Tribolium confusum је космополитска врста тврдокрилца из породице мрачњака Tenebrionidae. Једна је од најраспрострањенијих и најзначајнијих штеточина ускладиштених прехрамбених производа у свету. Спада у секундарне штеточине, јер се најчешће јавља у производима који су већ механички оштећени или делимично прерађени, као што су брашно, гриз, мекиње и различити млевени житни производи. Због велике адаптабилности и способности брзог размножавања, ова врста представља озбиљан проблем у млиновима, пекарама, фабрикама тестенина и домаћинствима.

Опис Мали брашнар је по изгледу и навици веома сличан кестењастом брашнару (Tribolium castaneum) и врсти Tribolium destructor. Мали и кестењасти брашнар су ситни инсекти, дужине око 3–6 mm и црвенкасто-смеђе боје. Главна физичка разлика је облик њихових антена. Код малог брашнара, последња три чланка антена су већи од осталих, али је прелаз у величини постепен. За разлику од кестењастог брашнара, код којих су последња три чланка антена значајно шири од свих осталих чланака и формирају главицу (кијачу). Поред тога, познато је да кестењасти брашнар лети на кратке удаљености, док мали брашнар то не ради. T. destructor је много тамнији од обе врсте и ређи је.

Географски ареал Мали брашнар потиче из индо-аустралијског региона и успева у умереним регионима, али може да поднесе и зиму у заштићеним условима, посебно са централним грејањем. У Сједињеним Америчким Државама његово присуство је углавном примећено у јужним државама. Насупрот томе мали брашнар, пореклом је из Африке, има шире глобално распрострањење и фаворизује хладнију климу, што га чини распрострањенијим у северним државама. У Србији, мали брашнар је алохтона врста, може се наћи у низијским подручјима.

Циклус развића Јаја, ларве и лутке малог брашнара сличне су као јаја, ларве и лутке кестењастог брашнара. Јаја су беле боје, ларве имају кремасто-жуту боју, која како старе постаје светлосмеђа. Одрасле јединке су црвенкасто-смеђе боје. Ларве се обично хране брашном и прерађеним житарицама као што је кукурузно брашно. Метаморфоза од јајета до одрасле јединке може трајати између 40 и 90 дана, а одрасле јединке могу живети три године. Женке малог брашнара способне су да положе 200-500 јаја током свог животног века. Врста се може наћи у залихама житарица у било којој фази свог живота.

Исхрана Иако мали брашнар (и кестењасти брашнар) не могу да се хране целим, неоштећеним зрном, често се налазе у великом броју у зараженим зрнима, хранећи се поломљеним зрном, другим кућним намирницама као што су брашно, пиринач, сушено воће, ораси и пасуљ. Обе врсте се често налазе не само у зараженим зрнима, већ и у пукотинама у оставама и ормарићима. Оштећење хране је делимично узроковано њиховом исхраном, али и њиховим мртвим телима, фекалним зрнима и секретима непријатног мириса. Поред стварања непријатног мириса, присуство ових врста подстиче раст плесни. Мали брашнар се обично налази у млиновима, пекарама и складиштима, хранећи се зрнима житарица. Налази се у различитим врстама складишта житарица. Развио је генетску варијабилност због различите употребе инсектицида и различитих средина, што га чини тешким за сузбијање. Ова открића су важна јер начин исхране има високе економске трошкове, а уједно производи секрете који могу изазвати иритацију коже и респираторне поремећаје. Иако се може хранити многим изворима житарица, једна студија је показала да мали брашнар показује најбољи раст када користи мешовиту исхрану која се састоји од пшеничних мекиња, ендосперма и клица у једнаким размерама. Различите врсте исхране разликовале су се у томе колико је извор хране био лако сварљив и колико је храна ефикасно искоришћена, а мешовита исхрана је била лако сварљива и сварена храна се могла лако искористити за раст.

Природни непријатељи Већина природних предатора збуњене малог брашнара су патогени. Међутим, понашање једног паразитоида, H. sylvanidis, детаљно је проучено. Мали брашнар ослобађа хемијски сигнал који стимулише олфакторни одговор код H. sylvanidis, која полаже јаја у малог брашнара. Студија је показала да паразитоида не привлаче незаражена складишта жита, већ разлилите фазе развића малог брашнара. Међутим, паразитоида више привлачи T. castaneum, који насељава подручја слична онима које насељава T. confusum. Мали брашнар суочава се са претњама од разних других предатора, паразитоида и патогена. Међу њима су Xylocoris falvipes, низ патогена укључујући бактерије, гљивице и протозое.

Понашање Канибалистички путеви имају важан утицај на преживљавање различитих фаза циклуса развића популације. Примећено је да је канибализам најјачи са већим разликама у покретљивости. Одрасле јединке и ларве које једу јаја су најчешће понашање, али су виђени и одрасли који једу лутке и ларве. Међутим, одрасле јединке не канибализују друге одрасле јединке. Ова врста користе канибализам као метод за контролу популације. Канибализам се користи у малим популацијама како би се смањио ризик од изумирања. Такође је показано да женке буба канибализују чешће од мужјака. Канибализам се користи као метода за директан добитак, првенствено хранљиве вредности. Веће стопе канибализма имају тенденцију да се јављају у срединама са ниском хранљивом вредношћу и високим стресом. Понашања са ниским и високим канибализмом показују изразиту генетску варијабилност између различитих сојева, а канибализам код малог брашнара је полигенска особина која се наслеђује аутозомно. Генетска варијабилност између сојева одржава се преко 60 генерација и вероватно је да је ова стабилност или одржана стабилизујућом селекцијом или да се канибализам неутрално развија.

Сузбијање штеточине Најезда малог брашнара може се јавити чак и у подручјима са минималним количинама житарица, тако да се мора пажљиво контролисати. Заражено жито може се третирати складиштењем у замрзивачу четири или пет дана, јер не може преживети дуже од овог времена у тако хладним условима. Заражено жито се такође може одложити и треба га заменити новим житом које је добро затворено, да нема цурења или рупа у паковању. Не треба куповати изворе житарица које могу бити заражене. Пријављено је да је топлота у комбинацији са дијатомејском земљом ефикасна контрола популације. Ова комбинација убија одрасле јединке за краће време и на нижој температури него када се користе појединачно. Пошто је овај процес нетоксичан, може се користити у млиновима за жито без негативних нуспојава. Поред тога, нека опрема и објекти не могу да толеришу услове веће температуре, што се ублажава комбиновањем топлоте са прашином. Синергистички пиретрин се такође може користити као метода контроле популације. Пиретрин може деловати као аеросол који делује на све стадијуме. Директно излагање пиретрину имало је највећи утицај, са стопом смртности од 88%, док је индиректно излагање имало смањену смртност. Индиректно излагање је такође имало већу стопу опоравка од директног излагања, а ларве и одрасле јединке биле су толерантније на аеросол од јаја и лутки. Такође је показано да се инсектициди попут спинозада и Beauveria bassiana, који је на бази гљивица, могу користити за сузбијање популација. Други инсектициди попут алуминијум фосфида изазивају смртност, али имају значајне последице по људе и скупи су. Спинозад и Beauveria bassiana показују различите стопе смртности у различитим условима, првенствено у зависности од температуре. Спинозад најефикасније делује на 22 °C, док Beauveria bassiana најефикасније делује на 25 °C. Међутим, при одређивању ефикасности ових инсектицида треба узети у обзир и друге факторе попут микроклиматских ефеката и влажности.

Галерија

Референце

Спољашње везе https://www.gbif.org/species/7987689

Категорија:Тврдокрилци