Жупанија унутрашњи Солнок (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарскеи и жупанија кнежевине Трансилваније. Његово оснивање датира се од пре 1320. године, а распуштање се датира на 1876. годину,1876. évi XXXIII. törvénycikk када је скоро цео Унутрашњи Солнок уједињен са највећим делом жупаније Добока, допуњена делом Кеварвидека, под именом жупанија Солнок-Добока. Њено седиште је био град Деж.Жупанија унутрашњи Солнок у Католичком лексикону
Етимологија Његово име, као и Централна округа Солнок, није преузето од града Солнока, већ од израза sólótrémű (произвођач соли) који је настао у језику словенских народа који су овде живели након доласка Мађара, као важног региона за производњу соли у краљевству. На српском језику, со се и данас назива со, сол, или szol. Ово је био традиционални пут за транспорт трансилванске соли до Алфелда(велике равнице) и реке Тисе.
Старији извори изводе име од имена ишпана Зонука, који је живео током друге владавине мађарског краља Петра I.
Према истраживачу топонима Лајоша Киша словенско порекло речи је неприхватљиво, према његовом мишљењу, са мађарским именом изведеним од пуког личног имена, и истиче лична имена Золниц и Зоунуц из докумената тог времена као могуће изворе. Ова лична имена могу бити изведени из мађарске именице „szó“ са значењем „говорник“, „следбеник“. (Слично пореклу имена места Феђвернек.)
Истоија Некада јединствена, и моћна, краљевска жупанија Солнок у 13. веку је подељена на два делау: на унутрашњу (Трансилванија) и спољну жупанију Солнок (Тиса). Још један разлог за раздвајање могао је бити тај што је западни део територије припадао дијецези Егер, док је источни део припадао дијецези Трансилванија. Први писани запис о постојању жупаније датира из 1320. године. Након поделе, Унутрашњи Солнок је дошао под јурисдикцију војводе Трансилваније, док је Спољним Солноком наставио да управља господар кога је именовао краљ.
После револуције 1848. године, царска администрација је у суштини укинула жупаније, и тек 1861. године је враћен претходни административни систем. Године 1876. Бистерце-Насодској жупанији су припојена насеља Чепан, Ентрадам, Мађаремеђе, Олахнемеђе, Оланемети, Прислоп, Самошпарт и Тохат, а преостали делови тадашњој жупанији Солнок-Добока.
Референце
Литература
Спољашње везе Magyar életrajzi lexikon I–IV. Főszerk. Kenyeres Ágnes. Budapest: Akadémiai. 1967–1994. (MÉL)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку