Жупа Сивша, као капеланија, основана је одвајањем од жупе Комушина 1784. године. Постала је самостална жупа 1802. године. У почетку је имала само капелу, а 1870. године и цркву. Нова црква је саграђена 1911. године, а садашња је грађена од 1930. до 1934. године. У жупи делују „Школске сестре фрањевке“, босанско-хрватске провинције. У жупној цркви сачуван је кип Блажене Дјевице Марије, стар око 400 година, који су фрањевци (ујаци) носили са собом. Парохија св. Анти Падованском припадају сљедећа насеља: Алибеговци, Блажевци, Јелечи, Лончари, Омањска и Сивша.

О Жупи Сивша Жупа Сивша припада Врхбосанској надбискупији, деканату Усорском и самостанском подручју Плехан. Налази се у средишту простора који се од давнина назива Усора. Као мјесна капеланија одвојена је од жупе Комушина 11784. године и од тада води властите љетописе (матице). Жупом ју је прогласио 1802. године апостолски викар и бискуп фра Грго Илић - Варешанин. Након оснивања жупе изграђена је и капелица за богослужење, а 1870. године играђена је солиднија црквица и жупна кућа. Од 1929. до 1931. године грађена је данашња жупна црква (димензија 28x10 m) по пројекту познатог архитекта Карла Паржика. Од жупе Сивша издвојене су и утемељене нове жупе: Жабљак и Добој. Од жупе Жабљак касније је основана жупа Јелах, а од Добоја и Сивше жупа Уларице.

Након ратних догађаја на овим просторима (1992. - 1995. године) жупна црква, која је била оштећена, обновљена је изнутра и споља.

У цркви се налазе постаје Пут крижа (уље на платну) које је 1977. године насликао академски сликар Јосип Бифел из Загреба. Тада су настале још двије његове слике: „Рођење“ и „Ускрснуће“. Године 2016. у цркви су постављени витражи (15 витража) по скицама сликара Јосипа Бифела, који представљају сцене из живота Исуса Христа и Светог Антуна Падованског (заштитника жупе), Светог Фрање Асишког, Светог Анту пустињака, Светог Рока и Светог Илије пророка. Уз заштитника жупе Светог Антуна Падованског жупна заједница слави и Светог Рока и Светог Антуна пустињака као сузаштитнике.

Поред жупне цркве, на територији жупе постоје и три филијалне цркве: Црква Светог Николе Тавелића у селу Омањска, која је изграђена 1973. године. У цркви се налази слика Светог Николе Тавелића, дјело сликара Љубе Лаха. Унутрашњост цркве у Омањској пројектовао је архитекта Јосип Ледић. Крсни пут је израдила сликарка Маријана Пажин-Ивешић. Седам витража у цркви је израђено по њеним нацртима, који представљају Божје дјело стварања свијета и људи. Црква Светог Фрање Асишког у селу Алибеговци изграђена је 1982. године. У цркви се налазе Пут крижа (витражи) академске сликарке Леиле Михиели Војвода и витражи: „Посљедња вечера“ и „Емаус“. Црква Узвишења Светог Крста у селу Блажевци изграђена је 1973. године. У цркви се налазе слике - постаје Пут крижа (уље на платну), дјело сликара Љубе Лаха.

У простору жупе Сивша налазе се три капелице: у Омањској (Нетача) капелица Светог Вида; у Средњој Омањској капелица Светог Матеја и капела у Јелечима. У жупи се налазе и четири гробља са својим капелама: у Сивши, Алибеговцима, у Бобарама и у Лончарима (гробље Комин).

Током ратних дешавања на овим просторима, жупа Сивша је доживјела велика разарања, страдања и емиграције својих жупљања, које и данас трају. Према статистичком извештају бискупа фра Августина Милетића из 1827. године, жупа Сивша је имала 1.527 католичких душа. Према Шематизму фрањевачке провинције Босне Сребрене из 1974. године, парохија је имала 6.350 вјерника, а 1991. године, жупа је имала 6.100 вјерника. Почетком 2017. године, жупа Сивша има близу 800 насељених кућа, у којима живи 2.194 људи. И процес емиграције из ових крајева и даље траје.

Галерија

Види још Жупа Сивша Католичка црква у Босни и Херцеговини Врхбосанска надбискупија Босна Сребрена Свети Антун Падовански Сивша Општина Усора Карло Паржик (архитекта) Јосип Бифел

Референце

Спољашње везе Врхбосанска надбискупија

Категорија:Верски објекти у Усори