У телекомуникацијама и складиштењу података, Манчестер кодирање (такође познат као фазно кодирање) је линијски код у коме је кодирање сваког бита података или ниско па високо, или високо па ниско, током једнаког времена. То је самотактујући сигнал без једносмерне компоненте. Сходно томе, електричне везе које користе Манчестер кодирање се лако галвански изолују.
Добио је име по Универзитету у Манчестеру, где је кодирање коришћено за чување података на магнетним бубњевима рачунара Manchester Mark 1.
Манчестер кодирање је био широко коришћен за магнетно снимање компјутерске траке пре увођења 6250 bpi траке које су користиле ефикасније групно кодирано снимање. Манчестер кодирање је коришћен у раним стандардима физичког слоја Ethernet- а и још увек се користи у потрошачким IR протоколима, RFID- у и NFC-у. Користио се и још увек се користи за отпремање команди на свемирску летелицу Војаџер .
Карактеристике Манчестер кодирање је посебан случај бинарног фазног померања модулације (BPSK), где подаци контролишу фазу правоугаоног носача таласа чија је фреквенција брзина преноса података. Манчестер кодирање обезбеђује честе промене напона мреже, директно пропорционалне брзини такта; ово помаже у опоравку такта.
Једносмерна компонента кодираног сигнала не зависи од података и стога не носи никакве информације. Због тога везе могу бити индуктивно или капацитивно спрегнуте, што омогућава да се сигнал практично преноси галвански изолованим медијумом (нпр. Етернетом) коришћењем једноставног импулсног трансформатора један-на-један који не може да пренесе једносмерну компоненту.
Ограничења Брзина преноса података код Манчестер кодирања је само упола мања од брзине некодираног сигнала, што ограничава његову корисност на системе где пропусни опсег није проблем, као што је локална мрежа.
Манчестер кодирање уводи тешке проблеме везане за фреквенцију који га чине непогодним за употребу при већим брзинама преноса података.
Постоје сложенији кодови, као што је 8B/10B кодирање, који користе мањи пропусни опсег да би постигли исту брзину преноса података, али могу бити мање толерантни на фреквентне грешке и подрхтавање у референтним тактовима предајника и пријемника.
Кодирање и декодирање class=skin-invert-image|мини|650x650п|Пример Манчестер кодирања који приказује обе конвенције за представљање података, где: Манчестер кодирање увек има прелаз на средини сваког периода и може (у зависности од информација које се преносе) имати прелаз и на почетку периода. Смер прелаза на средини бита указује на податке. Прелази на границама периода не носе информације. Они постоје само да би сигнал поставили у исправно стање како би се омогућио прелаз на средини бита.
Конвенције за представљање података Постоје две супротстављене конвенције за представљање података.
Први од њих је први пут објавио Џ. Е. Томас 1949., а прате га бројни аутори (нпр. Енди Таненбаум). Он наводи да ће за бит 0 нивои сигнала бити ниски-високи (под претпоставком амплитудског физичког кодирања података) – са ниским нивоом у првој половини периода бита и високим нивоом у другој половини. За бит 1 нивои сигнала ће бити високи-ниски. Ово је такође познато као Манчестер II или Бифазни-L код.
Другу конвенцију такође прате бројни аутори (нпр. Вилијам Сталингс), као и IEEE 802.4 (токен магистрала) и верзије IEEE 802.3 (Етернет) стандарда ниже брзине. Она наводи да је логичка 0 представљена низом сигнала висок-низак, а логичка 1 низом сигнала низак-висок.
Ако се кодирани сигнал инвертира у комуникацији, он се трансформише из једне конвенције у другу. Ова двосмисленост се може превазићи коришћењем диференцијалног Манчестер кодирања.
Декодирање Постојање гарантованих прелаза омогућава сигналу да се самотактира, а такође омогућава пријемнику да се правилно поравна; пријемник може да идентификује да ли је погрешно поравнат за пола бита, јер више неће увек бити прелаза током сваког бита. Цена ових предности је удвостручавање захтева за пропусним опсегом у поређењу са једноставнијим NRZ шемама.
Кодирање +Кодирање података коришћењем ексклузивне или логике (802.3 конвенција) Оригинални подаци Сат Вредност Манчестера 0 XOR ⊕ 0 = 0 1 1 1 0 1 1 0 Конвенције кодирања су следеће:
Сваки бит се преноси у фиксном времену (периоду). 0 се изражава прелазом од ниског ка високом, а 1 прелазом од високог ка ниском (према конвенцији GE Thomas-а – у IEEE 802.3 конвенцији, обрнуто је тачно). Прелази који означавају 0 или 1 јављају се на средини периода. Прелази на почетку периода су додатни и не означавају податке.
Референце
Категорија:Кодирање