мини|Ингрид Бергман у филму Гаслајт из 1944. године Геслајтинг или излуђивање је облик психолошке манипулације у коме особа покушава да усади сумњу жртви или члановима одређене групе, узрокујући да сумњају у сопствено сећање, перцепцију и здрав разум. Користећи стално порицање, противречност и лагање, гаслајтинг укључује покушаје дестабилизације жртве и делегитимизације њених уверења.
Случајеви могу варирати од порицања злостављача да су се претходни инциденти уопште догодили до измишљања бизарних догађаја од стране злостављача са намером да збуни жртву.
Употреба Социопате и нарцисоидне личности често користе гаслајтинг да би злостављали и понижавали своје жртве. Социопате су упорни друштвени изопштеници, прекршиоци закона и експлоататори других, али су такође типично убедљиви лажови, понекад лажно саосећајни, који стално поричу своје злочине. Стога, неки који су били жртве социопата могу сумњати у сопствену перцепцију. Неки физички злостављајући супружници могу примењивати гаслајтинг на партнере поричући да су били злостављачи. Гаслајтинг се такође може јавити у односима родитељ-дете, где родитељ, дете или обе стране покушавају да сакрију перцепције.
У романтичним везама Гаслајтинг се често јавља у романтичним везама. Психолошке манипулације могу укључивати навођење жртве да сумња у сопствено памћење, перцепцију и здрав разум. Злостављач може поништити искуства жртве користећи негативан језик: „Луд си. Не буди тако осетљив. Не буди параноичан. Само сам се шалио! ... Бринем се; мислим да ниси добро.“
Гаслајтинг се често виђа у случајевима брачне неверности: „Терапеути могу допринети гаслајтингу жртве погрешним тумачењем реакција [жртве]. Гаслајтинг од стране супружника ствара ситуацију изазивања нервног слома, а за неке [жртве], самоубиство у најгорим случајевима.“
Референце
Категорија:Људско понашање Категорија:Прогон