Dikerogammarus villosus, такође познат као шкамп убица, је врста амфиподног рака пореклом из Понто-Каспијског региона источне Европе, али која је постала инвазивна широм западног дела континента.

У подручјима која је напала, живи у широком спектру станишта и ловиће многе друге животиње. Брзо расте, достижући полну зрелост за 4–8 недеља. Како се кретала кроз Европу, угрожава друге врсте и већ је потиснула и домаће амфиподе и претходне освајаче.

Опис D. villosus може нарасти до 30 милиметара у дужину, што је релативно велико за слатководног амфипода. Изглед му варира, неки примерци су пругасти, а неки не. Има релативно велике мандибуле што му омогућава да буде ефикасан предатор.

Распрострањеност D. villosus је првобитно пронађен у доњим токовима великих река у сливовима Црног мора и Каспијског језера. Постао је инвазивна врста широм централне и западне Европе, користећи реку Дунав и њене притоке у свом ширењу. Сматра се да је први пут побегао из Дунава 1992. године када је отворен канал Рајна-Мајна-Дунав и од тада се проширио на скоро све главне реке у западној Европи, укључујући Рону, Лоару, Сену, Мозел, Мез, Рајну и Мајну, као и Балтичко море. Није познато како се врста распрострањена, али је вероватно повезана са бродарским активностима. Брзо се проширила западном Европом; пронађена је у Рајни на немачко-холандској граници (1995), каналима и рекама северне Немачке (1998), Шчећинској лагуни у Балтичком региону (2001), Мозелу (2001), Холандији (2002), Боденском језеру (2003), Леманском језеру, Рајни у Француској (2003), Великом каналу Алзаса (2003) и језеру Гарда (2003). Сматра се да је њено ширење повезано са претходним уношењем зебрасте дагње, Dreissena polymorpha, поред које је еволуирала. У септембру 2010. године пронађена је у Графам Вотеру у Кембриџширу, што је први извештај о врсти у Уједињеном Краљевству, а у Велсу је пронађена у новембру 2010. године. У марту 2023. године пронађена је у Ветерну у Шведској и то је први пут да се среће у најсевернијем делу Европе.

Постоје страхови да би се у будућности могао проширити на Велика језера у Северној Америци, ношен баластном водом бродова.

Екологија У свом природном ареалу распрострањености, D. villosus није најбројнија врста амфипода и не понаша се тако агресивно као у подручјима која је напала.

Станиште D. villosus може да колонизује многе типове станишта јер је у стању да толерише широк распон температура (0–30 °C), ниске концентрације кисеоника и салинитет до 20‰. Налази се у језерима, каналима и рекама, где живи у различитим подлогама. Када се налази у лотским срединама, врста преферира станишта са релативно благим струјама. Сматра се да зебрасте дагње мењају станишта повећавајући количину бентосне органске материје, што користи D. villosus-у и помаже му да надмаши друге врсте. Када му се пружи избор, D. villosus проводи више времена хранећи се око љуштура зебрастих дагњи ​​него на голој подлози.

Исхрана D. villosus је сваштојед и храни се разним бескичмењацима, укључујући и друге чланове породице Gammaridae. Утврђено је да убија плаворепе нимфе дамселфли, водене свиње, водене чамџије, рибље пијавице, као и мале рибе и јаја других кичмењака. D. villosus понекад убија плен, али га не једе; убија свој плен тако што га гризе својим великим мандибулама, а затим га уситњава пре него што га поједе. D. villosus такође конзумира многе друге облике хране, укључујући испашу биофилмова, конзумирање биљног детритуса, једење и поновно варење измета и храњење органском материјом и алгама суспендованим у воденом стубу.

Раст и репродукција D. villosus се размножава током целе године, све док је температура воде изнад 13 °C (55 °F). Када се паре, женка се носи на вентралној страни мужјака. Сваки пар производи у просеку 27 јаја, али може се положити и до 50 јаја. Младе животиње постају полно зреле за 4 до 8 недеља, када достигну дужину од 6 мм и након неколико пута митарења. Брзо расту, током зиме повећавајући дужину за 1,3–2,9 мм месечно и за 2,0–2,6 мм сваке две недеље у пролеће. Популације су претежно женке.

Утицај на друге врсте У Холандији, D. villosus угрожава аутохтону врсту амфипода Gammarus duebeni, као и Gammarus tigrinus, која је раније постала инвазивна након што је претходно унета из Северне Америке. Сматра се да је потиснула две друге врсте рода Dikerogammarus (D. bispinosus и D. haemobaphes) које су раније биле инвазивне у Дунаву. Његова способност да напада и храни се низом врста могла би проузроковати локално изумирање неких врста.

Галерија

Референце

Спољашње везе https://www.inaturalist.org/taxa/62783-Dikerogammarus-villosus https://www.gbif.org/species/4315705

Категорија:Amphipoda