Ати (једн. Мвати, мн. А-Ати) били су етничка група која је живела око планине Кенија до и током осамнаестог, а могуће и деветнаестог века. Многе њихове традиције су сачуване међу народима Меру и Кикују у Кенији. Према предањима народа Меру, Ати су у својим подручјима насељавања претходили народу Агумба.

Историја

Насеље Према Меру предањима које је забележио Фадиман, период уласка на планину Кенију памти се као време секире и ватрене штапе. Како су се ловци упуштали у шумску зону, сваки „Мвати... је обележавао одређени ловни регион, често поред региона ловаца суседа из других кланова. Користећи 'секиру, црвену глину и ватрену штапу' да би осигурао свој терет“. Ловци су затим напредовали „западно“ (узбрдо) у шуму у потрази за месом и медом, водећи рачуна да остану унутар граница које су сами изабрали.

Меру предања тврде да су шумски ловци из овог доба били наоружани „само малим луковима, секирама и гвозденим ножевима“. Они „изјављују да ниједан шумски ловац из овог доба није користио ни штит ни копље. Уместо тога, ослањали су се на магију да би се заштитили...“.

Начин живота

Издржавање Традиције које је забележио Фадиман (1994) приказују Атије као ловце. Уобичајено помињање меса и меда указује на то да су то биле основне намирнице Атија.

Склониште И у Меру и у Кикују традицији, Ати се памте као шумски становници. Ати традиције забележене у Меру, тј. „трајнији ловачки логори“, указују на то да су Ати били делимично мобилни и да су живели у ловачким логорима.

Руке Према Атијским предањима сачуваним у Меруу, Ати су били наоружани малим луковима, секирама и гвозденим ножевима када су се први пут упустили у планинску шуму у подножју планине Кенија.

Трговина Ати из кикујске традиције су размењивали месо и коже за пољопривредне производе од својих суседа.

Права коришћења земљишта Према традицији народа Меру, Ати су разграничили зоне лова и дефинисали их као оне које припадају ловцу или клану. Ове зоне су биле разграничене помоћу „штапа за ватру“.

Током 18. века, систем разграничења „ватреним штапом“ изгледа да је спојен са ритуалима проклетства Агумбе, што је резултирало ритуалом врачања познатим као „Ндинди“, у суштини штапом који је био закривљен са ознакама клана и премазан јарко црвеном окер бојом ради боље видљивости. Овај штап је био „заједнички проклет“, а затим коришћен за разграничење зона лова заједнице која га је користила.

У кикујској традицији, Атији се сећају као они који су продали земљу Кикујју народа у региону Кабете. Делимично су се асимиловали у ову заједницу и све до 1983. године, сматрало се да групе Атија живе у региону Рифтске долине у Кенији.

Дијаспора Ати се у неким изворима повезују са народом Окиек. Види још Списак старих народа

Референце

Категорија:Историја Африке