Meloidogyne arenaria је врста биљних патогених нематода.
Ова нематода је такође позната као нематода корена кикирикија. Реч „Meloidogyne“ потиче од две грчке речи које значе „облик јабуке“ и „женка“. Нематода корена кикирикија, M. arenaria, једна је од „главних“ врста Meloidogyne због свог светског економског значаја. M. arenaria је доминантна врста нематоде у Сједињеним Државама која напада кикирики у Алабами, Флориди, Џорџији и Тексасу. Најштетнија врста нематоде за кикирики у САД је M. arenaria може узроковати, губитке преко 50% на јако зараженим пољима. Међу неколико врста Meloidogyne које су окарактерисане, M. arenaria је најваријабилнија и морфолошки и цитолошки. Године 1949, идентификоване су две расе ове нематоде, раса 1 која се размножава на кикирикију и раса 2 која то не може да учини. Међутим, у недавној студији описане су три расе (расе 1, 2 и 3). Лопез-Перез и др. (2011) су такође проучавали популације M. arenaria расе 2, која се размножава на биљкама парадајза које носе ген Mi и расе 3, која се размножава и на отпорној паприци и на парадајзу.J. A. López-Pérez , M. Escuer , M. A. Díez-Rojo, L. Robertson, A. Piedra Buena, J. López-Cepero, and A. Bello, 2011. Host range of Meloidogyne arenaria (Neal, 1889) Chitwood, 1949 (Nematoda: Meloidogynidae) in Spain.
Историјат Meloidogyne arenaria има исту историју као и остале нематоде коренских чворова. Meloidogyne spp су првобитно биле груписане заједно са цистовидним нематодама (Heterodera spp), али су касније раздвојене након што је потврђено да се значајно разликују једна од друге. Промене које су направљене приликом откривања Meloidogyne spp нематода описане су у наставку:
1855 – Пречасни Мајлс Џозеф Беркли (свештеник) је приметио гале на краставцима у стакленику у Енглеској. Ово је био први званични извештај о нематодама које су изазивале гале на корену биљака. 1871 – Шмит је описао Heterodera schactii, цистообразну нематоду шећерне репе. 1872 – Гриф је описао Anguillula radicicola – нематоду која је изазивала гале на житарицама и травама, али је ово заправо био Ditylenchus, а не нематода коренових чворова. 1879 – Корну је описао нематоду коренових чворова као Anguillula marioni. 1884 – Милер је одлучио да је нематода коренових чворова иста као и Грифова нематода коренових чворова и да обе треба да буду Heterodera – Heterodera radicicola. 1887 – Гоелди – Бразил – описао је нематоду коренових чворова на кафи – Meloidogyne exigua. 1932 – Гуди је одлучио да је употреба називa Heterodera radicicola погрешна према Међународним правилима зоолошке номенклатуре, јер оригинална H. radicicola није била нематода корена. Преименовао ју је у Heterodera marioni. 1949 – Читвуд их је уклонио из Heterodera јер су се разликовале од цистообразних нематода. Пошто је најстарије име рода било Гелдијево Meloidogyne exigua, то име је имало предност. Читвуд је описао пет врста на основу перинеалних образаца, а M. arenaria је једна од тих пет.
Распрострањеност Оштећења усева од ове нематоде најчешће се јављају у топлијим регионима и ретко се налазе у подручјима где се просечне месечне температуре приближавају тачки смрзавања. Нематода корена кикирикија, расе 1, налази се у свим подручјима где се кикирики гаји.K. Evans, D.L. Trudgill, J. M. Webster, 1993. Plant parasitic Nematodes in Temperate Agriculture pp. 228–231.
Економски значај Нематода корена кикирикија је најозбиљнија нематодна штеточина усева и вероватно најозбиљнији проблем болести која се преноси земљиштем. На пример, нематода је присутна на скоро свим пољима где се усев гаји на Флориди, а процењује се да се економска штета јавља на више од 50% ових поља. Појединачна поља кикирикија која су јако заражена нематодом корена кикирикија претрпела су губитке приноса веће од 75%. Поред тога што сама по себи изазива значајну штету, она такође повећава озбиљност и учесталост других болести које се преносе земљиштем, као што су јужна трулеж стабљике и црна трулеж цилиндрокладијума. M. arenaria је штеточина са оценом C у Калифорнији.Jim Rich and Barry Tillman, 2009. Root-Knot Nematode Resistance in Peanut.
Морфологија и анатомија Различите фазе развоја ове нематоде имају јединствене карактеристике које се користе за њихов опис. Међу карактеристикама које се обично користе за дефинисање врста и популација нематода, морфометријске карактеристике имају изражен значај.Laura Evangelina Garci´a,1 Mari´a Virginia Sa´ nchez-Puerta, 2012. Characterization of a Root-Knot Nematode Population of Meloidogyne arenaria from Tupungato (Mendoza, Argentina)
Женке су отечене, крушкастог облика, бисерно беле и недељне. Полажу јаја у желатинозну масу, која обично вири из загађеног ткива корена. Женке ове нематоде су потпуно ендопаразитске. Зреле женке M. arenaria се идентификују по кутикуларним ознакама у перинеалном подручју, дужини стилета, пунктацијама на кутикули.Eisenback, J. D 1998. Plant and nematode interactions 1998 pp. 37–63. Morphology and systematics. Department of Plant Pathology, Physiology and Weed Science, Virginia Polytechnic Institute and State University, Blacksburg, VA 24061, USA Edited by Barker, K. R.; Pederson, G.A.; and Windham, G. L. Agronomy series No. 36. Приликом описивања морфологије M. arenaria расе 1, Ајзенбек и др. (1981) су известили да је код женки дорзални лук спљоштен и заобљен. Стрије у луку су благо увучене на бочним линијама и генерално формирају раме на луку. Стилет је веома робустан, а конус и осовина су широки. Лабијални диск и усне су облика звона и има велике бочне усне које су одвојене од медијалних усана и региона главе. У студији у Аргентини, анализирани су перинеални обрасци 100 женки из популације M. arenaria, расе 2 које расту на биљкама парадајза и примећене су умерене морфолошке варијације. Укупни облик је у већини случајева био заобљен, али је у малом проценту (4%) био овалан.Четрдесет шест процената женки показало је низак дорзални лук, док је 38% приказало висок дорзални лук, док су остале биле средње. Линије у постаналном региону биле су глатке или таласасте, континуиране или испрекидане, повремено формирајући рамена (18% женки). Крила углавном нису примећена. Фазмиди су били видљиви у 25% шара, а средња удаљеност између њих била је 24,33 ± 1,61 mm. Само седам од сто женки показало је перинеалне шаре са бочним линијама слабо разграниченим рачвастим пругама. Одрасле женке су биле крушичастог облика и недостајала им је терминална избочина у задњем делу тела. Дужина тела женки кретала се између 465 мм и 1.129 mm. Екскреторна пора женки била је смештена ближе основи стилета него средњој булбици, на приближно 2 дужине стилета, што је у складу са типичним примерком M. arenaria. Стилет је био дорзално закривљен.
Јувенилне јединке ове нематоде у другој фази развоја су кратке (400–600 микрометара) са веома кратким стилетима (10-15 микрометара). Стилет је благо склеротизован са нејасним избочинама. Цефалични оквир је такође слабо склеротизован. Езофагеална жлезда преклапа црево вентрално, а реп се сужава у шиљати врх са јасним завршетком. У једној студији, јувенилне јединке у другој фази развоја (J2) су просечно биле дужине 458,51 ± 20,48 mm и ширине 15,35 ± 0,76 mm. Ректум је био непроширен. Дужина репа (од ануса до задњег краја) била је 56,21 ± 2,78 mm, а врх репа је био заобљен.
Мужјаци M. arenaria су дугачки (1,0 до 2,0 mm). Стилет је кратак и има изражене избочине. Езофагеална жлезда преклапа црево вентрално. Реп је кратак и заобљен и нема бурзу. Спикуле се отварају на краткој удаљености од врха репа. Мужјаци такође имају капу главе која је ниска и нагнута ка задњем делу са 2 или 3 непотпуна прстена око региона главе. Стилет је шиљат, а отвор лумена има малу избочину на вентралној страни. У својој студији, Гарсија и Санчез-Пуерта (2012) су такође известили да је просечна дужина тела мужјака била 1,6 ± 0,31 mm. Глава мужјака је била равна до конкавна и показивала је умерено подигнут лабијални диск. Мужјаци су такође имали четири бочне линије, које су се лако уочавале.
Симптоми болести на кикирикију Ове нематоде изазивају симптоме и на листовима и на корену. Фолијарни симптоми болести коренових чворова могу се изразити у било ком тренутку током вегетације. Ови симптоми оштећења нематодама на биљкама кикирикија крећу се од заостајања у расту, жућења, увенућа, па чак и смрти биљке. Ферис (1999–2012) је такође известио да нематоде изазивају жутило; увенуће усред дана; симптоме стреса од воде и хранљивих материја; а понекад и смрт, посебно ако нематода интерагује са другим организмима Могу се појавити у усеву кикирикија почев од око 100 дана након садње или након периода сувог и топлог времена. Подручја кикирикија оштећена нематодом коренових чворова обично су округлог до дугуљастог облика, а редови заражених биљака се никада не могу преклапати са редовима здравих биљака. Уобичајено је да биљке увену и на крају угину у подручјима где је популација нематода велика.
Симптоми корена су слични онима које изазивају све нематоде, укључујући смањење броја корена хранилица и заостајање корена у расту, али нематоде коренових чворова изазивају јединствене симптоме на корену и махунама. Нематоде узрокују стварање гала (чворова) и на корену и на махунама кикирикија, а ове гале су веома дијагностичке за присуство нематоде коренових чворова у поређењу са другим нематодама које погађају кикирики. Присуство гала на корену, клиновима и махунама појављује се као појединачни или вишеструки израсли налик брадавицама који могу, али и не морају бити промењене боје. Како инфекција нематодом коренових чворова напредује, и генерално касније у сезони, секундарне трулежи корена и махуна узрокују даља оштећења и евентуалну смрт биљака.
Многе гљивице које се преносе земљиштем, посебно Sclerotium rolfsii (која изазива јужњачку трулеж стабљике) и Sclerotinia minor (која изазива склеротинијску пламењачу), заразиће ослабљене биљке кикирикија и изазвати још већу смрт биљака. Инфекција клина нематодом корена ослабљује клин тако да се он ломи током жетве, доприносећи додатним губицима приноса јер одвојене махуне затим остају у земљишту. Инфекција махуна доводи до пада квалитета приноса.
Праг штете, или почетна густина популације нематода на којој приноси кикирикија почињу да опадају, пријављено је у распону од 1 до 10 јаја и малолетних јединки друге фазе на 500 cm3 земљишта за M. arenaria на осетљивим сортама кикирикија.
Репродукција и животни циклус Размножавање се одвија митотски партеногенезом, а врста има број хромозома који се креће од 30 до 50. Животни циклус свих врста Meloidoigyne је сличан, али имају различите температурне захтеве. На температурама у распону од 32,8 до 39,5°C, M. arenaria је достигла фазу полагања јаја за око 21 дан на кикирикију и завршила свој животни циклус за 32 дана. Ниво популације се брже повећавао са почетног нивоа од 10 малолетних јединки по биљци, него са 1000 или 10.000 по биљци.