Текстилна индустрија Косовка позната и као Предионица била је текстилна фабрика у Приштини, основана 1952. године. Била је један од већих индустријских погона у покрајини и значајан фактор у запошљавању локалног становништва.

Историја Фабрика је подигнута испод Ветерничке косе, око два километра јужно од Приштине, на месту где је пронађено неолтиско археолошко налазиште. На овом локалитету је 1956. године пронађена фигурина Богиња на трону.

Фабрика је основана 1952. године као део прве етапе индустријализације Косова после Другог светског рата. Производња је започета крајем 1952. године са 25.840 вретена и 413 радника, уз годишњу производњу од око 2.500 тона лана. Фабрика је више пута проширивала капацитете (1958/59, 1960/61, 1964/65, 1968/69), а 1959. године покренута је фабрика памука са 60 широких разбоја и годишњом производњом од око 700.000 метара платна. У периоду од 1965. године, па до 1976. године производња је повећана за скоро 50 %, а број радника са 830 на 1481 или за више од 78 %. Према подацима Архива Завода за статистику општине Приштина из 1977. године, текстилна индустрија „Косовка” је учествовала са 7,8 % укупне индустријске вредности општине Приштина и запошљавала око 10,3 % индустријске радне снаге општине.

Сва текстилна индустрија је већину својих сировина обезбеђивала из увоза: око 95% памука набављано је из иностранства, док је приближно 5% сировина долазило из домаће производње (првенствено синтетичка и целулозна влакна). У структури пласмана, око 75% укупне производње реализовано је на домаћем тржишту, док је преосталих 25% било намењено извозу.

Колектив Предионице био је претежно женски. Према подацима из септембра 1982. године, од укупно 1766 запослених, 1324 су биле жене, што је чинило око 87% радне снаге. Од тог броја, 1261 жена радила је непосредно у производњи за машинама у три смене. Фабрика је од свог оснивања имала значајну улогу у афирмацији косовских жена, јер је представљала прва велика врата кроз која су оне закорачиле у привредни и политички живот.

До 1990. године фабрика је функционисала као радна организација (РО) са организационом јединицом удруженог рада (ООУР) за производњу памучног предива.

Након рата на Косову и Метохији фабрика је престала са производњом и затворена је.

Република Србија сматра да је имовина друштвених предузећа на Косову и Метохији, укључујући и фабрику „Косовка“, и даље у друштвеном власништву. Србија се противи приватизацији коју је спроводио УНМИК и касније Косовска поверилачка агенција, оцењујући је као нелегалну, супротну прописима Републике Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.

Криза и друштвени немири (1980-их) У раздобљу од новембра 1988. до марта 1989. године текстилна индустрија Косовка, као и друга предузећа у општини Приштина, претрпела је значајне економске губитке услед штрајкова, демонстрација и неодзива радној обавези. Према подацима Извршног већа СО Приштина, укупна изгубљена добит у 11 индустријских колектива процењена је на око седам милијарди динара. Ови догађаји су поред привреде утицали и на образовне институције, укључујући обуставу наставе на Универзитету у Приштини и у средњим школама.

Референце

Литература

Категорија:Предузећа из Приштине Категорија:Текстилна индустрија