Шаптач (итал. Il suggeritore) је дебитантски роман Доната Каризија, објављен 2009. године од стране издавачке куће „Лонганези”. Књига говори о потрази за несталим девојкама и серијским убицом коју спроводи Специјални истражни тим. Тим предводи криминолог Горан Гавила, а помаже му Мила Васкез, стручњак за нестале особе.
Књига је објављена у 26 земаља и продата је у преко милион примерака. У Италији је доживела 19 издања и остала је на листама бестселера више од 30 недеља.
Године 2013. Каризи је објавио нови роман под називом Претпоставка зла (итал. L'ipotesi del male), који служи и као преднаставак и као наставак романа Шаптач. Из тог разлога, Каризи их назива књигама близанцима.
Награде Књига је освојила следеће награде:
Медитерански фестивал мистерије и ноар фикције, треће издање (2009) Награда Банкарела 2009 Награда Камајоре 2009 за мистериозну књижевност XXIV књижевна награда Масароса 2010 Награда за књижевност 2011, додељена од стране француских читалаца за француско издање романа Шаптач (фр. Le Chuchoteur) Награда SNCF du polarSNCF du polar 2011, европска категорија, француско издање романа Шаптач
Радња Специјални тим федералне полиције, састављен од Стерна, Саре Розе, Клауса Бориса и криминолога Горана Гавиле, истражује нестанак шест девојчица. Њихове леве руке пронађене су на малом гробљу које је посебно направио серијски убица, кога је тим идентификовао као „Алберта”. Касније им се придружила Мила Васкез, истражитељка специјализована за нестале особе.
На контролном пункту, заустављен је човек без саобраћајне дозволе: Александар Берман, наизглед невин продавац ожењен Вероником. У пртљажнику његовог аутомобила пронађено је тело девојчице којој недостаје лева рука: дванаестогодишња Деби Гордон, прво дете које је отето. Одмах је смештен у самицу; када Гавилин тим стигне, човек је у међувремену већ извршио самоубиство угризавши се за зглоб. Полиција убрзо открива да је човек био део велике педофилске мреже.
Баш када инспектор Рош треба да објави штампи хватање наводног убице, Гавила и Васкез су збуњени тиме што родитељи шесте девојчице нису пријавили њен нестанак. Они закључују о страху и његовом правом узроку: девојчица је још увек жива, а Берман је само био искоришћен од стране правог серијског убице.
Мила посећује Дебину студентску собу. Међу стварима које су њени другови из разреда украли у њеном одсуству је и GPS предајник сигнала, још увек повезан. Тим одлучује да прати упутства, која их воде до старог, напуштеног сиротишта поред цркве, чији је старатељ отац Тимоти. У вешерају у подруму зграде, унутар старе каде и полууроњено у људске сузе, пронађено је тело друге девојчице, Анеке, која држи предајник, а лице јој је било залеђено у неприродном осмеху. Тим проналази децу која су била смештена у сиротишту двадесет осам година раније, када је Институт затворен. Један од њих, Фелдер, изгледа да пружа користан траг истрази: једино што може вратити „осмех кроз сузе” је Били Мур, стално насмејано дете које је умрло двадесет осам година раније од менингитиса, што је био узрок затварања установе.
Горан, након што је приметио неке пропусте у досијеима, наређује ексхумацију тела. Скелет детета показује неколико прелома, а медицински вештак Чанг изгледа искључује менингитис као узрок смрти. Гавила претпоставља да је дете убио школски друг у сиротишту и да је отац Ролф, директор сиротишта, прикрио убиство претварајући се да је Били добио менингитис, посебно зато што је установа ускоро требало да затвори своја врата.
Унутар Билијевог ковчега пронађен је његов касетофон, који је дечак користио да се забави коментаришући фудбалске утакмице. Док се снимак репродукује, Билијев коментар изненада прекида снимак који се појављује на екрану: то је признање које извесни Роналд Дермиш, Билијев вршњак, даје оцу Ролфу, откривајући да је Роналд убио Билија гурнувши га са куле сиротишта и да је отац Ролф прикрио инцидент. Полиција је потом проширила вест да је извесни Роналд Дермис, стар око 36 година, можда одговоран за отмицу шест девојчица. Сам Роналд убрзо доставља писмо полицији, објашњавајући своје мотиве: осећао је тупу љубомору према Билију, кога је требало да усвоји „нормална” породица захваљујући његовој љубазности и животној жељи. Мили се, међутим, Роналдово писмо чини ропски формулисаним као детаљан одговор на свако питање које је тим поставио у вешерају сиротишта. Она затим одлучује да се врати у сиротиште како би покушала да разоткрије мистерију. Након што је попила чај са оцем Тимотејем, враћа се у вешерај.
Док је у подруму, Мила добија позив од Горана. Сазнавши да је истражитељ у институту, он признаје да је схватио да је Роналд Дермиш заправо отац Тимоти. Она покушава да побегне из тамнице, али је, због свештениковог чаја са дрогом, хвата и заробљава. Дермиш покушава да је баци са куле (баш као што је то урадио Билију Муру годинама раније, убивши га), али не успева: Мила, ударајући га, успева да се ослободи, а у борби, убица пада са куле. Касније се, међутим, открива да ни он није био Алберт.
Током Дермишове кратке сахране, диже се узбуна након што је беживотно тело треће нестале девојке, Сабине, пронађено у вили богатог зубара, Кобашија, који се управо вратио са тропског одмора са породицом, организованог посебно да побегне од серијског убице. Сабинино тело има отворене очи и обучено је као лутка. Стручњак за испитивање Борис испитује Кобашија, озлоглашеног утајивача пореза, али ни он ни његов дом не крију никакве друге тајне. Мила има предосећај: етар. Стручњаци се бацају на посао и проналазе слаб сигнал Морзеове азбуке: то је СОС који долази из куће Гресових, која се налази директно преко пута зубарске куће у луксузном стамбеном комплексу са камерама и приватним обезбеђењем. Унутар куће, Рошов тим проналази знаке да су мајка и двоје деце били заточени у кући више од шест месеци. Затим су убијени, раскомадани, растворени у киселини и бачени у одвод.
Захваљујући пронађеним доказима, Мила и Борис схватају да је убица зидар Фелдер, који је радио на изградњи куће Кобашијевих. Очекујући да ће сваког тренутка бити откривен, он се забарикадира у свом трошном дому, наоружан „до зуба”. Док Гавила, сумњајући да је зидар још један од Албертових ученика, покушава да га убеди да сарађује, али снајпериста га убија.
Након што је видела фотографију Сабине коју јој је дала мајка, Мила има предосећај: приметивши да „Сабинино” тело има плаве очи, схвата да је девојка пронађена у зубарској вили заправо четврта киднапована девојка, Мелиса. Она пријављује своје откриће Гавили, који схвата да га је преварио инспектор Рош. Рош признаје да је пронашао тело треће девојке (Сабине), али није желео да подели вест ван чврсто повезаног федералног тима, држећи се на дистанци од њега (цивила) и Миле (нефедералне полицајке). Сабинино тело је пронађено у вили Рокфордског магната, наследника невероватно богате династије Рокфорд. Рокфорд је на самрти и у трајној коми када тим открије да је он, хомосексуалац, убио све своје бивше љубавнике и бацио их у масовну гробницу. У овом тренутку, хитно је разговарати са Рокфордом, који је несумњиво у сродству са „Албертом”, али с обзиром на његово стање, то се поново чини немогућим. Мила покушава да повеже Рокфорда са својом пријатељицом, познатом видовњакињом по имену Никла. Након неколико покушаја, Никла успева да врати благи ниво свести на површину болесног човека, који препричава свој сусрет са серијским убицом пре скоро двадесет година и ватрено крштење које је одмах доживео убивши човека кога је „Алберт” заробио. Тим путује до сада напуштене дрвене куће коју је описала Никла, где унутра проналазе пет фотографија које приказују пет убијених девојака, још увек живе.
Враћајући се у стан који је коришћен као оперативни центар, тим проналази тело пете девојке, Каролине: према перверзном начину деловања убице, то значи да једна од њих крије злочин. Ово подстиче сумњу међу тимом, и придружује им се странац, капетан Теренс Моска.
У међувремену, Мила има нови увид: девојке, посебно она која је одведена са вожње у луна-парку (Сабина), је можда киднапована од стране жене, што значи да убица мора имати саучесника. Штавише, Мила је уверена да је прати, можда и сам убица. Затим одлучује да је Борис хипнотише како би видела да ли је нешто пропустила када су је пратили назад до бунгалова у којем је одсела. Заиста, појављује се нови детаљ: убица је испустио новчић. Следећег дана, прва која је кренула да је тражи је Сара Роза. Хипноза и прича о новчићу биле су замка: Роза је мајка шестог несталог детета, Сандре, која је заправо била прва коју је убица киднаповао, четрдесет седам дана раније. Од тада, убица, одржавајући девојчицу у животу и дајући јој коктел лекова који успоравају крварење, чији су трагови пронађени и на одсеченој руци само једне од жртава(детаљ који у то време није био објашњен), уцењује специјалну агенткињу: она је та која је унела Каролинино тело у њихов стан и отела Сабину. Роза је била приморана да то учини, али ће ипак бити оптужена за саучесништво. То објашњава Розин презир према Мили: плашила се да би откривање идентитета шестог детета довело њен живот у опасност. Полицајац не познаје убицу јер комуницира са њом само путем мејла. Тим затим разматра преузимање претходног случаја тима, познатог као „Вилсон Пикет”, возач камиона који је убио десетине проститутки. На Гавилин предлог, Моска хапси агента Бориса, због наводног убиства, уместо да је спасао најновију жртву чудовишта након што ју је пронашао још увек живу. Девојчин доњи веш је пронађен у његовом стану.
Након ових недела која су разорила специјални тим, Васкез и Гавила завршавају у кревету, и тада му се поверава да је као дете била киднапована и држана у заробљеништву и да је спасена захваљујући Никли. Мала Мила, која је сломила леву руку док је била у заробљеништву, имала је девојку која је тврдила да су имали два отмичара: Стива, који их је желео живе, и „Френкија”, човека који их је желео мртве и кога никада нису видели. У том тренутку, телевизија емитује вест о хватању осумњиченог серијског убице: пљачкаша пуштеног из затвора на условну слободу који је заборавио да сврати у полицијску станицу да се пријави, пуцао је и убио затворског чувара. Шесто дете је пронађено у његовој кући, патило је, али живо. У тучи која је уследила, криминалац, извесни Винсент Кларисо, бива убијен. С обзиром на мушкарчеве године (тридесет), Мила је уверена да то није њихов човек, али сви докази у стану, као и Розина ћерка, указују на њега као кривца. У кући убице, Васкез проналази снимак Горановог стана: Мила се сада плаши за криминологовог сина. Она и тим журе у његову кућу и откривају језиво: након што га је жена напустила и хтела да им одведе сина, Горан их је обоје убио. Накнадни шок га је навео да поверује да му је син још увек жив. Када поново види тела, Горан схвата шта је урадио и искаче кроз прозор. Горан је подметнуо доњи веш у Борисов стан како би га инкриминисао и скренуо сумњу са себе.
Мила зна да нешто није у реду са Кларисоом. У Горановој кући проналази фасциклу која садржи разговор између управника затвора и окружног тужиоца у вези са случајем чудног затвореника, чији је идентитет непознат и који чини све што може да га сакрије. Затворен из тривијалних разлога, делио је ћелију неколико месеци са другим затвореником: Винсентом Кларисоом.
Сећајући се Чарлса Менсона, озлоглашеног подсвесног убице, Васкез схвата: „Алберт” је подсвесни убица, или „шаптач”, који је, након што је усавршио свој злочиначки план, сам себе затворио због мањег прекршаја како би обезбедио најбољи могући алиби. Из ћелије је наговорио свог партнера Клариса да изврши целу операцију, почевши од отмице Сандре, Розине ћерке. Затим је натерао полицајку да отме Сабину и преда је Кларисоу, који је отео остале четири девојке, а њихова тела су пронађена на одређеним локацијама како би се открио идентитет његових следбеника, које полиција никада није открила. „Алберт”, знајући да је прислушкиван, наговорио је особу за коју је знао да ће га слушати, Горана Гавилу, да убије његову жену и сина.