Јозеф Милослав Хурбан (19. март 1817 – 21. фебруара 1817) био је писац, новинар, политичар, организатор словачког културног живота, лутерански пастор. Био је присталица Јана Колара, а касније и Лудовита Штура. Његов син, Светозар Хурбан-Вајански, ишао је његовим стопама и као писац и као националиста. Суоснивач је Словачког националног савјета, Матице Словачке, групе Татрин, суоснивач Словачког народног позоришта у Нитри. Град Хурбаново у јужној Словачкој и астероид 3730 Хурбан названи су по њему.
Рани живот Хурбан је рођен у Бечку, Краљевина Угарска, Аустријско царство (сада Бецков, Словачка). Син је лутеранског свештеника, Паула Хурбана, и његове супруге Ане, рођене Вореш, и крштен је као Јозеф. Имао је старију сестру, Терезу Сузан. Похађао је градску школу у Тренчену, а затим Евангелистички лицеј у Пресбургу од 1830. до 1840. године. Тамо је упознао Људовита Штура, који је помогао да се у њему пробуде патриотска осећања. За свештеника је рукоположен 1840. године. Намеравао је да настави студије у Немачкој, али из финансијских разлога морао је да ради док коначно није могао да приушти даље студије. Након рукоположења, служио је као лутерански капелан у Березу, а од 1843. године као свештеник у Љубоки. Године 1860. завршио је даље образовање и стекао титулу доктора наука и доктора теологије. Након тога, од 1866. године, био је додељен дужности надзорника Словачке евангелистичке цркве. Оженио се Аном Јурковичовом, са којом је имао четири ћерке и пет синова (међу њима је био и писац Светозар Хурбан-Вајански). Каријера
Јожеф Милослав Хурбан је предводио и дубоко утицао на словачку књижевност и јавни живот скоро пола вијека. Био је бескомпромисни борац за национална права словачког народа, непоколебљиви противник мађарске владајуће класе и пионир словенске узајамности. Током младости био је дио словачког радикалног опозиционог покрета против феудализма. Радио је против доминације вишеструких аристократских слојева у Мађарској, који су у том периоду сматрани паразитским.
Због својих бескомпромисних поступака, неки су га називали издајником и комунистичким агитатором. Ипак, поставио је темеље словачке књижевне историографије. Суоснивач је Словачког позоришта у Њитри заједно са националистичком Татрином. Хурбан је постао познати пјесник, издавач књижевних алманаха, као и издавач и уредник вјерских часописа. Његов рад је вишеструк, национално-одбрамбени, фолклорни, књижевно-историјски, критички, образовни и новинарски. Филозофски погледи Према Рудолфу Дупкали и Лукашу Перном, Хурбанови филозофски погледи развијали су се од инспирације Фихтеом, преко периода хегелијанизма до периода пољског месијанизма и Шелинга. Хурбан је закључио хегелијанско тумачење историје анализом и тумачењем објективизације духа у историјском развоју Словена и Словака са акцентом на манифестацији духа у њиховој науци, религији и књижевности. Филозофски занимљива у овом контексту је Хурбанова идеја о манифестацији духа у словенској науци, која је - између осталог - и типичан примјер његове теистичке рефлексије Хегелове филозофије. Dupkala, Rudolf; Perný, Lukáš: Štúrovci a Hegel: K problematike slovenského hegelianizmu a anti-hegelianizmu. Prešovská univerzita v Prešove, 2021
Референце
Категорија:Словачки књижевници Категорија:Словачки новинари Категорија:Словачки политичари