„Гвоздене сенке под месецом” (), такође преведена под насловом „Гвоздене сенке на месечини”, приповетка је америчког писца Роберта Е. Хауарда, први пут објављена у априлу 1934. у часопису Weird Tales под насловом „Сенке на месечини” (). Радња је смештена у измишљено хиборијско доба и приповеда о Конановом бекству на удаљено острво у Вилајетском мору, где се сусреће са Црвеним братством, једним прикрадајућим створењем и тајанственим гвозденим статуама.

Радња Оливија, која је побегла из заточеништва у граду Акифу, најзад бива сатерана у ћошак крај једне мочваре на обали Вилајетског мора. Њен прогонитељ и бивши господар је садистички одметник по имену Шах Амурат. Изненада, пре него што Амурат успе да се домогне Оливије, из трске израња једна прилика. Новопридошлица је био сведок издаје свих својих другова, који су подмукло посечени до последњег човека, након чега је побегао у мочвару. Тамо се крио толико дуго да је готово полудео. Он брзо убија Амурата, а затим он и Оливија улазе у чамац, одлучивши да се извесно време држе по страни. Тек тада се странац представља као Конан Симеријанац.

Конан весла ка мрачном и наизглед напуштеном острву, где проводе ноћ спавајући поред древних рушевина украшених необично живописним статуама. Оливија сања чудан сан у коме сведочи како једну расу тамнопутих хуманоидних бића осветољубиво божанство претвара у статуе, и убеђена је да ће оне оживети на месечини. Конан није нимало уверен у Оливијине страхове; више га брине оно што се прикрада из џунгле и баца огромне камене громаде на њих двоје.

На крају, један пиратски брод пристаје уз острво. Оставивши Оливију сакривену у растињу, Конан изазива њиховог капетана, свог старог ривала. Он убија пиратског капетана, али га камен из праћке једног од пирата обара у несвест. Пирати хватају Конана и одвлаче га до рушевина, где расправљају о његовој судбини, пре него што се опију и попадну у пијани сан. У међувремену, Оливија једва измиче једној мрачној прилици која је прогони у близини рушевина.

Оливија се шуња поред пијаних пирата и ослобађа Конана. Убрзо затим, Конан убија мрачну прилику која је прогонила Оливију — огромног мајмуна, који је уједно бацао и камене громаде на њих. Док се Конан опоравља од борбе са мајмуном, чује почетак стравичног покоља код рушевина.

Њих двоје се брзо упућују назад ка напуштеном пиратском броду. Док Конан припрема брод за испловљавање, појављује се група повређених и збуњених пирата, молећи га за помоћ да напусте „ђавоље острво”. Конан их изазива, а они га прихватају за новог капетана. На крају, Оливија моли Конана да јој дозволи да остане с њим, а он, смејући се, пристаје и каже да ће је учинити „Краљицом Плавог мора”.

Адаптације Причу су адаптирали Рој Томас, Џон Бјусема и Алфредо Алкала у Savage Sword of Conan бр. 4 1974. године, а затим Тим Труман и Томас Ђорело у Conan the Cimmerian бр. 22–25 2010. године. Марвелова адаптација користи наслов Iron Shadows in the Moon и поново је штампана у 13. броју едиције Conan Saga из маја 1988. године.

Године 2019. издавачка кућа Éditions Glénat објавила је нову верзију коју је урадила Виржини Огистен (сценарио и цртеж), у облику самосталног албума од 78 страна. Ова верзија је на енглеском језику објављена од стране издавачке куће Ablaze у оквиру стрип-серијала Cimmerian, под насловом The Cimmerian: Iron Shadows in the Moon.

Референце

Спољашње везе Shadows in the Moonlight на Пројекту Гутенберг

Категорија:Приповетке Категорија:Конан Варварин