mini|Лево: Ток реке Дњепар између града Дњепра (овде , горе) и Запорожја (овде , доле) пре изградње модерне бране. Десно: Ненасситеск Рапидс, "Незаситни", детаљно.. Дњепарски брзаци (), такође познати као Дњепарске катаракте, били су историјски брзаци на реци Дњепар у Украјини, узроковани изданцима гранита, гнајса и других врста темељних стена украјинског штита. Брзаци су почињали испод данашњег града Дњепра (раније Кодакска тврђава, Јекатеринослав), где река скреће на југ, и спуштала се 50 метара на дужини од 66 километара, завршавајући се пре данашњег града Запорожја (чије име дословно значи „иза брзака“).

Постојало је девет главних брзака (неки извори наводе мањи број), око 30–40 мањих брзака и 60 острва и острваца. Брзаци су скоро потпуно ометали пловидбу реком.

Након што је Дњепарска хидроелектрана изграђена у Запорожју 1932. године, брзаке је поплавило Дњепарско језеро.

Историјски помени Дњепарски брзаци били су део трговачког пута од Варјага до Грка, који се први пут помиње у Првобитној хроници. Рута је вероватно успостављена крајем осмог и почетком деветог века и добила је значајан значај од десетог до прве трећине једанаестог века. На Дњепру су путници морали да превозе своје бродове око седам брзака, где су морали да буду на опрезу због печењешких номада.

Брзаци су поменути у делу цара Константина VII De administrando imperioAn English translation of De administrando imperio. и у причи о походу ИгоровомИздање из 1800. године.

Називи главних брзака У украјинској традицији постојало је 9 главних брзака (датих у смеру речног тока као што је приказано на слици десно):Яворницький Д.І. Дніпрові пороги:Альбом фотогр. з географічно-історич. нарисом — Харків: Перша друкарня держ. видавництва України, 1928. — С. 41.(in Ukrainian)Омельченко Г. М. Спогади лоцмана порогів Дніпрових.- Дніпропетровськ: Січ, 1998.(in Ukrainian) (). Тврђава Кодак се раније налазила близу овог брзака. (). Готово све стене овог брзака биле су потопљене у плитку воду. () () , or Nenasytets ( ) или Ревучи ( ), највећи и најопаснији брзак, назван Пекло ( ) од стране локалаца, 2.4 km дугашко и 1 km широко. Његов хук се моглао чути неколико километара далеко. () (, ). Ово име је највероватније зато што је било најмање опасно, готово без проблема за навигацију. (, )

Имена дата у транскрипцији из украјинског језика.

Кореспонденција неких имена из различитих историјских извора приказана је у табели испод: + Словенска и нордијска имена дњепарских брзака, са преводима,Руски и словенски језици, by W. J. Entwistle and A. Morison, publ. Faber & Faber, 1949 & 1969. pp. 172–174. и Константинов грчки правопис Модерни (украјински) словенски нордијски1. Ne sŭpi, ‘Не спавај’ (Εσσουπη) Sof eigi, ‘Не спавај’ 2. , ‘тешки’; 3. Ostrovĭnyj pragŭ, ‘острвски водопад’ (Οστροβουνιπραχ) Holmfors, ‘острвски водопад’ (Ουλβορσι) 4. , ‘кленгер’ Gellandi, ‘бучан’ (Γελανδρι) 5. , ‘незасит’ Nejasytĭ, ‘пеликан (које се тамо гнездило)’ (Νεασητ) Eyforr, ‘увек насилан’ (Αειφορ) 6. , ‘место таласа’ Vlŭnĭnyj pragŭ, ‘водопад таласа’ (Βουλνηπραχ) Bárufors, ‘водопад таласа’ (Βαρουφορος) 7. Vĭruči, ‘кључајући’ (Βερουτζη) Hlæjandi, ‘смејати се’ (Λεαντι) 8. , ‘прекомеран’ Naprjazi?, ‘савити, напрегнути?’ (Ναπρεζη); Na bŭrzŭ?, ‘брз?’ Strukum, ‘[на брзацима’ (Στρουκουν)

Референце

Литература

. In: Internet Encyclopedia of Ukraine. Ursprünglich in der Encyklopedija ukrajinosnawstwa, Band 1 (1984). Abgerufen am 29. September 2023. (Jurij Pachomenkow): Днепровские пороги (очерк) (Die Dnepr-Stromschnellen (Artikel)). Webseite der Stadt Dnipro, 2000. Abgerufen am 30. September 2023. (Die ersten Karten der Dnepr-Stromschnellen);10 (1953), S. 87–97.

Категорија:Дњепар Категорија:Реке Украјине Категорија:Викинзи