Thrips tabaci је врста веома малог инсекта из рода Thrips из реда Thysanoptera.

Уобичајено је познат као трипс лука, трипс кромпира, трипс дувана или трипс садница памука. То је пољопривредна штеточина која може оштетити усеве лука и других биљака, а може деловати и као вектор биљних вируса.

Опис У неким популацијама, скоро сви трипси лука су женке, а мужјаци су веома ретки. Одрасли трипси лука су дугачки око 1 до 1,3 милиметара. Тело је неке нијансе жуте, жућкасто-смеђе или смеђе боје; антене имају седам сегмената, крила су добро развијена, а женке имају овипозитор на врху стомака.

Дистрибуција и опсег домаћина Сматра се да трипс лука потиче из медитеранског региона, али се сада налази на свим континентима осим Антарктика. Напада широк спектар биљака домаћина, укључујући лук, празилук и бели лук, купусњаче попут купуса, карфиола и броколија, шпаргле, шећерну репу, дињу, бундеву, тиквицу и краставац, јагоде, кромпир, дуван, памук и многе воћке и украсне биљке. Трипс лука је био први идентификовани вектор вируса пегавог увенућа парадајза, а пријављен је 1927. године. Сада постоје неке идентификоване популације трипса лука које нису у стању да преносе вирус пегавог увенућа парадајза, вероватно због генетског ширења у глобалној популацији.

Животни циклус Женка убацује свој овипозитор у облику тестере у биљно ткиво и полаже јаја испод епидермиса. Јаја су у почетку бела, касније постају наранџаста и излежу се за четири до пет дана. Ларве су беле или жућкасте и усисавају сок из биљних ткива. Два ларвална стадијума, који укупно трају око девет дана, прате стадијуми пре лутке и лутке, који трају укупно четири до седам дана. Одрасла јединка преживљава две или три недеље, током којих женке полажу око осамдесет јаја. Већина јаја је неоплођена и настају партеногенезом. На Хавајима, само око једна од хиљаду јединки је мужјак, и на овој локацији се размножава током целе године. У хладнијим климатским условима презимљава у биљним остацима и поново постаје активна у пролеће.

У популацијама из различитих подручја, однос мужјака и женки варира. Однос мужјака и женки, чак 1 мужјак на 2 женке, забележен је у централној Шпанији, а 1 мужјак на 6 женки у Колораду. Насупрот томе, у Судану је забележен однос од само 1 мужјак на 300 женки, а на Хавајима је колекција од преко 5000 примерака садржала укупно само 5 мужјака. Неке колекције током година из Француске, Јапана, Тајвана и Индије уопште нису имале пријављене мужјаке. Једна студија литературе објављена 1990. године сугерисала је корелацију између географске дужине и броја мужјака у популацији, при чему се већи број мужјака јавља на западној хемисфери.

Штета Трипс лука је најозбиљнији инсект штеточина који напада усеве лука у тропима. Трипс гребе и пробија површину биљке својим устима, углавном бирајући младе изданке. Затим додају дигестивне сокове и усисавају течности које цуре из рана. Како део биљке расте, тако расту и оштећена подручја, остављајући сребрне трагове. Што је више трипса присутно, већа је површина оштећене биљке, смањујући површину лишћа доступну за фотосинтезу. Истовремено, више воде се транспирира и патогени могу пронаћи начин да уђу. Код тешко оштећених биљака, листови могу увенути, а цела биљка може изгледати сребрнасто; усев прерано сазрева, али је принос знатно смањен.

Трипс црног лука је вектор одређених биљних вируса, укључујући тосповирус жуте пегавости ириса, вирус некротичног шока јагоде, вирус пругастости дувана и вирус пегавог увенућа парадајза. Такође је вектор Alternaria porri, која изазива гљивичну болест познату као љубичаста пегавост.

Галерија

Референце

Спољашње везе https://www.inaturalist.org/taxa/271262-Thrips-tabaci https://www.gbif.org/species/1420961 Категорија:Thysanoptera