Резолуција 678 Савета безбедности Уједињених нација усвојена је 29. новембра 1990. Након потврђивања резолуција 660, 661, 662, 664, 665, 666, 667, 669, 670, 674 и 677 (све у 1990), савет је приметио да, упркос свим напорима Уједињених нација, Ирак наставља да пркоси Савету безбедности.
Детаљи Савет безбедности, позивајући се на Поглавље VII Повеље Уједињених нација, понудио је Ираку последњу шансу да спроведе Резолуцију 660 која је захтевала да Ирак безусловно повуче своје снаге из Кувајта и врати их на положаје на којима су се налазиле 1. августа 1990. године, дан пре почетка инвазије на Кувајт.
Пре гласања, Сједињене Америчке Државе су лобирале код држава које су у то време биле чланице Савета, укључујући Совјетски Савез, Кину, Малезију и Јемен, да подрже резолуцију којом се државама чланицама УН овлашћује да користе „сва неопходна средства” за уклањање ирачких снага из Кувајта.Global_Policy_Forum, "Baker Twists Arms of Yemen, Colombia and Malaysia," https://www.globalpolicy.org/component/content/article/167/35359.html citing James A. Baker III, The Politics of Diplomacy: Revolution, War and Peace, 1989–1992 (New York: G.P. Putnam's Sons, 1995), pp. 317–320 Кина, која је обично ставила вето на такве резолуције којима се одобравају акције против државе, уздржала се у замену за обећање америчке владе да ће санкције бити ублажене, и да ће кинески министар спољних послова бити примљен у Белој кући. Државама су понуђени економски подстицаји за гласове „за”, а они који су се у почетку противили резолуцији били су обесхрабрени да гласају „против” претњом економских санкција, посебно од стране Сједињених Америчких Држава. САД су успешно добиле обавезу саудијске владе да ће Совјетима обезбедити милијарду долара помоћи током зиме.New York Times, 2 December 1990 "Mideast Tensions: How U.S. Won Support to Use Mideast Forces The Iraq Resolution: A U.S.-Soviet Collaboration"
Савет безбедности је 29. новембра 1990. усвојио Резолуцију 678 под вођством Канаде, Совјетског Савеза, Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава, којом је Ираку дат рок до 15. јануара 1991. да се повуче из Кувајта и овластио државе да користе „сва неопходна средства” да присиле Ирак да напусти Кувајт након истека рока. Резолуција је захтевала од држава чланица да обавештавају савет о својим одлукама. Ово је касније постало законско овлашћење за Заливски рат, јер се Ирак није повукао до рока.
Резолуција 678 је усвојена са 12 гласова „за”, два против (Куба и Јемен) и једним уздржаним (Кина).
Куба је гласала за или се уздржала од претходних резолуција које се односе на ирачку инвазију, али није подржала Резолуцију 678 због њеног овлашћења за „сва неопходна средства”.
Након што је Јемен гласао против резолуције, САД, Светска банка и Међународни монетарни фонд обуставили су програме помоћи Јемену, а Саудијска Арабија је протерала јеменске раднике. Америчке дипломате су рекле јеменским званичницима да је то „био најскупљи глас против који сте икада дали” – мислећи на обустављање више од 70 милиона долара америчке стране помоћи Јемену.
Критика Бернс Вестон, професор међународног права на Универзитету Ајове, тврдио је да је Резолуција 678 поставила „сумњив преседан” одступајући од „мирољубивих и хуманитарних циљева и принципа” заштићених у Повељи Уједињених нација. Вестон је рекао да је то учињено тиме што није пренела на УН одговорност за војне снаге које су распоређене у региону, већ је уместо тога дозволила Сједињеним Америчким Државама да њима управљају. American_Journal_of_International_Law, 85(3), 516–535.
Види још
Заливски рат Односи Ирака и Кувајта
Референце
Спољашње везе
Text of the Resolution at undocs.org
678 Категорија:Ирак у 1990. Категорија:Кувајт у 1990. Категорија:Заливски рат