мини|усправно|Чепс типа бетвинг Чапарерас () или чепс () су врста чврстих над-панталона (комбинезона) или камашна мексичког порекла, израђених од коже, без седалног дела, састављених од две засебне ногавице које су за струку причвршћене каишевима или опасачем. Носе се преко панталона и првобитно су биле намењене заштити јахача од кише и блата, као и од поцеротина и повреда. Настале су као замена за armas de agua (водене штитове) или једноставно armas (штитове), скуп кожних преклопа који су висили са мексичког седла како би штитили ноге јахача од кише. Верује се да реч „чапарерас” потиче или од „chaparrón”, што значи пљусак или изненадна, јака киша, или од „chaparros”, мексичког колоквијалног назива за шипражје и врсту жбуња. Због тешког изговора, Американци су скратили реч на чепс (енгл. Chaps), што се првобитно писало и изговарало шепс (енгл. schaps или shaps). Чиварас (шп. Chivarras), од речи chivo (јарац), назив је за чапарерас направљене од козје коже штављене са длаком.
Постојали су и други слични одевни предмети које су носили мексички јахачи, укључујуći ботас уастекас (шп. botas huastecas), скуп широких камашна прехиспанског порекла које су се користиле у низијама дуж Мексичког залива, затим митасас (шп. mitazas), камашне сличне чапарерас које нису биле причвршћене за струк већ су досезале само до бутине, и квадрилера (шп. cuadrilera), мала кожна кецеља која претходи чапарерас, а која је покривала само кук и део бутине и користила се приликом ласа.
У савременом свету, носе се како у практичне радне сврхе, тако и за изложбе или представе. Чапарерас или чепс су такође усвојени за употребу на мотоциклима, посебно међу возачима крузер стила.
Етимологија Најприхваћенија етимологија речи „чапарерас” јесте да она потиче од речи „chaparros”, мексичког колоквијалног генеричког назива за шипражје, и специфичне врсте жбуна, чапарал (густо, трновито, ниско растиње), од којег се верује да су дизајниране да штите ноге током јахања. Друга, једнако вероватна етимологија, јесте да потиче од речи chaparrón, што значи пљусак или провала облака, јака киша, која сама потиче од ономатопеје chap, звука кише која удара о тло. У већини текстова из 19. века, чапарерас се описују као панталоне које се носе да би се доње панталоне заштитиле од кише и блата. Због тешког изговора, Американци су скратили реч на чепс, првобитно пишући и изговарајући шепс.Simpson, J.A., Weiner, E.S.C. (prepared by). Oxford English Dictionary, vol. III (Chan-creeky). Oxford:Clarendon Press, Oxford University Press, 2nd Edition, 1989, 2000 reprint, (Vol. III only), (set) До 1884. године, Dictionary of American Regional English бележи употребу речи у Вајомингу, написану као „schaps”.Cassidy, Frederic G., ed. , vol. I. Cambridge/London:Belknap Press of Harvard University Press, (vol I) Chaparejos, које су Американци погрешно писали као „chaparajos”, спој је речи chaparreras и aparejo (опрема за јахање).
Историја мини|лево|150px|Чаро носи чапарерас (око 1860). мини|десно|150px|Дон Алонсо Пеон де Регил у оделу Чаро са чапарерас (1865). мини|десно|150px|Мексички ранчеро носи крзнене чапарерас, вероватно чиварас или чапарерас од козје коже (1867). мини|лево|150px|Чаро Чинако или мексички герилац током француске интервенције, носи крзнене чапарерас.
Тачна историја чапарерас је неизвесна. Појавиле су се на сцени у Мексику између касних 1830-их и раних 1840-их. Први помен који су историчари успели да пронађу потиче из 1843. године. Пре тога нису пронађени докази о њиховом постојању, јер су биле одсутне из списа и слика тог времена. Пре појаве чапарерас, мексички коњаници користили су сет кожних преклопа званих армас (шп. Armas) или армас де агва (шп. Armas de Agua) који су висили са главе седла. Ове армас или „штитови” коришћени су за заштиту панталона и чизама јахача од кише, одакле потиче и њихово име „Armas de Agua” или „водени штитови”. Армас такође имају новију историју, јер нису пронађени докази о њиховом постојању пре 19. века, ни у списима ни на сликама.
Први документовани доказ о чапарерас налази се у чланку из 1843. године под насловом „Cartas Sobre México: Alameda y Bucareli” у часопису El Museo Mexicano, који говори о животу на шеталишту Аламеда сентрал у Мексико Ситију, иако аутор не улази у детаље о њима. Тек наредне, 1844. године, у чланку „Costumbres y Trajes Nacionales: Los Rancheros” о животу и обичајима мексичких Ранчера, читаоци добијају опис. Писац, дон Доминго Ревиља, наводи да су чапарерас „у моди свуда” у Мексику, имплицирајући да су биле нешто недавно и ново. Ревиља описује чапарерас као „панталоне са дугмадима са стране и без седалног дела” и даље наводи да се „широко користе у Ел Харалу и у Тијера-Адентру”, мислећи на велику хацијенду „Ел Харал де Берио” у Гванахуату и „Тијера-Адентро” или унутрашњост. Једна популарна песма из тог времена каже да људи иду у „Ел Харал” да купе чапарерас. Ел Харал де Берио, познат по својој производњи фине коже, могао би бити могуће место порекла чапарерас.
Прве чапарерас су заправо биле панталоне од коже без седалног дела и са дугмадима са стране, како их је Ревиља описао, које су се носиле преко платнених или антилоп панталона јахача да би их заштитиле од кише и блата. Дон Карлос Ринкон Гаљардо наводи да су се те ране чапарерас разликовале од новијих (из 20. века) по томе што се никада нису откопчавале, тако да је јахач, да би их обукао, морао да скине ципеле и стави по једну ногу у сваку ногавицу, као код било којих других панталона. Ове прве чапарерас изашле су из употребе у Мексику до почетка 20. века, замењене новим моделом који је и данас стандард: две одвојене кожне ногавице које су на врху спојене каишем или копчом која служи као појас, са дугмадима или пертлама са стране које се могу одвезати, што омогућава њихово ношење без потребе за скидањем чизама.
Једна уобичајена претпоставка данас је да су чапарерас потекле од шпанских саонес (шп. zahones), кожне кецеље коју су користили пастири, ловци, радници и други да би заштитили предњи део панталона од цепања, али нису пронађени докази који би то потврдили. Хипотеза тврди да су чапарерас заправо саонес који су били знатно модификовани како би боље одговарали потребама мексичких коњаника; на пример, направљени су дужи да покрију целу ногу. Али да би чапарерас потекле од саонеса или биле њихове модификоване верзије, саонес би морали да постоје пре тога, али у Мексику није пронађен помен било чега што личи на саонес ни у једном тексту, документу или слици, било из 19. века или раније, па је њихова веза са чапарерас мало вероватна.
У свим описима чапарерас које су дали странци, они их никада нису поредили или повезивали са саонес. У извештајима шпанских путника који су описивали чапарерас, никада нису помињали никакву сличност са саонес нити закључивали да су изведене од њих и никада нису указивали да је то познат одевни предмет у Шпанији; напротив, увек су имплицирали да су чапарерас нешто непознато или „егзотично” за њих. Шпански писац и песник Хуан Мартинез Виљергас, који је посетио Мексико 1850-их, сматрао је чапарерас занимљивим или забавним, сугеришући да су му као Шпанцу биле непознате, и критиковао је раскош, наводећи:
Исто тако, шпански новинар и историчар Нисето де Замакоис никада није поменуо чапарерас као изведене од шпанских саонес нити је тврдио да су сличне њима када их је описивао шпанским читаоцима, имплицирајући да су биле непознате у Шпанији, наводећи:
Поред тога, саонес нису и никада нису били панталоне попут чапарерас, већ кецеље, познате на шпанском као delantal или delantera, два комада коже или тканине који штите само предњи део бутина (фемур) сваке ноге и везују се око струка. Пре 20. века, саонес су били краћи, покривајући само предњи део бутине до колена. У свим шпанским речницима из 19. века, саонес се дефинишу или као кожне или платнене кецеље или кратке отворене панталоне које се везују око струка и иза сваке бутине покривајући предњи део до колена или никада не прелазећи листове. Саонес, арапског порекла, такође су старији од чапарерас и датирају најмање из 16. века и првобитно су били грегвескос (шп. gregüescos), веома различити од стилова 19. и 20. века. Чапарерас, насупрот томе, нису кецеље већ панталоне које покривају целу ногу, напред и позади, и првобитно су биле намењене заштити панталона јахача од кише и, за разлику од саонес, уведене су у 19. веку и немају познату везу са грегвескос. мини|220x220px|лево|Цар Максимилијан I од Мексика у оделу Чаро носи чапарерас, вероватно од медвеђег или видриног крзна (1865). мини|150px|Два мушкарца у оделима Чаро носе чапарерас. Мушкарац десно има чапарерас од јагуарове коже (око 1866).
Једно могуће порекло чапарерас могле би бити прехиспанске „calzas” или камашне које су користили аутохтони народи Мексика. Кожне камашне, које су Шпанци звали calzas, направљене од јелење коже или коже дивљег пса, биле су део традиционалне одеће народа Чичимека из централног Мексика. Ботас уастекас, широке кожне камашне или панталоне које су се везивале око струка и користили су их пастири из Веракруза, такође би могле бити могуће порекло, јер су биле сличне и претходиле су чапарерас. Назив „Huastecas”, који се односи на народ Уастека и специфичан начин израде штављењем јелењих кожа трулим мозгом и димљењем спаљеним клиповима кукуруза како би се створио оштар мирис за одбијање буба и других створења, указује на аутохтоно порекло. „Митасас”, сет камашна сличних чапарерас, али које нису биле причвршћене за струк, већ су досезале и качиле се за сваку бутину, такође се приписују аутохтоним камашнама.
У Сједињеним Државама такође постоје докази да одређене карактеристике дизајна могу потицати од брдских људи, који су их копирали од камашна које су носили амерички староседеоци. Према Дејвиду Хакету Фишеру (1989), кожни доњи делови које су носили граничари имали су претходнике међу шкотско-ирским и северноенглеским досељеницима, наводећи записе из 18. века о камашнама од овчије коже у Вестморланду и гамашнама познатим као „кожне чарапе” у Карлајлу као доказ. Различити стилови су се развили како би одговарали локалној клими, терену и опасностима. Дизајни су такође модификовани у чисто стилске и декоративне сврхе. Време стварног појављивања одевног предмета код америчких каубоја је неизвесно. Међутим, до касних 1870-их, већина тексашких каубоја их је носила како се сточарска индустрија кретала на север.Rickey, Don Jr. $10 Horse, $40 Saddle: Cowboy Clothing, Arms, Tools and Horse Gear of the 1880s. The Old Army Press, 1976, LC no. 76-9411.
Прве чапарерас биле су направљене од говеђе и козје коже штављене са длаком, при чему је ова друга била најтраженија јер длака боље одбија воду. Ове чапарерас од козје коже називају се чиварас, кованица речи chivo (јарац) и чапарерас. Скупље врсте биле су направљене од јагуарове коже, медвеђег и видриног крзна. Многе су биле украшене сложеним дизајнима и шарама и богато декорисане златним и сребрним дугмадима, брошевима и копчама.
Армас мини|лево|Ранчеро, на коњу, има сет армас од леопардове коже на свом седлу. Када се нису користиле, једноставно су висиле испред ногу јахача. мини|десно|Када се користе, армас се повлаче преко ногу јахача и везују иза струка (1849).