thumb|Симбол Атомског православља. Изнад симбола опасности је на руском језику написано “Православље или смрт!”, а испод на грчком. Атомско православље (), познато и као Нуклеарно православље, руски је есхатолошки политички концепт који вјерује да Русија мора да изгради своју војску, посебно свој нуклеарни арсенал, како би се припремила за Други Христов долазак. Први пут се појавио након распада Совјетског Савеза, након чега ће атомско православље постати дио идеологије Руске православне цркве. Концепт је у неким погледима сличан концепту „исламске бомбе“ или „нуклеарног исламизма“.
Историја Атомско православље је први пут као политички концепт формулисано након распада Совјетског Савеза, у руским Евроазистичким политичким круговима. Назив је осмислио Алексеј Белјајев-Гинтовт, који је 1999. године на изложби у Паризу представио слику нуклеарне подморнице са хришћанским мотивима.Концепт ће касније постати саставни дио идеологије руског свијета.Адмирал Фјодор Ушаков ће 2001. бити канонизован, а 2005. године бити признат за свеца заштитника руског нуклеарног арсенала.
Предсједник Владимир Путин се први пут позвао на атомско православље током новинарске конференције 1. фебруара 2007. године, када је изјавио да су Руска православна црква и руски нуклеарни арсенал „компоненте које јачају руску државност и омогућавају већу унутрашњу и спољашњу безбједност државе.”
За атомско православље се посебно залагао евроазистички идеолог Јегор Холмогоров, који је 2009. године тврдио да Русија мора осигурати и учврстити своју доминацију над Западом кроз војна средства и нуклеарну уцјену. Исте године, Патријарх московски Кирил је посјетио град Саров, дом Сверуског научно-истраживачког института за експерименталну физику и мјесто рођења Серафима Саровског, гдје је приликом посјете изјавио да је програм руског нуклеарног наоружања „по жељи Божијој.”
Од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, популарност идеје атомског православља је поново порасла, посебно као резултат појачаних пријетњи нуклеарним наоружањем учесница сукоба.
Вјеровање Јегор Холмогоров је назначио принципе Атомског православља током предавања на Сверуском научно-истраживачком институту за експерименталну физику, у јуну 2007, обраћајући посебну пажњу на хришћанску и есхатолошку природу идеологије. Као што је тврдио током предавања, Атомско православље је фокусирано на омогућавању прихватања Светог духа од стране Руса, егзорцизму демона из Русије, те одбрани Русије од снага Сатане путем нуклеарног наоружања.
Холмогоров додатно тврди да је јединствену хришћанску природу Русије утемељио Сергије Радоњешки, а да се Русија касније окренула аутократији под Иваном Грозним, као одговор на сукоб са Западним свијетом. Тврди да је град Саров одиграо критичну улогу у заустављању Русије да постане дио Запада, и због поријекла Серафима Саровског и због своје улоге у производњи нуклеарног наоружања.
Холмогоров је категорисао Атомско православље као дио “хагиополитике” (Свете политике), термин који користи и Руска православна црква како би оправдала подршку нуклеарном наоружању. Према ставовима РПЦ-а, нуклеарно наоружање је неопходно како би се осигурала безбједност Москве - Трећег Рима, од снага зла. Истраживачи повезују идеје Атомског православља са идејама руског месијанизма, али и са идејама џихадизма због позивања на свети рат.
Референце
Категорија:Политички покрети у Русији Категорија:Православље Категорија:Православље у Русији