SZ DJI Technology Co. Ltd. (транскр. Шенжен Да-Ђианг Иновејшнс Сајенсис енд Технолоџис Лтд, кинески :深圳大疆创新科技) или DJI (大疆创新; Да Ђианг Чуангсин), је кинеска технолошка компанија са седиштем у Шенжену, Гуангдонг. DJI производи комерцијалне беспилотне летелице (дронове) за аерофотографију и видеографију. Такође пројектује и производи системе камера, стабилизаторе са карданом, погонске системе, пословни софтвер, опрему за аеропољопривреду и системе за контролу лета.

DJI је чинио преко 90% светског тржишта дронова за потрошаче од јуна 2024. године. Њихова технологија дронова са камерама се широко користи у музичкој, телевизијској и филмској индустрији. Производе компаније су такође користиле војне и полицијске снаге,  као и терористичке групе, при чему је компанија предузела кораке да ограничи приступ овим последњим.

Производи компаније DJI изазвали су забринутост у вези са приватношћу и безбедношћу. Користили су их борци са свих страна током руске инвазије на Украјину. Компанија је означена као „кинеска војна компанија” и санкционисана од стране владе Сједињених Држава, али њени дронови се и даље могу купити и користити у земљи.

Историја Компанију је 2006. године основао Френк Ванг (Ванг Тао, 汪滔).  Рођен у Хангџоуу, Џеђанг, уписао се као студент на Универзитету науке и технологије у Хонг Конгу (HKUST) 2003. године. Био је део HKUST тима који је учествовао на ABU Robocon и освојио трећу награду.

Ванг је направио прве прототипове DJI-јевих пројеката у својој студентској соби, продајући компоненте за контролу лета универзитетима и кинеским електроенергетским компанијама. Приход је искористио да се пресели у индустријски центар Шенжен и запослио мали број запослених 2006. године. Компанија се у почетку борила са високим степеном флуктуације запослених, што се приписивало Ванговој грубој личности и перфекционистичким очекивањима. Компанија је продала скроман број компоненти током овог периода, ослањајући се на финансијску подршку Ванговог породичног пријатеља, Лу Дија, који је обезбедио 90.000 америчких долара и управљао финансијама компаније. Године 2009, DJI-јеве компоненте су омогућиле тиму да успешно пилотира дроном око врха Монт Евереста.

Године 2010, Ванг је ангажовао друга из средње школе, Свифта Сје Ђиа, да води маркетинг компаније. DJI је почео више да се бави љубитељима дронова на тржиштима ван Кине. Године 2011, Ванг је упознао Колина Гвина на сајму, и њих двојица су основали DJI Северна Америка, подружницу која се фокусира на продају дронова за масовно тржиште. Године 2013, избио је сукоб између Гвина и Ванга, при чему је овај други затворио америчку подружницу. Гвин је тужио DJI, а случај је на крају решен ван суда.

Године 2013, DJI је објавио први модел дрона Фантом, потпуно склопљени модел дрона DJI-ја. По цени од 629 долара, Фантом је био дрон почетног нивоа, са много једноставнијим корисничким искуством од других дронова на тржишту у то време. DJI Фантом се сматрао једним од најутицајнијих дронова икада направљених. Захваљујући својој приступачности, лакоћи коришћења и софтверу, брзо је освојио тржиште дронова за потрошаче, од хобиста и професионалаца, и представио модерни дронови за аерофотографију широј јавности.

Године 2015, DJI је надмашио успех Фантома са Фантомом 3, чија је још већа популарност делимично била последица додавања уграђене камере за пренос уживо.  DJI је сада највећа компанија за потрошачке дронове на свету,  потиснувши многе своје конкуренте са тржишта.  2015. година је такође означила почетак DJI-јевог такмичења у роботици RoboMaster (机甲大师赛), годишњег међународног универзитетског турнира у борби робота који се одржава у спортском центру Шенжен Беј.

У новембру 2015. године, DJI је објавио успостављање стратешког партнерства са Hasselblad-ом. У јануару 2019. године, DJI је стекао већински удео у Hasselblad-у.

Године 2017, DJI је освојио награду Еми за технологију и инжењерство за своју технологију дронова, која је коришћена у снимању разних телевизијских серија, укључујући Невероватна трка, Амерички ратник нинџе, Боље позовите Сола и Игра престола. Исте године, Ванг је постао најмлађи технолошки милијардер у Азији,  и први милијардер на свету који користи дронове.

Такође 2017. године, DJI је потписао споразум о стратешкој сарадњи како би обезбедио дронове за надзор кинеској полицији у Синђангу.

Дана 5. јуна 2018. године, произвођач полицијских камера за тело и електрошокера, Аксон, објавио је партнерство са компанијом DJI како би продавао дронове за надзор америчким полицијским одељењима. Од 2020. године, DJI производи су такође били широко коришћени од стране америчке полиције и ватрогасних служби, при чему око 90% дронова које користе агенције јавне безбедности потиче од DJI-ја.

Дана 21. јануара 2019. године, компанија DJI је објавила да је интерна истрага открила „опсежну” превару од стране неких запослених који су „надували трошкове делова и материјала за одређене производе ради личне финансијске користи”.  DJI је проценио трошкове преваре на „до милијарду кинеских јена” (147 милиона америчких долара), али је тврдио да компанија „није претрпела губитак за целу 2018. годину”.

У јануару 2020. године, Министарство унутрашњих послова Сједињених Држава објавило је да ће приземлити око 800 дронова, које је користило за заштиту дивљих животиња и праћење инфраструктуре. До марта 2020. године, DJI је задржао 77% тржишног удела у САД за потрошачке дронове, а ниједна друга компанија није држала више од 4%.

У 2020. години, DJI дронови су коришћени у многим земљама широм света за борбу против коронавируса. У Кини, DJI дронови су коришћени од стране полицијских снага да подсете људе да носе маске. У другим земљама, попут Марока и Саудијске Арабије, њихови дронови су коришћени за дезинфекцију урбаних подручја и праћење људске температуре како би се обуздало ширење коронавируса.

У јуну 2022. године, Одбор за жалбе и суђења за патенте (PTAB) прихватио је истрагу о валидности Текстроновог патента, пошто је Текстрон оптужио DJI да је прекршио његов патент у вези са системима за контролу лета авиона за релативно позиционирање у односу на циљна возила и аутоматско лебдење.  У априлу 2023. године, америчка порота је утврдила да DJI-јеви дронови са могућностима аутоматског лебдења крше Текстронов. Савезни суд је наложио DJI-ју да плати 279 милиона долара одштете. У посебној правној бици, DJI је оспорио Текстронов патент као неважећи због очигледности, позивајући се на претходно стање технике, али је PTAB одбио захтев за истрагу.

Године 2025, DJI је представио свој први роботски усисивач, DJI Romo.

Референце

Категорија:Дронови Категорија:Технологија Категорија:Летелице Категорија:Кина Категорија:Компанија