Међубанкарски платни систем у Србији је платни систем који омогућава безготовински пренос новчаних средстава између банака и других учесника на територији Републике Србије. Он представља кључни део финансијске инфраструктуре земље и има централну улогу у функционисању платног промета и финансијске стабилности.

Савремени облик система успостављен је почетком 2003. године и функционише у складу са међународним стандардима за системски важне платне системе.

Историјски развој Почетком јануара 2003. године извршен је пренос платног промета из Завода за обрачун и плаћања (ЗОП) у пословне банке, чиме је успостављен нови модел платног промета у Републици Србији. Нови систем конципиран је у складу са основним принципима дефинисаним у документу Core Principles for Systemically Important Payment Systems, који је усвојила Банка за међународна поравнања (БИС).

Платни системи у Србији У Републици Србији у употреби је укупно осам платних система. Већина платних система налази се под надзором Народне банке Србије (НБС), док су поједини системи у надлежности других институција.

Под надзором НБС налази се шест платних система:

РТГС платни систем НБС ИПС систем (Инстант Payment System) Клиринг платни систем НБС Међународни клиринг систем у девизама НБС Међубанкарски клиринг систем у девизама НБС DinaCard систем

Преостала два система – Клиринг чекова и Клиринг директних задужења – у надлежности су Удружења банака Србије (УБС).

Домаћи платни промет обухвата:

међубанкарски платни промет, који се обавља између учесника у РТГС и клиринг системима НБС, интерни платни промет, који се одвија између клијената исте банке.

РТГС систем НБС РТГС систем НБС (Real-Time Gross Settlement) подразумева обраду и поравнање појединачних налога за пренос учесника у најкраћем могућем времену – и то до висине покрића на рачуну. У овом систему могу се извршавати сви налози за пренос, с тим што се обавезно извршавају налози за пренос по основу трансфера одобрења и директних задужења чији је појединачни износ већи од 300.000 динара, у складу са Одлуком о минималној вредности платних трансакција које се морају извршавати у битном платном систему. Налози за пренос у РТГС НБС систему извршавају се радним данима од 9.00 до 18.00 часова, што је утврђено Дневним терминским планом рада РТГС НБС система.

У РТГС НБС систему извршавају се следећи налози за пренос:

налози за извршавање платних трансакција с циљем спровођења монетарне политике Народне банке Србије; налози за извршавање трансфера одобрења којима учесник иницира пренос новчаних средстава, у своје име и за свој рачун, као и ради извршавања платних трансакција својих корисника платних услуга; налози за извршавање директних задужења учесника; налози који проистичу из снабдевања банака готовим новцем и преузимања од банака готовог новца, у складу с прописима Народне банке Србије; налози за поравнање новчаних обавеза, односно потраживања насталих у другим платним системима и системима за поравнање финансијских инструмената између њихових учесника; други налози за пренос новчаних средстава између рачуна у РТГС НБС систему, у складу с прописима.

Учесници у РТГС НБС систему могу бити:

Народна банка Србије, банка са седиштем у Републици Србији која има дозволу за рад Народне банке Србије, у складу са законом којим се уређују банке, министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор, оператор другог платног система, и оператор система за поравнање финансијских инструмената – Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности или други оператор овог система.

ИПС – систем инстант плаћања ИПС систем (Instant Payment System) омогућава готово тренутни пренос новчаних средстава у домаћој валути, у року од неколико секунди, на рачун примаоца. Систем функционише непрекидно – 24 часа дневно, 7 дана у недељи, 365 дана у години.

Вредност појединачног налога у ИПС систему може износити до 300.000 динара, а поравнање се врши у бруто износу по сваком појединачном налогу.

ИПС систем је у примени од 22. октобра 2018. године и усклађен је са савременим међународним трендовима, укључујући систем инстант плаћања Европске централне банке – ТИПС (ТARGET Instant Payment Settlement).

Учесници у ИПС НБС систему могу бити:

Народна банка Србије, банка са седиштем у Републици Србији која има дозволу за рад Народне банке Србије, у складу са законом којим се уређују банке, министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор, платна институција са седиштем у Републици Србији која има дозволу Народне банке Србије за пружање платних услуга као платна институција, у складу са законом којим се уређују платне услуге, институција електронског новца са седиштем у Републици Србији које има дозволу Народне банке Србије за издавање електронског новца, у складу са законом којим се уређују платне услуге, јавни поштански оператор са седиштем у Републици Србији, основан у складу са законом којим се уређују поштанске услуге.

Клиринг систем Клиринг, односно нето обрачун, подразумева пријем појединачних или груписаних налога за плаћање ради обрачуна мултилатералних нето позиција учесника. Нето износи се поравнавају преко жиро рачуна учесника.

Клириншка плаћања („мала плаћања“) односе се на налоге у износу до 300.000 динара и преносе се помоћу SWIFT порука МТ102, при чему једна порука може садржати до 100 налога.

Клиринг се обавља у четири циклуса сваког радног дана.

Учесници у Клиринг НБС систему могу бити:

Народна банка Србије, банка са седиштем у Републици Србији која има дозволу за рад Народне банке Србије, у складу са законом којим се уређују банке, и министарство надлежно за послове финансија Републике Србије – Управа за трезор.

Међународни клиринг систем у девизама и Међубанкарски клиринг систем у девизама Народне банке Србије Ради омогућавања ефикаснијег и јефтинијег извршавања платних трансакција у еврима за становништво и привреду, Народна банка Србије је оператор Међународног клиринг система у девизама и Међубанкарског клиринг система у девизама Народне банке Србије, у којем се сваког радног дана, у складу с Правилима рада међубанкарског клиринг система у девизама и Оперативним правилима за клиринг међународних плаћања (међународни клиринг систем у девизама), врши пренос новчаних средстава у еврима између учесника у овом систему.

Учесници Међународног клиринг система у девизама јесу тринаест банака са седиштем у Републици Србији, Народна банка Србије, шест банака из Босне и Херцеговине и једна банка из Црне Горе, на основу Споразума о клирингу међубанкарских и међународних плаћања закљученог између Народне банке Србије, Централне банке Босне и Херцеговине и Централне банке Црне Горе.

Учесници у Међународном и међубанкарском клиринг систему у девизама повезани су у јединствену целину у којој се налози за пренос размењују електронским порукама у одговарајућем стандарду. У систему се извршавају налози за пренос по нето принципу. У поступку нетирања израчунавају се мултилатералне нето позиције за поравнање учесника.

Поравнање збирних нето позиција између централних банака обавља се преко рачуна код првокласне међународне банке. За банке из Републике Србије нето позиције у међународном и међубанкарском клиринг систему у девизама поравнавају се преко рачуна обавезне девизне резерве код Народне банке Србије.

DinaCard клиринг систем DinaCard клиринг систем је платни систем Народне банке Србије у коме се обављају послови обраде и нетирања налога за пренос које учесници у том систему достављају на основу платних трансакција које се извршавају коришћењем DinaCard платних картица. Поравнање нето позиција обавља се у РТГС НБС систему.

Процес обраде трансакција у DinaCard клиринг систему врши се сваког радног дана.

DinaCard картица је национална платна картица Републике Србије која се користи за плаћање робе и услуга и за подизање готовог новца. У оквиру додатних услуга за кориснике, картица се може користити за плаћање путем мобилног телефона, плаћање на интернету и плаћање директно на шалтерима Управе за трезор.

Техничка инфраструктура и безбедност Народна банка Србије је власник и оператор РТГС и клиринг система, који су имплементирани као јединствен систем на једној платформи, уз могућност њихове будуће физичке сепарације.

Комуникација између учесника одвија се путем приватне WAN мреже НБС, која покрива целу територију Србије и користи TCP/IP протокол. Сви подаци у платном промету су криптовани, а SWIFT мрежа може служити као резервни комуникациони канал.

За проверу аутентичности електронских порука користи се инфраструктура јавних кључева (ПКИ), при чему НБС врши сертификацију, док учесници генеришу кључеве помоћу софтвера који обезбеђује централна банка.

Информациону архитектуру платног система НБС чине:

Централни рачунар Резервни системи Тест окружење

На овој основи развијен је План континуитета пословања, којим се обезбеђује непрекидност функционисања система у случају ванредних ситуација.

Улога Народне банке Србије Народна банка Србије има улогу оператора и регулатора платних система и прописује политику накнада у ИПС систему, са циљем обезбеђивања стандардизације и трошковне ефикасности. Тиме је ИПС представљен као нова инфраструктура за унапређење малих плаћања и модернизацију финансијског система Републике Србије.

Референце

Категорија:Платни системи Категорија:Економија јавног сектора Категорија:Банкарство у Србији