Жупанија Веспрем (, , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија, која је била мања од територије данашње веспремске жупаније, у западној Мађарској. Главни град, седиште, жупаније био је Веспрем.Жупанија Веспрем у Католичком лексикону
Географија mini|лево|2о0п|Мапа жупаније Веспрем из 1891. Централни део жупаније је планински, а на северозападу и југоистоку је равничарски. У централном делу налазе се Бакоњске планине, а на југу и северу од њих је Кишалфелд. Његове најважније реке су Марцал и Шио. Такође се граничи са источном обалом језера Балатон. Брокгаусов и Ефронов енциклопедијски речник
Жупанијске границе су биле жупанија Ђер на северу, жупанија Комаром на североистоку, жупанија Фејер на истоку, жупанија Шомођ на југу, жупанија Зала на југозападу, жупанија Ваш на западу и жупанија Шопрон на северозападу. Територија веспремске жупаније је 1910. године износила 3.953 km2.
Историја Веспремска жупанија је настала као једна од првих комитатура Краљевине Угарске, у 11. веку. Жупанију је основао први хришћански мађарски краљ Стефан I током оснивања државе и организације краљевског жупанијског система, са центром у замку Веспрем.
Град Шиофок, који је био у жупанији Шомођ пре 1850-их, враћен је из жупаније Веспрем у жупанију Шомођ пре Другог светског рата. Након Другог светског рата, територија Веспремске жупаније је поново измењена: додат је мали регион западно од градаПапе, који је некада био део жупаније Ваш и северна обала језера Балатон, која је некада била део жупаније Зала. Регион југоисточно од језера Балатон (око Ењинга) припао је жупанији Фејер.
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године мини|250px|Улаз у замак Веспрем + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски немачки словачки Друго или непознато 1880. 1890. 215.280 177.073 (82,2%) 35.962 (16,7%) 1.971 (1,1%) 274 (0,1%) 1900. 222.024 187.160 (84,3%) 32.522 (14,6%) 1.758 (0,8%) 584 (0,26%) 1910. 229.776 199.063 (86,63%) 29.283 (12,74%) 917 (0,4%) 513 (0,2%) Према попису становништва за 1900 годину било је још: Румуна: 121 (0,1%), Хрвата: 35 (0,0%), Срба: 4 (0,0%) иРусина: 2 (0,0%) Према попису становништва за 1910 годину било је још: Хрвата: 55 (0,02%), Румуна: 41 (0,02%), Срба: 17 (0,01%), Русина: 5 (0,0%)
+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици калвинисти лутерани Јевреји гркокатолици православци унитаристи Друго или непознато 1880. 1890. 1900. 222.024 143.192 (64,5%)) 44.820 (20,2%) 24.393 (11,0%) 9.343 (4,2%) 78 (0,0%) ||98 (0,1%) || 52 (0,0%)||48 (0,0%)|- ! 1910. | 229.776 || 151.831 (66,08%) || 44.507 (19,37%) || 24.905 (10,84%) || 8.282 (3,6%) || 106 (0,05%) ||61 (0,03%) || 57 (0,02%)||27 (0,01%)''
Окрузи мини|250п|Локације округа на мапи жупаније Веспрем Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи СедиштаDevecserДевечерEnyingЕњингPápaПапаVeszprémВеспремZircЗирцУрбани дистрикт (rendezett tanácsú város)ПапаВеспрем
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку