Јункерс A 50 је једномоторни, двоседи, нискокрилни, конзолни потпуно метални, лаки авион намењен спортско, туристичким и школско тренажним потребама. Пројектовао га је инжењер Херман Полман а произвела компанија Junkers Flugzeugwerk AG. Авион је први пут полетео 13. фебруара 1929. године. Пројектовање и развој мини|десно|200п|Мотор -{Armstrong Siddeley Genet}- авиона Јункерс A 50 мини|десно|200п|Мотор -{Walter NZ-60}- авиона Јункерс A 50ba мини|десно|290п|Авион Јункерс A 50 (2025 - Феникс) мини|десно|290п|Цртеж авиона Јункерс A 50 (NACA No.118) мини|десно|290п|Јункерс A 50 OH-ABB Ванта Хелсинки мини|десно|200п|Marga von Etzdorf на авиону Јункерс A 50 мини|десно|200п|Склопиво крило авиона Јункерс A 50 мини|десно|290п|Јункерс A 50 из 1929. године мини|десно|290п|Хидроавион Јункерс A 50 На основу Јункерсовог истраживања тржишта дефинисан је пројектни задатак за спортски авион направљен од метала, који би по цени био конкурентан класичним типовима авиона од дрвета/платна уз истовремено знатно продужен век трајања авиона. Нови авион је требало да буде способан за типичне тренинг, спортске и акробатске летачке актовности, али и за приватна путовања две особе, укључујући пртљаг од 30 кг, за путовања до 5 сати.
Пројектовање и развој авиона са ознаком -{EF31}- је отпочет 1928. године. У јесен 1928. ова ознака је промењена у -{J50/A50}- а већ у фебруару 1929. године изведен је први лет авиона А50.
У току 1929. године направљено је пет прототипова са различитим моторима ради испитивања. Тренажни авион је коначно опремљен мотором Walter NZ, док је путнички авион добио мотор Armstrong Siddeley Genet.
Технички опис Труп: Овални попречни пресек, два седишта у тандем распореду једно иза другог. Рамови и уздужнице су биле од дуралуминијумских профила, кљун авиона је прекривен глатким лимом, остатак трупа прекривен валовитим лимом.
Погонска група: Радијални ваздушно хлађени мотори су побројани у поглављу "Ватијанте", елиса је двокрака дрвена вучна са фиксним кораком.
Крило je исто као код авиона Јункерс F 13. Код верзија авиона -{A50ce}- и надаље, имали су склопива крила, што је омогућило велику уштеду у хангарском простору и знатно олакшано транспортовање.
Репне површине: Самоносећи вертикални стабилизатор фиксиран, хоризонтални стабилизатори подесиви у лету. Сва кормила неуравнотежена. Конструкција кормила и стабилизатора дуралуминијумска оквир са облогом од валовитог лима.
Стајни трап: Независне ноге стајног трапа, носачи точкова, су се састојале од виљушака са шаркама везане за средину доње странице трупа и вертикалних ослонаца рукавца точкова са амортизерима. На репу авиона се налазила еластична метална дрљача. Точкови могу бити замењени пловцима код хидроавионске варијанте или скијама за пределе богате дуготрајним снежним покривачем. Варијанте Варијанте авиона Јункерс -{A 50}- међусобно се разликују углавном по уграђеном мотору. A50 - -{Armstrong Siddeley Genet 59 kW}- радијални мотор. A50ba - -{Walter Vega 63 kW}- или (Walter NZ 60) радијални мотор (1 ком.) A50be - -{Armstrong Siddeley Genet 59 kW}- мотор. A50ce - -{Armstrong Siddeley Genet II 63 kW}- мотор или за извоз -{Genet Major I 74 kW}-, склопива крила A50ci - -{Siemens-Halske Sh 13, 65 kW}- радијални мотор, склопива крила. Првобитно пројектован за масовну производњу као "Народни авион". A50fe - -{Armstrong Siddeley Genet II, 63 kW}- мотор, измењена конструкција, склопива крила. KXJ1 - Један -{Junkers A-50}- испоручен Јапанској морнарици на процену.
Хидроавион А 50 није наведен као посебна варијанта овог авиона с обзиром на то, да су се сваком од горе наведених типова авиона, могли монтирани пловци уместо точкова и претворени у хидроавион. Оперативно коришћење Иако је амбициозно планирана производња између 5.000 и 6.000 примерака, произведено само 69 авиона Јункерс -{A 50}-. На то је утицала велика светска економска криза која је трајала од 1929. до 1934. као и изузетно велика конкуренција авиона у овој класи. Авион -{A 50}- је продат у 14 земаља, имао је и војну и цивилну употребу. На почетку свог коришћења а и у склопу маркентишке кампање овај авион је показао да је веома издржљив и поуздан авион и постигао је неколико рекордаhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-a50.html.
Током 1931. године, Марга фон Ецдорф је самостално летела авионом А50 од Берлина до Токија, као прва жена која је то учинила.
Фински пилот Ваино Бремер () је 1932. године летео је авионом -{A 50}- од Хелсинкија до Кејптауна у Јужној Африци и назадhttps://www.ilmailumuseot.fi/tuotteet.html?id=20738/291099.
Највећи број ових авиона је коришћен у сврху за коју је пројектован, а то је: служио је као поштански авион, авион за обуку спортских и војних пилота, као туристички авион и спортски авион. У току рата ове авионе су све зараћене стране користиле као курирске авионе.
Феникс - Јункерс А 50 Јуниор Компанија Junkers Flugzeugwerke AG, основана у Швајцарској 2018. године, обновила је производњу модела Јункерс A 50. Изграђен према оригиналним плановима, модел је модеран ултралаки авион, чија маса празног авиона износи 378 kp. Поред уграђене савремене авионике, споља се нова верзија разликује од претходника по аеродинамичнијем кљуну због замене радијалног, боксер мотором Rotax 912is снаге 74 kW и по уграђеном репном точку уместо клизача. Точкови су прекривени дисковима од лима, као код оригинала. Први нови авион је испоручен купцу 23. децембар 2022. годинеhttps://www.fliegermagazin.de/news/erster-junkers-a50-ausgeliefert/.
Земље у којима је коришћен овај авион
Сачувани примерци 1. Финска Од 2020. године, OH-ABB, преживели Junkers A50 Junior којим је летео фински пилот Ваино Бремер () на рекордним летовима на дуге стазе 1930-их, изложен је у Музеју финског ваздухопловства ()http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-a50-survivors.html. 2. Немачка Авион А 50 направљен је 1931. године и први пут регистрован у Немачкој као D-2054, рестауриран и изложен у Немачком музеју у Минхену од 1988. године. 3. Аустралија Јункерс А50 произведен 1930. године под бројем 3517, први пут регистрован у Аустралији 1936. године као VH-UCC, ускладиштен је, иако је и даље у летном стању. Приватно је власништво и налази се у Порт Маквори, Аустралија. Референце
Литература
Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Аеро-2 Јункерс G 24 Јункерс F 13 Бикер Bü 131 Јунгман Де Хевиланд DH.60 Мот Месершмит Bf 108 Поликарпов По-2 Јаковљев УТ-2 Бенеш-Мраз Бета-Минор Прага BH-111 Дајмлер-Клем L 20
Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html https://www.airwar.ru/enc/law1/a50.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-a50.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-a50-production-list.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-a50-survivors.html https://hugo.junkers.de/blog/flugzeuge/junkers-a-50/ https://junkersaircraft.com/en/aircrafts/junkers-a50-junior/#start https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft32276.htm https://www.varig-airlines.com/en/junkersa50.htm https://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_junkersa50_en.php https://www.ilmailumuseot.fi/tuotteet.html?id=20738/291099 https://www.fliegermagazin.de/news/erster-junkers-a50-ausgeliefert/
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони Категорија:Спортски авиони Категорија:Школски авиони Категорија:Туристички авиони