Хотел Солвеј (, ), је историјска градска палата на Авенији Луиз (, ), у Бриселу, изграђена између 1895. и 1903. године за Армана Солвeја (; 1865 — 1930), сина хемичара, индустријалца и мецене Ернеста Солвeја (; 1838 — 1922). Зграда Хотела Солвеј представља ентеријерску и архитектонску целину у духу стила ар нуво (сецесије), коју је пројектовао архитекта Виктор Хорта и представља један од најзначајнијих примера овог стилa у европској архитектури. Током реализације, архитекта је уживао готово неограничен буџет и потпуну креативну слободу, што је омогућило интеграцију архитектуре, намештаја и унутрашњег дизајна у једну хомогeну целину. Важност овог здања произилази управо због слободе коју је архитектa имао, материјала високог квалитета и интегрисаног приступа у коме је сваки детаљ (од фасаде до намештаја) био пажљиво осмишљен. Као један од најбоље сачуваних примера Хортине стваралачке зрелости, Хотел Солвеј се истиче и као: материјализована политичка, културна и друштвена амбиција буржоазије краја 19. века. Хотел Солвеј је од 2000. године, заједно са још три зграде које је пројектовао Виктор Хорта, уписан на списак Светске баштине у Европи УНЕСКО-а, под називом Грађевине Виктора Хорте у Бриселу. Од 23. јануара 2021. године Хотел Солвеј је претворен у музеј, отворен за јавност два пута недељно. Историја Армана Солвeј, син хемијског индустријалца и добротвора Ернеста Солвеја, 1894. године ангажује архитекту Виктора Хорту за пројектовање куће за њега и његову породицу. Грађевинска дозвола је издата 1895. године, груби грађевински радови су завршени око 1898. године, док су уређење ентеријера и намештаја потрајали до 1903. године. Због великог буџета и слободе да бира материјале, Хорта уз подршку Солвеја остварују рад који је данас перцепиран као једна од најзрелијих Хортиних реализација. Зграда је у период после Другог светског рата сачувана у оштећеном стању услед протока времена и ратних дејстава, док је 1958. године није купио пар модних креатора из Брисела Луи Витамер (; 1905 — 1999) и Берта де Кампс (; 1911 — 2005), који су њој сместили свој атеље високе моде (). Они су наредних 18 година користили зграду хотела за своја два модна атељеа: Валанс () и Жан д’Ању (), али су радили и на обнављању зграде. Захваљујући њиховој иницијативи, зграда није срушена већ је сачувана и обновљена, што је допринело њеном очувању и конзервацији као вредном примеру архитектонске баштине. Стаклени куполасти кров на првом спрату, који је уништен у новембру 1944. године, реконструисали су 1982. године мајстори радионице витража Тимерманс (), под руководством професора Жоржа Ђомореја (; 1943 — 1989). Од 1988. године, зграда је прошла кроз неколико рестаурација које је водио архитекта Јос Ванденбреден (; 1947 — ). Рестаурације су обухватиле: реконструкцију приземља, рестаурацију оригиналних боја на предњој фасади и рестаурацију задње фасаде. Хотел Солвеј је 7. априла 1977. године проглашен краљевским декретом за споменик. Влада Белгије је 22. априла 1999. године уредбом прогласила башту и бивше штале у целости, за споменик, да би: 2000. години Хотел Солвеј био уписана на списак Светске баштине у Европи УНЕСКО-а, а 2021. године био претворен у музеј и отворен за посетиоце. Велика реновација фасаде обављена је између марта 2022. и октобра 2024. године под руководством архитекте Барбаре Ван дер Ви (). Пројекат се састојао од рестаурације и консолидације носећих металних конструкција од челика и кованог гвожђа. Спољашња дрвена облога, витражи и природни камен су рестаурирани, оловна облога на балконима је реновирана, а одводи за кишницу су модификовани. Метална конструкција и столарија су такође префарбани у своје оригиналне боје. Архитектура Зграду Хотела Солвеј одликује смео архитектонски план, осмишљен да максимизира природно светло, представљајући потпуно нову категорију архитектонског приступа уз комбинацију индустријских и скупих материјала који никада раније нису виђени у изградњи престижних бриселских зграда. Фасада мини|350п|Улична фасада Хотела Солвеј Улична фасада Хотела Солвеј представља репрезентативан пример Хортиног приступа архитектури сецесије, заснованог на идеји складног прожимања функционалности и декоративности. Њена композиција је у основи симетрична, са намерно нарушеном симетијом у приземљу, где је истакнут бочни улаз. Фасада је третирана на скулптурални начин, компонована са поштовањем симетрије, уз релативно уздржан дизајн (у поређењу са ентеријером). Фасад је изведена у четири нивоа са два симетрична, двоспратна еркера. Вертикална оса доминира целином, од великих улазних врата до пространих прозорских отвора на главном репрезентативном првом спрату (), на ком се налази висока застакљена врата (позната и као француска врата, ), која се отварају ка уском балкону. Са обе стране смештени су симетрична еркери, један од карактеристичних мотива Виктора Хорте, који визуелно продужују простор у унутрашњост и доприноси пластичности и динамици фасадне површине. У средишњем делу фасаде на првом спрату налази се тераса трпезарије оивичена ступцима од плавог камена који стварају ритмичку поделу простора. Материјали су пажљиво одабрани и комбиновни (стакло, ковано и ливено гвожђе, природни камен), тако да истовремено делују конструктивно и декоративно. Посебно се истиче употреба седиментног калцитног камена плаве нијансе из Еноа (), чији тон у контрасту са топлим дрвеним прозорским оквирима и златастим металним декорацијама ствара изразиту материјалну и колористичку игру, једно од препознатљивих обележја Хортиног архитектонског језика. Од другог спрата навише, фасада је у потпуности изграђена од белог камена. Улаз је смештен са стране у портику који је омогућавао приступ кочијама, тако да су путници могли изаћи непосредно испред улазних врата, док је кочијаш настављао до штала у задњем делу врта. Ово промишљено решење сведочи о функционалној иновативности и о прилагођавању архитектуре урбаном начину живота у Бриселу с краја 19. века. Хорта је свесно минимизовао масивну зидану конструкцију у корист носеће челичне конструкције, што је омогућило употребу великих стаклених површина. Такав конструктивни приступ омогућава формирање унутрашњег светлосног атријума са стакленим кровом (), који природном светлошћу осветљава централно степениште и дубље зоне куће. Светлост као структурни елемент представља један од кључних принципа Хортиног стваралаштва и један од разлога изузетности архитектуре Хотела Солвеј. Задња фасада је сведена и рационално обликована, али истовремено открива изузетну пажњу према детаљима, што је била реткост у тадашњем архитектонском контексту Брисела. Ова фасада је моделирана са низом узастопних испуста, подељена на четири главне етаже, уз додатни ниво забатних прозора, организована у пет вертикалних оса. Задњи зид фасаде сачињен је од опеке и плавог камена, а делимично је украшен и белим каменим додацима. Прозори и врата имају металне надвратнике или полукружне лукове. У средишњем делу уличне фасаде налази се тераса трпезарије на првом спрату, оивичена ступцима од плавог камена који стварају ритмичку поделу простора.

Унутрашњост мини|250п|Ентеријер Хотела Солвеј