокреки на Њитри) ПештјенPöstyén (сада Пјешћани) ПривиђеPrivigye (сада Прјевидза) СаколцаHolics (сада Холич) СеницеSzenice (сада Сењица) ВагшелљеTornóc (сада Трновец на Ваху) ВагујхељVágújhely (сада Ново Место на Ваху) Урбане четврти (rendezett tanácsú városok)Ершекујвар (сада Нове Замки)Њитра (сада Њитра)Саколца (сада Скалица)

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе Eintrag im Pallas-Lexikon (мађарски)

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку