Кујна Туркулуј је праисторијско археолошко налазиште смештено у Ђердапској клисури, у источној Србији. Локалитет се налази у поткапини и представља сведочанство о људским заједницама које су насељавале подручје Подунавља у периоду прелаза из плеистоцена у холоцен. На основу археолошких налаза, Кујна Туркулуј се тумачи као важан логистички и насеобински простор раних постпалеолитских заједница.Душан Михајловић, Јасна Вуковић, Бобан Трипковић (2023). Корени европске цивилизације - Лепенски Вир, Старчево, Винча. Младинска књига. ISBN 9788679284594.
Географски положај и природно окружење Поткапина Кујна Туркулуј налази се у оквиру Ђердапске клисуре, у простору који је током праисторије имао разноврсне природне услове. Близина Дунава, као и разуђен рељеф са различитим биомима, омогућавали су приступ широком спектру ресурса, од речних до планинских и шумских. Овакво окружење погодовало је формирању насеља која су служила као полазне тачке за експлоатацију различитих природних зона.
Хронологија и истраживања Археолошка истраживања у поткапини Кујна Туркулуј обухватила су културне слојеве који су датовани у сам прелаз из плеистоцена у холоцен, период који је обележен значајним климатским променама и трансформацијама у начину живота људских заједница. Овај временски оквир повезује локалитет са каснопалеолитским и раним мезолитским традицијама, што га чини посебно важним за разумевање културних континуитета и адаптација у Подунављу.
Карактер насеља Кујна Туркулуј се тумачи као базни логор заједница које су боравиле у региону током дужег временског периода. Локалитет је вероватно служио као централно место из којег су организоване ловачке и сакупљачке активности у различитим еколошким зонама. Фаунистички остаци указују на лов у више биома, што говори о високом степену мобилности и прилагођавања животној средини.
Материјална култура
Камени и коштани артефакти Током ископавања пронађен је велики број камених и коштаних артефаката, који указују на интензивне активности у оквиру локалитета. Камене алатке сведоче о развијеним техникама обраде камена, док коштани предмети указују на коришћење органских материјала у изради оруђа и оружја.
Украсни предмети Посебно значајну групу налаза чине перле и привесци, међу којима су неки украшени геометријским мотивима. Присуство оваквих предмета указује на развијене симболичке и естетске аспекте културе заједница које су користиле поткапину Кујна Туркулуј.
Фаунистички остаци и исхрана Анализа животињских остатака показује да у фаунистичком материјалу доминирају кости козорога и дабра, што указује на лов у планинским и воденим срединама. Поред тога, пронађен је и значајан број костију риба, што сведочи о важности риболова као дела економије локалних заједница. Ова комбинација копнених и речних ресурса одражава прилагођавање новим условима у периоду климатских промена на прелазу из плеистоцена у холоцен.
Људски остаци и погребне праксе За разлику од неких других локалитета у Ђердапу, у поткапини Кујна Туркулуј нису откривени интактни гробови. Уместо тога, пронађене су изоловане људске кости, што може указивати на секундарне погребне праксе, поремећаје слојева или другачији однос према простору сахрањивања. Недостатак јасно дефинисаних гробова отвара питања о функцији локалитета и начину организације погребних обреда у овом периоду.
Значај локалитета Заједно са другим локалитетима у Ђердапу, Кујна Туркулуј представља важан део културних и економских промена које су обележиле рани холоцен у Подунављу. Кујна Туркулуј има велики значај за проучавање праисторије Ђердапске клисуре јер:
пружа податке о прелазу из плеистоцена у холоцен, сведочи о функционисању базних логора ловачко-сакупљачких заједница, показује комбиновање лова у различитим биомима и риболова, садржи бројне украсне предмете са геометријским мотивима, доприноси разумевању симболичког понашања раних постпалеолитских заједница.
Референце
Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Ђердапска клисура Категорија:Србија у праисторији