алт=Large field of light brown grain with a combine harvester in the middle and trees in the distance under a blue sky with some small clouds|мини| Жетва пшенице у провинцији Сивас Пољопривреда је и даље важан сектор турске привреде, а земља је један од десет највећих светских пољопривредних произвођача. Пшеница, шећерна репа, млеко, живина, памук, поврће и воће су главни производи; а Турска је највећи светски произвођач лешника, кајсија и оригана.

Половина земљишта је пољопривредна, а запошљава око 15% радне снаге, али мање од пола милиона пољопривредника. Обезбеђује око 10% извоза и преко 5% бруто домаћег производа (БДП). Преко 380 милијарду лира пољопривредних субвенција је било предвиђено у буџету за 2024.

Упркос томе што је главни произвођач хране, Турска је нето увозник пшенице, а велики део долази из Русије и Украјине. Турска је четврти највећи добављач поврћа и седми највећи добављач воћа у Европској унији. Турска би желела да прошири Споразум о царинској унији ЕУ на пољопривредне производе.

Око половине емисије гасова стаклене баште у пољопривреди Турске потиче од сточарства. Према Светској банци, сектор би требало да се више прилагоди климатским променама у Турској и да направи техничка побољшања. Стратешко планирање је у надлежности Министарства пољопривреде и шумарства. Готово сва семена која се користе у Турској производе се у земљи.

Историја мини| Међународни пољопривредни сајам у Адани 1924. Историјски гледано, турски пољопривредници су били прилично фрагментирани. Ататурк, који је основао републику почетком 20. века, рекао је да је темељ економије пољопривреда. Владе су покренуле многе пројекте, као што је контроверзни пројекат Југоисточне Анадолије, али је касније велики део пољопривреде приватизован.

Број становника се знатно повећао у 20. веку, па је постојала већа потражња за храном и пољопривредним земљиштем. Од 1880. до 1950. раст пољопривредне производње у просеку је износио око 1% годишње, у складу са повећањем броја становника који су поседовали нову земљу. Затим се раст убрзао јер се могло обрађивати више земље јер је било много више машина, као што су трактори – на пример због Маршаловог плана. До 70-их су засађене сорте пшенице са већим приносом, али је локално становништво наставило да конзумира једнозрнце.

Повећање земљишта се наставило до 90-их када је почело да се смањује. Као и многе друге земље, Турска се индустријализовала и урбанизовала, и до краја 20. века само 35% запослености и 13% БДП-а је долазило из пољопривреде.

Раније широко распрострањен на западу и у центру земље, узгој опијума је 1933. строго контролисан. Током 20. века узгој дувана био је економски важан у вијалетима као што је Самсун и подржавала га је држава, али почетком 21. века владе које су желеле да смање пушење у Турској су га обесхрабривале. Почетком 21. века, пољопривредници су се преусмерили на узгој профитабилнијих усева као што су воће и поврће, уместо пшенице и кукуруза.

Окружење

Проблеми Половина земљишта је пољопривредна. Турска пољопривреда емитује гасове стаклене баште половином од стоке. Од 1990. цревна ферментација (подригивање метана код крава и оваца) је највећи извор емисије гасова стаклене баште из пољопривреде, а затим следе пољопривредна земљишта.  Према Светској банци, сектор би требало да се више прилагоди климатским променама у Турској и да направи техничка побољшања. Егејски регион је можда највише изложен ризику од климатских промена. Међутим, кафа се сада може гајити у земљи.

14% хране је изгубљено током пољопривредне обраде 2016., у поређењу са 23% које су потрошачи бацили пре јела и 5% остатака. Спаљивање стрништа је илегално у Турској, али пољопривредници настављају са овом праксом незаконито. Намерно спаљивање остатака са поља може изазвати шумске пожаре у Турској. Пољопривреда на стрмом земљишту може повећати ризик од поплава. 2020. емитовано је преко 900 хиљада тона амонијака.

Вода алт=Two large channels of water flow slowly from a low sloping dam with several pipes at one end of the dam|мини|250x250п| Брана Ататурк је највећа од 22 бране у оквиру пројекта Југоисточна Анадолија Са око 1300 м3 слатке воде по особи годишње, Турска је у опасности је од несташице воде, углавном због расипног наводњавања. Разматра се одређивање цена воде. Дезертификација је моделирана и ризик је мапиран, показујући да су региони високог ризика сливови Карапинар, Аралик, Џејланпинар и језера Туз. Соларна енергија се повремено користи за пумпање воде у борби против суше, што може смањити садњу усева као што су кукуруз и кромпир. Део пројекта Источна Анадолија који се бави наводњавањем је контроверзан.

Пољопривредници углавном користе површинско наводњавање, при чему се губи 35 до 60 посто воде испаравањем, процеђивањем и цурењем. Ова старомодна наводњавања могу брзо исцрпети подземне воде и отићи са фарме. Отицање воде изазива загађење азотом у неким речним сливовима. Ово може изазвати еутрофикацију која угрожава водени свет и у току је пројекат мапирања и борбе против овога. 73% воде у Турској је коришћено за наводњавање током 2023. Процењено је да је то двоструко више него што би било када би сви пољопривредници користили наводњавање по принципу кап по кап. Пољопривредници су невољни због трошкова инсталације система кап по кап, а предложена је и већа државна подршка. Смањење језера се приписује и смањењу падавина услед климатских промена и погрешним усевима који користе више воде, попут кукуруза и шећерне репе. Предложено је наплаћивање воде коју користе пољопривредне сврхе.

Региони и земљишта Најважнији региони за пољопривреду су Медитеран, Егеј, Црно море, Тракија и Мраморно море, Централна Анадолија, Источна Анадолија и прелазни региони.

Усеви алт=Two headscarfed women, one with a plastic bowl and the other a very big tin, kneeling on a large plastic sheet spread with hazelnuts. In the background is a pile of husks.|мини| Жене суше лешнике у провинцији Дизџе на северозападу Турске Усеви се могу гајити у свим регионима, а стока се гаји на високим планинама и у сушним регионима. Пшеница, шећерна репа, памук, поврће и воће су главне културе; а Турска је највећи светски произвођач лешника, кајсија, оригана и сувог грожђа.

Већина обрађеног земљишта је за жито. Током 2022. произведено је 70 милиона тона житарица и других усева; 32 милиона тона поврћа; и 27 милиона тона воћа, пића и зачинских усева; и земља је била самодовољна у производњи уљане репице, сушеног пасуља, кромпира и шећерне репе и скоро свих врста воћа и поврћа. Због ротације трећина обрадивог земљишта је сваке године угар. 

Житарице алт=Very tall adjacent cylinders each painted in a pale colour|мини| Силоси Турске житнице у Измиру 2021. земља је била готово самодовољна у производњи житарица, а највећи извоз током 2022. био је у Ирак, Сједињене Америчке Државе и Сирију. Међутим, у топлијим и хладнијим условима  година мање се производи житарица. Годишње се узгаја око 20 милиона тона пшенице, али мање од половине јечма и кукуруза. Просечан принос пшенице је 2 и по тоне по хектару, а климатске промене утичу и на продуктивност пшенице и на место где се она гаји. Јечам се обично не наводњава, тако да принос зависи од падавина. Суша може бити проблем и за озиму пшеницу и за озими јечам. Скоро 85% кукуруза се користи за производњу сточне хране. Пиринач се сади у априлу/мају, а бере у септембру/октобру.

Воће, поврће и махунарке Цитрусно воће се гаји углавном у регионима Медитерана и Егеја. Много парадајза се извози. Већина извоза поврћа и воћа је ка ЕУ. Стакленици имају конкурентску предност у односу на оне у ЕУ због нижих трошкова. Турска је 2022. имала трећину светских пластеника загрејаних геотермалном енергијом. Геотермална топлота се такође може користити за сушење воћа. Тропско воће попут манга може се гајити у пластеницима. Хидропоника је почела да се користи у овим геотермалним пластеницима 2023. Иако је узгој банана у медитеранском региону у порасту, неки пољопривредници прелазе на авокадо јер је профитабилнији јер му је потребно мање воде.

Годишње се узгаја око 4 милиона тона грожђа, што је шесто место у свету. Турска има пету највећу површину винограда, а око 3% жетве се користи за турско вино. Суво грожђе се извози у ЕУ и Уједињено Краљевство. алт=Medium-sized trees with purple flowers underneath|мини| Маслине Постоји скоро 200 милиона стабала маслина, а Турска производи око 200 хиљада тона маслиновог уља годишње, што је у просеку 1 кг по дрвету годишње. Едремит је главна сорта у северној Турској, а Мемеџик на југу. Гемлик је црна стона маслина, а узгајају се и многе друге сорте.

Сочиво се гаји на југоистоку.

Орашасти плодови и уљарице алт=A pile of twigs with large clusters of small green nuts with tiny white spots and tips shading to pale red, and green leaves|мини| Пистаћи Око 70% светских лешника се производи у Турској. Фереро њих купује највише. Министарство пољопривреде Турске подстиче садњу више стабала бадема и комерцијалних ораха, јер национална понуда не задовољава домаћу потражњу. Годишње се произведе око 200 хиљада тона пистаћа, али приноси знатно варирају између повољних и полакогодишњих година. Турска фондација за борбу против ерозије земљишта обучава произвођаче пистаћа. алт=Gently rolling hills of green and yellow fields with a lone tree in the distance under high clouds|мини| Сунцокрети Скоро половина семена сунцокрета се узгаја у Тракији, а више сунцокретовог уља се троши него маслиновог, јер је јефтиније. Соја се користи као усев у ротацији и за исхрану рибе и пилића.

Биље, лекови и зачини алт=White flowers on long vertical stalks among similar stalks which are topped by green ovoids|мини| Опијумски мак Постоји око хиљаду врста биља, лекова и зачина, од којих се скоро половина извози, а оригано, ловоров лист, жалфија, анис и ким су највећи извозни производи. У Турској се користи много аниса заракију. Турска производи највећи део светског оригана, а узгаја се и бели лук. Опијум се гаји за лекове .

Стока Постоји око 150 хиљада км2 пашњака. Много више меса се производи од говеда него од оваца. Много овчијег и козјег меса се извози у Ирак . Сваке године се произведе преко 20 милиона тона млека.

Главни усеви за сточну храну су луцерка, силажни кукуруз, овас, грахорица и еспарзета. Производња сточне хране зависи од увоза и производи се више сточне хране него хране за пилиће. Стока је погођена слинавком и шапом.

Говеда 2022. било је 17 милиона говеда од чега је око 70% било млечних говеда. Аутохтоне расе говеда, попут анадолског црног говеда, имају ниску производњу, али су издржљиве. Око 80% расхода сточарских фарми одлази на храну, при чему се половина састојака увози. 2023. инфлација је била проблем за сточаре јер су цене сточне хране расле брже од цена млека и говедине. Око половине емисије гасова стаклене баште у пољопривреди Турске потиче од сточарства. Традиционално се практиковало трансхумантно сточарство. Министарство пољопривреде покушава да добије више биогаса произведеног из сточног отпада.

Овце, козе и биволи алт=Sheep and shepherd on a gently sloping grassy hillside|мини| Овце у Дерелију Турска је главни произвођач оваца. 2022. било је 45 милиона оваца, а просечна величина крда је била 85. Четвртина меса је од овце, са 390 хиљада тона годишње и просечно 42 кг се конзумира по особи годишње. Највећа потрошња овчијег меса је током Курбана-бајрама . Турско овчије месо се извози у Ирак, Сирију и земље Залива. Сир се прави од овчијег млека. Овце и козе се углавном хране на пашњацима. 2022. било је 12 милиона коза и 170 хиљада водених бивола.

Аквакултура мини| Узгој рибе у егејској Турској Постоји преко 400 објеката за морску аквакултуру. Узгајају се бранцин и орада, а углавном пастрмка (калифорнијска и поточна) у унутрашњим водама, при чему су ове три врсте највише узгајане, са око 150 хиљада тона годишње сваке. Аквакултура је претекла риболов 2020., а Мугла, Измир и Елазиг су биле водеће провинције.