Бидаи, који су себе називали Квасмигдо, били су племе америчких Индијанаца из источног Тексаса., page 96.
Име Бидаи је термин на језику Кадо за „шибље“. Мало се зна о племену Бидаи јер нема коначних доказа о њиховој култури, али оно што је остало илуструје њихове интеракције и односе са географијом земље, суседним племенима, шпанском владом и француским путницима.
Историја Њихова усмена историја каже да су Бидаи били првобитни народ у њиховом региону.
17. век Њихова централна насеља била су дуж потока Бедијас који се улива у реку Тринити, али њихова територија се простирала од реке Бразос до реке Нечес. Први писани запис о племену датира из 1691. године, од стране шпанских истраживача који су рекли да су живели близу Хасинаја.
18. век Француски истраживач Франсоа Симар де Белил их је описао као пољопривреднике 1718. и 1720. године."Bidai Indians." Texas State Historical Association. (retrieved 14 March 2010) Написао је да су били савезници са Акокисама.
У 18. веку имали су три различита села или групе. Дедози су били најсевернија група Бидаија, која се одвојила почетком 18. века. Процењено је да је становништво Бидаија у 18. веку било 600, са додатних 200 Дедоза.
Средином 18. века, неки Бидаи су се населили у Мисији Сан Франциско Ксавијер де Хоркаситас. Године 1770, Бидаи су се договарали са француским досељеницима да продају оружје Липан Апачима, јер су све стране биле непријатељи Шпанаца.
Бидаи су претрпели неколико епидемија током 1776–77, смањивши њихову популацију за најмање половину, са око 100 на 50.Преживели су се придружили суседним племенима, као што су Акокиса и Коасати.
19. век Неки су се населили у индијанском резервату Бразос у данашњем округу Јанг у Тексасу и пресељени су са Кадоима на индијанску територију. Преостали Бидаи су формирали једно село око 19 километара од Монтгомерија у Тексасу, узгајајући кукуруз и берећи памук за најам средином 19. века.
20. век Етнограф Џон Рид Свонтон је идентификовао једног потомка Бидаија 1912. године. Андре Сјоберг је објавио етноисторију Бидаија 1951. године.
Животни путеви Бидаи су ловили, сакупљали, пецали, узгајали кукуруз и размењивали вишак кукуруза. Хватали су дивљач у замке и стављали је у торове од шећерне трске. Током летњих месеци живели су дуж обале, али зими су се селили у унутрашњост где су живели у шаторима од медвеђе коже.
Пре контакта, Бидаи су правили сопствену керамику, али су брзо усвојили метално посуђе из европске трговине. И даље су правили грнчарију до 19. века, а такође су плели разне корпе. Године 1803, др Џон Сибли је написао да Бидаи има „одличан карактер за поштење и тачност“.
Структура њихових дасака за лежање променила је облик њихових лобања. Такође су побољшавали свој изглед тетоважама на телу и лицу.
Врачи Бидаи су били травари и вршили су знојне купке. Пацијенти су могли бити лечени подизањем на скеле изнад ватришта. Док су друге Атакапан групе познате по свом ритуалном канибализму, пракса никада није забележена међу Бидајима.
Језик Бидај је био могући језички изолат који је изумро до краја 19. века.ref name="Zamponi 2024"></ref> The only attested Bidai words are:"Bidai Word Set." native Languages. (retrieved 14 March 2010)
Једине потврђене речи из језика Бидај су: намах (један) нахоне (два) нахиста (три) наширима (четири) нахот нахонде (пет) нашис нахонде (шест) пускус (дечак) танђај (кукуруз)
Име Бидај се писао као Biday, Bedies, Bidaises, Beadweyes, Bedies, Bedees, Bidias, Bedais, Midays, Vidais, Vidaes, Vidays. Њихово име би могло бити Caddo, што значи „шибље“, и односи се на Велики шикар близу доњег тока реке Тринити око којег су живели. Њихов аутоним је био Quasmigdo. Види још Списак старих народа
Референце
Литература
Sturtevant, William C., general editor and Raymond D. Fogelson, volume editor.
Спољње везе Priča o severnoameričkim Indijancima – II deo Кадо нација Индијанци Бидаи, Историјско удружење државе Тексас Индијска историја Бидаи , приступ генеалогији
Категорија:Племена