Граматика енглеског одликује то не садржи ни један падеж и да поседује 3 рода за искључиво заменице, de facto не постоје. Нема ни конјугације глагола по броју и лицу, осим за треће лице једнине и помоћни глагол to be (бити).
Слова
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
Основни појмови
Чланови У енглеском, пошто нема родова (осим за заменице), онда чланови не зависе од родова, већ од првог слова именице, придева или броја.
The (д) - означава да реч почиње сугласником;
The (ди) - означава да реч почиње самогласником.
Ово су неодређени чланови:
A - означава да реч почиње сугласником;
An - означава да реч почиње самогласником.
Именице Енглески је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
Множина именица Множина именица се у енглеском прави најчешће (има изузетака) додавањем наставка -s на крај речи. Примери:
the house + -s = the houses the girl + -s = the girls Ако се јави f на крају речи, онда f у множини прелази у v, па се додаје наставак -es. Пример:
the leaf + -es = the leaves
Изузеци
the mouse = the mice the goose = the geese the moose = the moose the person = the people
Присвојни облик Присвојни, односно посесивни облик (понекад звани саксонски генитив) се у енглеском гради додавањем наставка -s на крај речи, односно апострофа (') ако се именица завршава на слово s.
Заменице
Именичке заменице
Личне именичке заменице У табели ће писати номинатив и акуазтив, али се у Англоамерици, Уједињеном Краљевству, Аустралији и Океанији они не уче као падежи, већ само као форме заменице. +1. лице2. лице3. лицемушки родженски родсредњиЈеднинаНоминативI* (ја)you (ти)he (он)she (она)it (оно, то)Акузативmehimher1. лице2. лице3. лицеМножинаНоминативwe (ми)you (ви)they (они, оне, она)Акузативusthem * У енглеском се заменица I* (ја) увек пише великим почетним словом.
У енглеском се не разликује обраћање особе на ти или Ви, односно нема заменице за персирање.
Такође, када се каже на енглеском то сам ја или то смо ми, употребљава се форма у акузативу, нпр, It is me или It is us.
У енглеском се заменица It користи и у сврхама када постоји "лажни" субјекат, односно у српском се не користи, нпр.: It's 3 o'clock. (3 сата је) или It's strictly forbidden to leave the flyers. (Строго је забрањено расподељивати рекламне летке).
Уопштено у енглеском је лична заменица обавезна, односно субјекат мора бити приказан.
Неличне именичке заменице
Упитно-односне заменице У енглеском су упитно-односне заменице W-упитно-односна питања која немају именицу после. Ево и табеле:
Неодређене заменице Неодређене именичке заменице у енглеском су somebody (неко), somewhere (неко) и something (нешто).
Одричне заменице Одричне именичке заменице у енглеском су nobody (нико), no one (нико) и nothing (ништа). Такође, за разлику од српског, где има двоструке негације код одричних заменица, у енглеском је једино одрична заменица у одричном облику, док је глагол у потврдном, нпр. No one saw us (нико нас није видео).
Опште заменице Опште именичке заменице у енглеском су everyone (свако), everybody* (сви), all (све, свашта), everything (све, свашта), anyone (било ко), anything (било шта), whoever (ко год), whatever (шта год)... Ever у енглеском је као српско год.
*Заменица everybody (сви) је увек у једнини.
Придевске заменице
Присвојне (посесивне) заменице +1. лице2. лице3. лицеЈеднинаmy (мој)your (твој)his, her, its (његов, њен)1. лице2. лице3. лицеМножинаour (наш)your (ваш)their (њихов) Постоји и независна употреба присвојних заменица, где није неопходна именица. Ево и табеле: +1. лице2. лице3. лицеЈеднинаmineyourshis, hers, its1. лице2. лице3. лицеМножинаoursyourstheirs Ево и примери реченица:
He is mine! (Он је мој!) Sir, is this key yours? (Господине, да ли је овај кључ Ваш?) Which car is that? Mine. (Чији је ово Ауто? Мој.)
Показне заменице Показне заменице су речи this (овај, ова, ово), that (тај, та, то), these (ови, ове, ова), those (ти, те, та). Када реч that имају значење који, које, која (у зависности од рода и броја), то су углавном речи као што су у српском тај који, та која, то које. Иста је деклинација као код чланова. Примери у енглеском:
That's the boy that is very smart. (Ово је дечак који је веома паметан.) That's the woman that took the money. (Ово је жена која је узела новац.)
Упитно-односне заменице У енглеском су упитно-односне заменице W-упитно-односна питања која имају род или стоје директно уз именицу. Ево и табеле:
Неодређене заменице Неодређене придевске заменице у енглеском су some (неки/неко/нека)... Сви се мењају по роду, броју и падежу.
Одричне заменице Најчешћа одрична придевска заменица у енглеском јесте no one's (ничији/ничије/ничија).
Опште заменице Опште придевске заменице у енглеском су everybody's (свачији/свачија/свачије), whichever (који/које/која год), whosever (чији/чије/чија год)...
Придеви
Присвојни придеви Присвојни придеви држава (уједно и називи језика, само увек са великим словом) најчешће се праве одбијањем наставака -iа, (ако га има) додавањем наставака -an или -ish, нпр. Serbia (Србија), serbian food (српско јело), Serbian language (српски језик).
Прављење компаратива и суперлатива Оно што важи за сваке једносложне придеве што се тиче грађе компаратива јесте то што се додаје наставак -еr и суперлатива -est. За сваки двосложни или вишесложни придев се додаје у компаративу more пре придева, а у суперлативу такође пре придева most. У енглеском се поређење врши на следеће начине: Додаваје се наставак -еr (за компаратив) и -est (за суперлатив)Додаваје се more или most пре придева ИзузециПозитивКомпаративСуперлативПозитивКомпаративСуперлативПозитивКомпаративСуперлативrichricherthe richestoftenmore oftenthe most oftengoodbetterthe bestbigbiggerthe biggestbadworsethe worstmuchmore the most Када се неко пореди да је исто што и то, онда се каже овако:
He is as tall as me (Висок је као ја).
Али када се неко пореди у компаративу, онда се каже овако:
He is taller than me (Виши је него ја или виши је од мене).
Када се каже да је неко нпр. највиши нешто, онда се каже овако:
He is the tallest boy (Он је највиши дечак).
Бројеви
Основни бројеви
Године Када се читају године које почињу са бројевима од 10 па надаље, тада се читају као нпр. 1910 као деветнаест десет, нпр. nineteen ten (1110).
Редни бројеви Када су у питању редни бројеви, додаје се само наставак th.
Глаголи Енглески глаголи се мењају према:
три лица: првом, другом и трећем два броја: једнини и множини два начина: индикатив, субјунктив, кондиционал и императив два рода: актив и пасив два проста времена (present simple, past simple) и 10 сложена времена (present continuous, past continuous, present perfect, present perfect continuous, past perfect, past perfect continuous, future simple, future continuous, future perfect, future perfect continuous)
У енглеском је специфично да у present simple-у конјугације нема, сем у 3. лицу једнине и глагола to be (бити).
Треба рећи да се на инфинитив глагола додаје to.
Помоћни глаголи Помоћни глаголи у енглеском су: to be (бити), to have (имати) и to do (радити). +to bepresent simplepast simplecontinuousperfectIamIwasbeingbeenyouareyouwerehe/she/itishe/she/itwasweareweweretheythey +to havepresent simplepast simplecontinuousperfectIhaveIhadhavinghadyouyouhe/she/ithashe/she/itwehavewetheythey +to dopresent simplepast simplecontinuousperfectIdoIdiddoingdoneyouyouhe/she/itdoeshe/she/itwedowetheythey
Герунд (gerund) Партицип I је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Може такође имати улогу придева или прилога (као глаголски прилог). Употребљава се код свих continuous и perfect continuous времена. Гради се искључиво суфиксом -ing.
Пример глагола to play (играти, свирати): play- + -ing = playing
Пример реченице са функцијом придева: The playing boy (дечак који се игра или разиграни дечак).
Пример реченице са функцијом прилога: He came home talking (дошао је кући причајући).
Партицип прошли (past participle) Партицип прошли је облик који се користи за грађење свих perfect времена, као и пасива. Уједно представља и глаголски придев трпни. Гради се суфиксом -ed (код правилних глагола).
Правилни глаголи Пример глагола to play (играти, свирати): play- + -ed = played
Неправилни глаголи
Пример глагола to read [tə riːd] (читати): read [ɹɛd]
Индикатив
Present simple Present simple је садашње време које показује неку навику, особину која се понавља. Прилози који се најчешће употребљавају уз present simple јесу: usually (углавном) и normally (уобичајено). Нема промене по лицима, осим а треће лице једнине и глагол to be (бити). Сем глагола to be (бити), у енглеском нема неправилних глагола у презенту. Такође, глагол у present simple-у идентичан је као и у инфинитиву.
Промена глагола to come (доћи): Лицеједнинамножина1. лицеI comewe come2. лицеyou come3. лицеhe, she, it comesthey come
Модални глаголи Модални глаголи су глаголи који траже још додатан допуну (глагол). Главна њихова карактеристика јесте да су сва лица потпуно иста, нема додатног -(e)s у трећем лицу једнине. Такође нема додатног to код другог глагола када су ту модални глаголи.
Модални глаголи у енглеском су: to can (моћи, знати, умети), to must (морати), to shall (требати), to may (смети) и to will (желети, хтети).
Промена глагола to can (моћи, знати, умети): Лицеједнинамножина1. лицеI canwe can2. лицеyou can3. лицеhe, she, it canthey can
Пасив Пасив описује радњу - нешто што се ради, дешава, извршава. Пасив захтева употребу помоћног глагола to be (бити). Настаје тако што објекат у активу (било ком времену индикатива или императива) постане субјекат у пасиву. Постоји и опција да се додају фразе са by + заменицом (значило би од стране некога) на крај реченице. Једино где се не могу додавати јесте код речи people (људи), someone (неко) и no one (нико). У истим случајевима се употребљавају као времена актива.
Пасив садашњости:
The book is read by you. (present simple). The book is being read by you. (present continuous).
Сви значе: књига се чита од стране тебе/вас/Вас.
The book has to be read by you. (present simple са модалним глаголом).
Овај пример значи: књига мора бити прочитана од стране тебе/вас/Вас.
Пасив прошлости:
The book was read by you. (past simple). The book was being read by you. (past continuous). The book has been read by you. (present perfect). The book had been read by you. (past perfect).
Сви значе: књига се читала од стране тебе/вас/Вас.
The book had to be read by you. (past simple са модалним глаголом).
Овај пример значи: књига је морала бити прочитана од стране тебе/вас/Вас.
Пасив будућности:
The book will/is going to be read by you. (future simple).
Сви значе: књига се читала од стране тебе/вас/Вас.
The book will have to be read by you. (future simple са модалним глаголом).
Овај пример значи: књига ће морати бити прочитана од стране тебе/вас/Вас.
Спољашње везе
Категорија:Граматика Категорија:Енглески језик