Скривена светла, позната и под називима подижућа светла, „поп-ап” светла, „флип-ај” светла или сакривена светла, представљају препознатљиву стилску и инжењерску карактеристику у дизајну аутомобила, чија је основна функција прикривање фарова када нису активирани. Овај елемент дизајна додаје возилу елегантан, чист и често аеродинамичнији изглед када су светла искључена.

Историја Историјски гледано, скривени фарови су били посебно популарни на спортским аутомобилима и „muscle” возилима, нудећи јединствену визуелну драму приликом њиховог активирања. Скривена светла су значајан део аутомобилске историје, који је на крају почео да нестаје из употребе, превасходно због регулатива о безбедности пешака и сложености одржавања механизма.

Meханизам Скривања Начини на које су фарови скривани и откривани су варирали, а најчешћи механизми укључују:

Ротирајући Фарови: Код овог типа, цео склоп фара је смештен у кућишту које се ротира или преврће око осе како би се подигло из равни са каросеријом возила (нпр. из хаубе) у радни положај. Примери: Ламбурџини Миура и Порше 928 су класични примери овог механизма. Увлачиви Фарови: Овај дизајн подразумева да се фарови увлаче унутар каросерије (хаубе и/или крила) када су искључени. Они се подижу вертикално (или под благим углом) помоћу електромотора или вакуумског система. Овај систем је био посебно дуговечан и иконичан. Примери: Шевролет Корвет (модели од 1963. до 2004. године) користили су овај, сада већ легендарни, дизајн. Скривање Иза Панела: У овом случају, фарови су фиксно постављени, али су скривени иза покретних панела (поклопаца) који су често интегрисани у предњу решетку (маску) или нос возила. Панели се могу увлачити, ротирати или клизати. Примери: Класични Доџ Чарџер (од 1966. до 1970.), Меркури Сајклоне (1970–1971) и Буик Ривиера (1965) представљају истакнуте моделе са овим решењем.

Историја Скривена светла су се први пут појавила на моделу Корд 810 у новембру 1935. године на њујоршком ауто-сајму, а убрзо затим и на прилагођеном примеру Алфа Ромео 8C 1936. године. Код модела Cord, пар ручица са обе стране контролне табле могао се окретати ручно како би се фарови извукли када је то потребно. Прва електрично управљана скривена светла појавила су се на концепт-возилу компаније ГМ 1938. године, моделу Буик Y-јоб, а наставила су да се појављују на концепт-возилима током наредних година, укључујући и ГМ Ле Сабре из 1951. године. Међутим, електрично управљана скривена светла нису се појавила на серијском возилу све до 1962. године, са моделом Лотус Елан. Популарност ове карактеристике расла је и опадала током времена. Скривена светла поново су стекла популарност средином и крајем 1960-их, прво у Европи, али нарочито у САД, где аеродинамични фарови нису били дозвољени. Разноврсни модели аутомобила користили су скривена светла током 1970-их, 1980-их, 1990-их и све до раних 2000-их. Накнадно донета законска регулатива довела је до тога да ова карактеристика постепено излази из употребе.

У прошлости су произвођачи често користили скривена светла како би заобишли прописе о минималној висини фарова у Сједињеним Државама. На пример, 1983. године Тојота је у САД извозила верзију модела АЕ86 са увлачећим светлима (познату на домаћем тржишту као Спринтер Труено) уместо модела Корола Левин, јер је први имао већу висину фарова, довољну да задовољи америчке прописе. То им је омогућило да не морају да подижу висину каросерије, што би утицало на управљивост возила.

Прекид производње / Укидање Амерички закони сада дозвољавају аеродинамична светла, у односу на која скривена светла представљају додатни трошак, већу масу и сложенију конструкцију, као и проблеме са поузданошћу како возила старе. Интернационализовани ECE прописи о безбедности возила такође су недавно укључили одредбе о заштити пешака које ограничавају избочине на каросерији возила, што отежава и поскупљује конструисање поп-ап светала у складу са прописима.

Последњи пут када су се подижућа светла појавила на аутомобилу у масовној производњи био је 2004. године, када је завршена производња модела Лотус Еспирит и Шевролет Корвет (Ц5). Развој пројекторских светала, као што су она на Нисан 300ЗХ (З32) из 1990. године, као и ефикаснијих и снажнијих ЛЕД светала, практично је елиминисао потребу за скривеним светлима.

Након 2004. године, скривена светла готово су потпуно нестала са серијских аутомобила. Ипак, она нису изричито забрањена, тако да и данас могу бити уграђена на возилима која су легална за саобраћај, као што је Арес Дизајн Проџект 1. Један од ретких модерних серијских аутомобила који користе скривена светла је Ферари Дејтона СП3, који има увлачеће „капке“ који прекривају део фарова. Поред тога, неки савремени концепт-ауто модели, као што је Мазда Иконик СП, такође су приказани са скривеним светлима.

Остала возила са скривеним светлима Иако су скривена светла најчешће уграђивана у аутомобиле, она су коришћена и на другим врстама возила. То укључује мотоцикле као што је Хонда Елит 150, неке аутобусе као што су Пегасо-Обрадорс, као и возове као што је Кеисеи АЕ100.

Референце

Категорија:Аутомобили Категорија:Додаци за аутомобиле Категорија:Историја аутомобила Категорија:Фарови